Igre 
Visokotehnološke investicije u Srbiji - kakve su šanse da se promeni struktura domaće privrede
Komentari31/10/2021
-10:38
U Srbiju je u poslednje tri godine investiralo nekoliko nemačkih kompanija koje bi mogle da budu najava promene strukture srpske privrede. Kompanije Brose, ZF, Kontinental proizvode motore i delove za električne automobile premijum brendova u automobilskoj industriji, dok će sledeće godine u Staroj Pazovi MTU praviti delove za avio-motore.
Iz Vlade Srbije se nadaju da će ove investicije privući i druge poznate svetske kompanije čime bi Srbija od zemlje u kojoj su se razvlačili kablovi postala država sa značajnijim udelom visokotehnološke proizvodnje.
Jedan od primera dolazi i iz Pančeva. Tri robotske ruke sinhronizovano ugrađuju bakarne kaleme kao deo budućeg elektro-motora koji će biti ugrađen u neki od svetski poznatih automobilskih brendova. I sve to proizvedeno nadomak Beograda, u Pančevu gde je nemački ZF pre tri godine pokrenuo proizvodnju i zaposlio više od 1.100 radnika.
"S obzirom da imam veliko iskustvo iza sebe mogu reći da je neuoporediva razlika. Uslovi su više nego dobri, a moguća je i šansa za učenjem i napredovanjem", smatra radnica Ivana Oslo.
Ova nemačka kompanija jedna je od onih koje menjaju sturkturu privrede u Srbiji koja je posle kablovske i tekstilne, dobila i visokotehnološku industriju, a južni Banat je postao mesto koje doprinosi razvoju električnih automobila.
"Počeli smo sa proizvodnjom malih delova, takozvanih mikroprekidača i ovde smo ih napravili više od 10 miliona. Proizveli smo više od 300.000 električnih motora za hibridna vozila, a početkom godine krenula je proizvodnja najkompleksnijih električnih motora. Sada se spremamo za sledeću fazu e-mobility proizvoda", objašnjava Mihael Štrauh.
Unsplash
Odlukom ZF da investira u Srbiju bila je iznenađena i nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i druge kompanije iz te industrije. Može se reći da je ZF pionir u dolasku visokotehnoločkih investicija u Srbiju. Za ovom kompanijom su krenule i druge, pa u Vladi kažu da će to promeniti privrednu sliku Srbije. Povoljniji poslovni ambijent, subvencije, ali i obrazovani radnici privkuli su i nemački Kontinental i Brose koji će proizvoditi delove za automobilsku industriju.
Povezane vesti
"Verujem da je odluka ZF da dođe u Srbiju bila i signal drugim kompanijama koje su došle zahvaljujući visokokvalifikovanim radnicima. Verujem da je to podstaklo pomeranje na srpskom tržištu. Ono što bismo mi želeli i čemu se nadamo je da nas i naši dobavljači prate", kaže Štrauh.
Savetnik predsednika Srbije, koji je zadužen za privlačenje investicija Jerg Heskens kaže da se promenila struktura investicija u odnosu na period od pre 10 godina.
"Ranije, često su dolazili projekti koji su imali životni rok od 5 do 6 godina, a sada su to kompanije poput MTU koja u Staroj Pazovi pravi motore za avionsku industriju. To su projekti koji su decenijski i to je rezultat poverenja nemačkih privrednika, da dobijemo investicije koje su drugačije nego ranije", kaže Heskens.
Dolazak velikih proizvođača auto-delova je, kažu u Vladi Srbije, tek početak jednog novog privrednog procesa.
"Imamo cilj da jednog dana uvedemo jednog finalnog proizvođača automobila u Srbiju. Radimo na tome, ali naša strategija je da pravimo mnogo malih koraka zajedno, da bismo na kraju imali dobar rezultat", objašnjava savetnik predsednika Srbije.
Da li ove fabrike mogu da zadrže mlade?
Nadaležni se nadaju i da bi rezultat mogao da bude i povratak obrazovanih radnika koji su Srbiju napustili zbog nedostatka posla, a ekonomista Mihailo Gajić smatra da bi otvaranje fabrika visoke tehnologije pomoglo, ali da to nije sve što moramo da uradimo.
"Investicije u visoke tehnologije mogle bi da zadrže mlade i da vrate one koji su otišli, jer takve kompanije nude dobre uslove rada i mogućnost napredovanja u korporativnim sistemima i visoke plate za srpske uslove. Ako bi došlo više takvih kompanija u Srbiju, da biste gradili karijeru kao dobar inženjer ne biste morali da idete u Nemačku ili Švajcarsku, ali nije sve u novcu, već da neki odlaze i zbog boljih uslova života", smatra Gajić.
Povezane vesti
On napominje da je veliki broj investicija u Srbiji do nedavno bio u takozvane fabrike niskih tehnologija, a da je jeftina radna snaga, bila nešto što je najviše privlačilo investitore.
"Kada je u nekoj zemlji visoka stopa nezaposlenosti i kada su niske zarade, onda je cena rada jedna od stvari koje privlače investitore koji dolaze. Srbija je značajno promenila situaciju, jer je i stopa nezaposlenosti niža nego ranije, a i plate rastu, pa cena rada nije više jedini razlog koji može da privuče ulagače. Ranije su dolazili oni koji su zapošljavali veliki broj radnika u nisko intenzivnim tehnološkim granama, ono što se u šali zove "šrafciger industrija", ali to se polako menja", objašnjava ekonomista.
On ističe da stvari još nisu sjajne, jer Srbija kaska za zemljama u okruženju koje su ušle u Evropsku uniju, ali dodaje da se neke stvari ipak pomeraju na bolje. Navodi da u strukturi domaće industrije visokotehnološki sektori i učestvuju sa svega pet do pest odsto u BDP, što nije dovoljno.
Povezane vesti
"Trebaju nam i visoke i niske tehnologije"
Strani investitori u Srbiju su uglavnom dolazili zbog subvencija, a pojedini su odlazili čim podsticaji isteknu. Gajić smatra da je bitno da se taj način subvencija promeni, bilo da se ukine ili da se daju samo za visokotehnološke fabrike.
"One mogu da imaju te efekte prelivanja, a to je da druge kompanije onda same dolaze u Srbiju, jer vide da njihovi konkurenti ovde mogu dobro da posluju. Kada ste u situaciji da dajete investiciju po broju zaposlenih, onda će doći takve kompanije, i investitori i niže intenzivnih industrija koji zapošljavaju mnogo radnika. Njima je trošak radne snage možda i najveći pojedinačni input u troškovima proizvodnje. Kada te subvencije presuše, lakše im je da odu dalje", objašnjava ekonomista.
Gajić ističe da Srbija nije u poziciji da bira između nisko i visokotehnoloških investitora, a napominje i da to ne bi ni trebalo da radi..
"Nama su svi investitori dobri, pod uslovom da poštuju zakone, od ekoloških propisa i radnog prava, pa nadalje. Ne treba da biramo koje investicije, već će one same dolaziti, ako napravimo potpuni ambijent, od kvaliteta obrazovanja do saradnje fakulteta i naučnih instituta sa privredom, da bi se napravio sistem znanja i dobavljača koji bi mogao da isprati tako velike investicije", kaže Gajić.
Komentari (0)