Preduzetnički duh ne posustaje uprkos krizi - ovo su top 10 delatnosti u kojima je osnovano najviše firmi i malih radnji
Komentari06/02/2022
-13:14
Prošle godine je osnovano 9. 365 preduzeća, što je najviše u proteklih pet godina i za oko 900 više nego 2017. godine. Broj novih preduzetničkih radnji nije se značajno uvećao u petogodišnjem periodu, ali je i u segmentu male privrede vidan oporavak u odnosu na 2020. godinu. Lane se tako za početak privatnog biznisa odlučilo skoro 5.000 preduzetnika više u poređenju sa prvom godinom u kojoj je nastupila epidemija, što pokazuje da je preduzetnički duh ipak uspeo da pobedi strah od krize.
Prema podacima Agencije za privredne registre, preduzetnici su otvorili 34. 378 radnji, a najčešće su započinjali poslovanje u ugostiteljstvu, konsultantskim uslugama i drumskom prevozu tereta. U top 10 delatnosti su i frizerski i kozmetički saloni, održavanje i popravka motornih vozila, računarsko programiranje, usluge pripremanja i posluživanja pića, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, kao i specifični građevinski radovi, postavljanje podnih i zidnih obloga.
I kod osnovanih privrednih društava, u top 10 su izgradnja zgrada, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, konsultantske aktivnosti, drumski prevoz tereta, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, kao i nespecijalizovana trgovina na veliko. Dok se čitava planeta borila sa krizom, inovativni IT sektor nastavio je da raste, a taj globalni trend preneo se i na Srbiju, pa su otvarane firme koje se bave računarskim programiranjem, kao i konsultantskim uslugama u informacionim tehnologijama.
S obzirom na stanje na ogromnu potražnju za kupovinom stanova u Srbiji, a naročito u Beogradu ne čudi što je među novim firmama i mnogo onih koje se bave iznajmljivanjem i prodajom nekretnina.
Kao posledica krize izazvane epidemijom, u top 10 delatnosti prvi put se probila i trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta.
"To što se sve više registruje specifičan način trgovine je logična posledica civilizacijske promene, koju je epidemija samo ubrzala. Na standardnu trgovinu su uticali trgovinski lanci i veliki su zatvarali male. Sada i na promet u velikim lancima mnogo utiče trgovina preko interneta i brzom poštom i taj trend će se sigurno nastaviti", smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
U Srbiji posluje za 2.570 društava i za 11.489 preduzetnika više nego na kraju 2020. Našu privredu sada čini 414.705 privrednih subjekata od kojih su 124.260 aktivne firme i 290.445 "samostalaca".
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Zoran Vujović za Euronews kaže da ohrabruju podaci o broju registrovanih preduzetničkih radnji, jer to znači da ljudi koji imaju ideje i želju da nešto naprave ne odustaju i da vide šansu za napredak uprkos činjenici da je prošla godina, kao i 2020. bila izazovna i teška.
"Država je sa podrškom koju je dala i za osnivanje startapa pametno odigrala i trebalo bi da više ohrabruje mlade da započnu sopstveni posao, a ne da teže ka zapošljavanju u javnom sektoru. To se mnogima čini kao lakši put. Naš mlad i obrazovan svet u IT sektoru je, takođe, doprineo osnivanju većeg broja firmi, jer su mnogi koji rade za strance prošle godine, zbog promene propisa, registrovali preduzetničke radnje u ovoj delatnosti", objašnjava Vujović.
Nebojša Atanacković kaže da se domaća privreda solidno snašla u periodu krize, ali napominje da ona još nije gotova i da zato privrednici apeluju na državu da uzme u obzir različitu sudbinu preduzeća i da im i pomaže drugačije.
"Teško je napraviti veliku firmu, a nije je lako ni zatvoriti, dok je lakše otvoriti preduzetničku radnju, ali je i rizik njenog opstanka veći. Mali preduzetnici lakše zapadnu u krizu i nemaju odakle da nadoknade gubitke. Država je nudila kredite za likvidnost, ali su u suštini bili dostupni samo onima čije je poslovanje bilo stabilno", kaže Atanacković.
Kojih firmi je najviše među ugašenim?
Najzastupljenije delatnosti među ugašenim preduzećima prilično su slične kao i među tek osnovanim. Najviše je izbrisanih nespecijalizovanih trgovina na veliko, konsultantskih aktivnosti, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, graditelja stambenih i nestambenih zgrada i drumskih prevoznika tereta.
Iz Registra privrednih subjekata je u 2021. godini obrisano 7.046 privrednih društava, što je za 936 manje u odnosu na 2020. godinu.
"Kako bi se ispravno razumeli uporedni podaci o obrisanim privrednim društvima u 2019. godini, važno je podsetiti da je u toj godini obrisano 27.163 društva, ali je od tog broja, po službenoj dužnosti, iz registra obrisano 24.380 privrednih društava nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije", ističu u Agenciji za privredne registre.
Tada su izbrisane sve firme koje su bile u mirovanju duže od tri godine. Lane je iz registra izbrisano 22.934 preduzetnika, za 882 manje u odnosu na 2020. godinu i za 659 manje u odnosu na 2019. godinu.
U poređenju sa podacima iz pojedinih evropskih zemalja preduzetnici u Srbiji su se bolje snašli u periodu krize. Tako bar pokazuje statistika. Prema poslednjim podacima koje je objavio Nacionalni registar privrednih subjekata (ONRC), u Rumuniji je broj obrisanih firmi lane veći za oko 30 odsto u odnosu na godinu dana pre. Kako je prenela agencija Agerpres, u ovoj zemlji je prošle godine iz privrednog registra izbrisano 66.897 preduzeća, što je za 29,36 odsto više nego 2020. godine kada ih je ugašeno 51.715. Posmatrano po oblastima delatnosti, najveći broj brisanih kompanija lane bio je u maloprodaji i veleprodaji, i popravci motornih vozila i motocikala, njih 18.622, što je za 32,85 procenata više nego 2020. godine, zatim u građevinarstvu 6.201 ili za 28,01 posto više, u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima 5.616 i prerađivačkoj industriji 5.430.
Komentari (0)