Igre 
"Kada nemačka ekonomija kašljuca, srpska može dobiti upalu pluća": Da li je moguće izbeći negativan uticaj krize?
Komentari10/08/2024
-18:00
Nemačka privreda, uprkos pokazateljima, na početku godine se i dalje nalazi u blagoj recesiji. Prema podacima Nemačkog zavoda za statistiku iz jula u drugom kvartalu ove godine, BDP je bio 0,1 odsto slabiji nego u periodu od januara do marta. Novo klizanje u recesiju usledilo je posle slabog oporavka i rasta, posle recesije koja je Nemačku zadesila krajem 2023.
Ekonomisti strahuju da bi loši pokazatelji Nemačke privrede mogli da se preslikaju i na Srbiju.
Srpska i Nemačka ekonomija usko su povezane. Nemački kapital je u oko 900 firmi koje posluju u Srbiji. Zbog toga kriza u kojoj se nalazi Nemačka privreda nije briga samo za tu zemlju, već i za Srbiju.
"Postoji jedna izreka koja kaže da kada nemačka ekonomija kašljuca, srpska ekonomija može doživeti upalu pluća", kazao je za Euronews Srbija docent Ekonomskog faklteta Veljko Mijušković.
Prema podacima Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja, glavni pokretač nemačke privrede, automobilska industrija, posluje sa svega 77,7 odsto kapaciteta.
"U velikoj meri naše firme su zapravo komponentaši za njihove firme, pa kada njima recimo padne autoizvoz, to se onda odražava i na naše firme", rekao je za našu televiziju zamenik direktora Nove ekonomije Aleksandar Milošević.
Ekonomista Veljko Mijušković dodaje da kriza u Nemačkoj može dovesti do povlačenja ili zaustavljanja investicija u Srbiji uz moguće povlačenje kapitala. On ističe da kriza može da utiče i na srpske radnike koji rade u Nemačkoj.
Povezane vesti
"U slučaju da dođe do pada performansi ove ekonomije, može doći ili do otpuštanja dela radnika, ili do njihovog privremenog udaljavanja sa posla, te konačno deo radnika se može vratiti i u Srbiju, čime će stvoriti veći pritisak na srpsko tržište", objašnjava stručnjak.
Proces evrointegracije, veruje Mijušković, takođe može biti usporen.
"To takođe može učiniti situaciju da postoji određena vrsta, da tako kažemo, socijalnih nemira koji se mogu javiti u toj zemlji i određenog slabljenja geopolitičkog uticaja Nemačke, koja, ako prestane da investira u obimu koji to čini u Srbiju i da ima taj obim spoljnotrgovinske razmene, mi se jednostavno možemo fokusirati na neke druge spoljnotrgovinske partnere, što naša zemlja aktivno i čini na različitim stranama sveta", navodi Mijušković.
Dugoročno Srbija bi mogla da potraži investicije sa drugih strana, ali, kaže Milošević, ruke su joj tu vezane jer svaki put kad se iskorači van EU i van Zapada, neko kaže "zašto vi to radite, zašto uzimate kinenske kredite, zašto primate kineske investicije, da li ugrožavate nacionalnu bezbednost?".
Kratkoročno, srpska privreda, slažu se sagovornici, će uspeti da izdrži prvi udar, ali na duže staze moraće da pronađe rešenje koje će biti prihvatljivo EU.
Stanić: Verujem da će se izbeći efekat punog prelivanja krize na Srbiju
Da pad nemačkog BDP-a makar trenutno ne utiče na srpsku privredu navodi Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ipak, on upozorava da bi se to moglo promeniti do kraja godine, ali veruje da ćemo izbeći prelivanje krize.
