Igre 
Nemcima daju po 1.200 evra mesečno i istražuju šta ljudi rade kad ne moraju da rade
Komentari01/06/2021
-16:32
Od 1. juna, pa u naredne tri godine, grupa odabranih Nemaca će primati bezuslovni osnovni dohodak u visini od 1.200 evra, a projekat prate naučnici. Eksperiment počinje danas, a navala je bila ogromna, piše Dojče vele (DW).
Kako navode, prijavilo se više od dva miliona ljudi, a na kraju su odabrane 122 osobe, koje će mesečno dobijati osnovni dohodak odnosno minimalac od 1.200 evra. To je deo pilot-projekta čiji je cilj da se istraže efekti bezuslovnog osnovnog dohotka. Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade šta i koliko žele.
"Oni nemaju nikakve obaveze prema finansijerima projekta, izuzev što "moraju da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija“, stoji na veb-stranici projekta, a prenosi DW.
Dodatnih 1.380 ljudi, koji su izabrani nasumično, takođe, ispunjava upitnike na svakih šest meseci, ali oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme utrošeno na popunjavanje tih obrazaca.
DW navodi da je novac za projekat obezbedilo oko 150.000 privatnih donatora, a oni koji ga u naredne tri godine dobijaju neće morati da prijave za porez. To je poklonjeni novac u visini od 43.200 evra po učesniku, ukupno oko 5,2 miliona evra. Projekat je pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.
Srećniji kad ne razmišljaju o plati?
Dojče vele navodi da su inicijatori "Mog osnovnog dohotka“, kako se naziva to udruženje, uvereni da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.
"Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?“, kaže šef studije Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.
Printskrin/Youtube/DIWBerlin
Povezane vesti
Šup smatra da sve to može da se utvrdi u ovom opsežnom eksperimentu. Čak se, kaže, i promene nivoa stresa mogu ispitati pomoću uzoraka kose ispitanika, jer će oni, očekuje se, biti pod manjim pritiskom zahvaljujući poklonjenoj minimalnoj zaradi.
Istraživač Šup nada se da bi iz eksperimenta moglo da se dođe so saznanja o temama koje su posebno važne za protivnike osnovne plate, a to su: inovativnost i preduzetništvo: "Možda će primaoci plate biti hrabriji u odlukama, na primer o pokretanju sopstvenog biznisa ili promeni posla?“
Istražuju šta novac radi s ljudima
Uočljivo je da mnogi poznati preduzetnici – od Bila Gejtsa, preko Marka Zakerberga ili Džefa Bezosa, pa sve do nemačke braće Samver – nisu imali egzistencijalne strahove kada su se odvažili da osnuju svoje firme.
"Želimo da znamo“ – tako glasi moto ovog pilot-projekta. Mihael Bomejer iz udruženja „Moja osnovna plata“ priznaje da ga očekivanja od rezultata projekta čine nervoznim. „Naravno, u ovom projektu može i da se pokaže da osnovna plata nema efekat kakav mi očekujemo“, kaže Bomejer u videu na veb-stranici projekta.
Uz to, postoje i pitanja na koja projekat i ne može da odgovori, recimo: kako bi se razvijale cene ako bi svi primali platnu osnovicu? Da li bi zaista bolesni ljudi ili oni kojima je potreban novac na kraju imali na raspolaganju manje novca nego sada? I koliko bi morali da budu visoki porezi da bi se sve to finansiralo?
"Naša studija neće rešiti sva pitanja vezana za osnovni dohodak“, priznaje Jirgen Šup. Ali ipak se raduje odgovorima na ključno pitanje: "Šta novac radi s ljudima? To je uzbudljivo naučno pitanje za koje nema pouzdanih studija nigde u svetu.“
Komentari (0)