"Investicioni rejting će ohrabriti ulagače": Ekonomisti o stabilnom rastu Srbije

Srbija ima stabilan rast, ove godine se očekuje da bude veći od šest odsto, a možda i sedam odsto, a pozitivna stvar koja nas očekuje na prelasku iz ove u narednu godine je to što ćemo napokon dobiti investicioni rejting, kaže Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta. Na onlajn skupu posvećenom uticaju fiskalnih stimulansa na makorekonomska kretanja u Srbiji i svetu, Nikolić je rekao da će nam investicioni rejting doneti mnogo toga dobrog i da će biti podstrek investitorima da ulažu i da nastave ulaganja u Srbiji.

"To je dobra okolnost, jer nas neminovno očekuju veće kamatne stope od proleća naredne godine", kaže Nikolić, koji je i član Saveta guvernera NBS.

On je rekao da je Srbija među zemljama koje su u prošloj godini opredelile značajna sredstva za pomoć privredi i građanima u uslovima pandemije, a da je sa tim merema nastavljeno i ove godine.

"Kada govorimo o efektima, ključni motivi u donošenju mera bili su isključivo održvanje stabilnosti na tržištu rada i održavanje likvidnosti u privredi", rekao je Nikolić.

Naveo je da je za četiri meseca ove godine izvoz veći za 25 odsto, a uvoz daleko niži, da beležimo suficit u tekućem delu platnog bilansa, a da to dugujemo većoj konkurentnosti, većem izvozu i robe i usluga, mnogo više IT i kreativnih usluga.

Unsplash

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić rekao je da je Srbija preduzela neke mere koje su bile ispravne, a koje su išle ka tome da se nadomesti nedostajući prihod preduzeća i građana kao posledica pandemije.

On je, međutim, rekao da je potencijalno problematičan set mera kao što su lineralna davanja preduzećima ili pojedincima, a da su neke bile i potpuno pogrešne, kao mere da se na sekundarnom tržištu kupuju obveznice preduzeća bez realne provere kolika je zapravo cena tih obveznica.

Šoškić kaže da je suviše rano procenjivati efekte mera, ali i naveo da je najveći pritisak inlflacije u zemljama u kojima su bila direktna linearna davanja građanima. Kaže da je zabrinut za rast javnog duga, a da će biti problem u slučaju rasta kamatnih stopa.

"Ako dođe do rasta kamatnih stopa u svetu verujem da će se preliti na rast kamatnih stipa kod nas", rekao je Šoškić.

Mere bi mogle biti selektivnije

Profesorka PMF u Novom Sadu Jasna Atanasijević rekla je da su mere bile usmerene na održavanje radnih mesta i likvidnosti i da je to imalo smisla, ali i da su neke mere mogle da budu selektivnije i bolje targetirane.

"Kad je u pitanju davanje građanima primenjena je neselektivnost. Ne verujem da je to doprinelo povećanju potrošnje. Davanja preduzećima za zaposlene je sigurno sprečilo porast nezaposlenosti", rekla je Atansijević.

Ocenila je da je dobro što ostvarujemo rekordni priliv stranih direktnih investicija i što one odlaze u prerađivačke kapaciteta, ali i navela da jedan veliki deo ide u tržište nekretnina, te da je sve uočljivije da se "naduvava balon" na tom tržištu u svetu, ali i kod nas. Smatra da bi nam zamajac u pogledu dugoročnijih stopa rasta dala veća ulaganja u istraživanje i razvoj, jer bismo bili konkurentniji, kao i ulaganja u kvalitetnije obrazovanje.