"Imajući u vidu da kada pogledate naš izvoz i količinski i vrednosti u prvih pet meseci ove godine, odnosno na isti period prošle, mi vidimo blag porast i vrednosnog izvoza i količinskog. Dakle, u tom pogledu, taj prvi talas te krize u Nemačkoj svakako smo izdržali i svakako smo nastavili da imamo pozitivne performanse. Međutim, naravno, postavlja se pitanje do kraja godine imajući u vidu da drugo polugodište može biti lošije u odnosu na isti period prošle godine. Ali svakako da je potrebno određeno vreme da se tamo ta kriza, uslovno rečeno, produži, rasplamsa na neki način i da tek onda dođe do efekta punog prelivanja na Srbiju. Mi verujemo da će se to izbeći", kazao je Stanić.
Povezane vesti
Govereći o situaciji u Nemačkoj Stanić je napomenuo da se tamo trenutno vodi debata između vlade sa jedne strane i privrednika sa druge oko toga na koji način treba voditi fiskalnu politiku. Glavni spor je oko poreza sa prihodne strane i podrške privredi sa rashodne.
"Program vlasti u Nemačkoj sada je da postoji politika tzv. kočenja duga, odnosno smanjivanja izdataka države na podršku privredi i stanovništvu. Međutim, sa druge strane, privreda govori da poreze treba spustiti. Vlada pokušava da na neki način zadrži politiku kakva jeste i blago da je učini restriktivnijom. A opet, sa druge strane, stanovništvo se nada da ostane standard kakav su imali do sada ili da bude blago bolji, što bi značilo da dođe i do, na neki način većeg oporezivanja onih koji više zarađuju", opisuje trenutno stanje Stanić.
Promene poreske politike mogle bi da utiču na kapital, pa stručnjak upozorava da bi on mogao da se preseli.
"Ukoliko bi došlo do značajnijeg porasta poreza, kapital bi mogao da se seli i u one zemlje koje imaju blažu poresku politiku, kao što su Sjedinjene Države, kao što je Švajcarska i tako dalje. A opet, sa druge strane, ukoliko bi došlo do smanjenja poreza onda bi moglo da dođe do dodatnog raslojavanja Nemačkog društva u pogledu materijalne imovine koje ljudi tamo imaju, s obzirom da značajno raste broj bogatih u Nemačkoj. A opet, sa druge strane, ta većina stanovništva ima sve manje učešće u ukupnom dohodku koji se ostvaruje u Nemačkoj, u procentualnom smislu", rekao je naš sagovornik.
Stope rasta Srbije se baziraju na dva stuba
Na pitanje šta Srbija može da uradi da se zaštiti od negativnog uticaja krize u Nemačkoj, Stanić kaže da naša ekonomija jedino može da pokuša da se prilagodi, navodeći glavne pokretače privrednog rasta.
"Ono što je činjenica, kada se desi tako veća kriza, imajući u vidu, na primer, i Nemačku koja je motor razvoja EU, Srbija jednostavno ne može na to da utiče. Ona može da se u određenoj meri tome uspešnije, ili manje uspešno prilagođava. U ovom konkretnom slučaju, kada vidimo stope rasta za Srbiju ove godine, vidimo da se one baziraju na dva stuba. Prvi su, dakle, značajni infrastrukturni projekti koje država sprovodi u okviru projekta EXPO 2027, a svakako i onog šireg 'Skok u budućnost 2027', kako je to deklarisala vlada. A naravno, i oporavak kupovne moći stanovništva, imajući u vidu da je došlo do realnog porasta zarada, značajno u odnosu na isti period prošle godine", objašnjava Stanić.
Međutim, on ističe da je teško zameniti EU tržište i u okviru nje Nemačku, zato što je to naš glavni strateški partner.
"Ono što mi očekujemo jeste da će se situacija u Evropi stabilizovati. Međutim, naravno, i treba imati u vidu da Evropska Unija, predvođena Nemačkom, gubi konkurentnost na međunarodnom tržištu, posebno kada je u pitanju autoindustrija, imajući u vidu da je konkurencija sve jača i jača koja dolazi iz Kine", kaže stručnjak.
Ostatak razgovora sa Bojanom Stanićem, o poslovanju nemačkih firmi u Srbiji, možete pogledati u videu ispod.
Komentari (0)