Igre 
"Između velikih očekivanja sindikata i opreznih očekivanja poslodavaca": Hoće li biti dogovora o minimalcu u 2025?
Komentari19/08/2024
-15:46
Kao i svakog avgusta, sindikati, poslodavci i Vlada vode pregovore oko određivanja minimalne cene rada za sledeću godinu. Poslednji put dogovor je postignut konsenzusom 2018. godine, dok je u narednim godinama dogovor izostajao, pa je konačnu odluku o minimalcu donosila Vlada. Prema Zakonu o radu, minimalna cena rada mora se utvrditi do 15. septembra, a primena počinje od 1. januara.
Od 1. januara 2024. minimalna zarada u Srbiji iznosi 47.154 dinara, odnosno 271 dinar po radnom satu.
U novim pregovorima sindikata, poslodavaca i Vlade za minimalac u 2025, država najavljuje podršku najmanje plaćenim radnicima.
"Ja mislim da je važno da koliko god je moguće izađemo u susret onima koji imaju minimalne zarade, to je sve manji broj ljudi u Srbiji, u julu ih je bilo 99.000. Želeo bih da ti ljudi osete brigu države i da bude više od onoga što nam stopa rasta ili inflacija dozvoljava uvećanje. To je moja molba za Vladu", rekao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.
Iako nismo država članica, sindikati svoj zahtev baziraju na standardu Evropske unije koji podrazumeva da minimalna zarada bude 60 odsto od prosečne koja trenutno u Srbiji iznosi oko 100.000 dinara.
"Mi ipak predlažemo neko razumno rešenje da taj iznos ne bi smeo da bude ispod 60.000 dinara, sve iznad toga za nas je donekle prihvatljivo i možemo razgovarati o tim većim iznosima iznad 60.000 dinara", rekao je za Euronews Srbija izvršni sekretar UGS "Nezavisnost" Miloš Miljković.
Poslodavci ipak predlažu značajno manji iznos koji bi se zasnivao na formuli "rast BDP-a plus inflacija", što bi praktično značilo povećanje od oko 4.000 dinara, što je nešto više od 50.000 dinara.
profimedia
Povezane vesti
Iz tog razloga, zahtev sindikata ocenjuju kao nerealan.
"Rast minimalne cene rada preko 30 odsto u ovom trenutku zaista nije održiv. Moguće je, ali nije održivo. Za privredu najvažniji parametri kada je u pitanju rast minimalne cene rada jeste odnos rasta BDP i inflacije, a to je u ovom trenutku na oko osam do devet odsto", rekla je za Euronews Srbija Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Šta kažu u SSSS o ponudi Vlade?
Pregovori o minimalcu počeli su 15. avgusta, a sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je za Tanjug da su predstavnici Vlade Srbije na današnjoj, drugoj rundi pregovora socijalnih partnera o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu izašli sa predlogom da se minimalac poveća za osam do 10 odsto i istakao da je to za sindikalce neprihvatljivo.
"To je za nas apsolutno neprihvatljivo. To je neočekivano nisko sa njihove strane jer sa tom ponudom ne stižemo ni do 52.000 dinara, što znači da minimalac za sledeću godinu ne bi pokrio ni minimalnu potrošačku korpu iz ove godine", rekao je on.
Dodao je da predloženim povećanjem od osam do 10 odsto, ne bi moglo da se dođe do cifre od 650 evra, koliko je planirano da minimalac iznosi 2027. godine.
"Neophodno je da iz godine u godinu povećanje bude najmanje 18 odsto da bi se dostigla ta cifra, a ako bi povećanje za ovu godinu bilo između osam i 10 odsto, onda bi sledeće i 2026. godine povećanje trebalo da bude skoro 30 odsto da bi se dostigla zacrtana suma, što je teško za očekivati", naveo je Mihajlović.
Istakao je da sindikat neće odustati od svog predloga da minimalac bude 60 odsto potrošačke korpe, odnosno oko 62.000 dinara.
Povezane vesti
Što se poslodavaca tiče, oni su, kaže, zadovoljni vladinim predlogom jer se poklapa sa njihovim.
"Prema onome što se čulo od predstavnika Vlade Srbije postoji spremnost da se smanji opterećenje na zarade, što su poslodavci tražili i to na neoporezivi deo zarade, dok se doprinosi, što je takođe tražila Unija poslodavaca Srbije, neće smanjivati", istakao je on.
Novi sastanak predstavnika Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca Srbije trebalo bi da se održi u četvrtak, 22. avgusta.
"Bliže 50.000 nego 60.000 dinara"
Navodeći da zahtev sindikata nije održiv, ali i da zahtev poslodavaca nije realan, ekonomista Aleksandar Stavanović kaže za Euronews Srbija da nas iskustvo uči da se na kraju dogovor o minimacu postigne u zoni koja je između velikih očekivanja sindikata i opreznih očekivanja poslodavaca.
"Verovatno će u nekom narednom periodu biti postignut dogovor. To je normalan deo trilateralnog pregovaranja, u stvari pregovaranja sindikata i udruženja poslodavaca gde je vlada u stvari dobar intermedijator", rekao je Stevanović.
On smatra da nije održiv zahtev sindikata koji traže minimalac od 60.000 dinara, navodeći da minimac mora da prati rast inflacije i BDP-a.
"Možda nešto i da bude veći od toga jer smo imali solidno veliki rast plata u Srbiji, ali to svakako nije 30 odsto za godinu dana. Dakle, jednostavno sindikati su krenuli maksimalistički, pa videćemo gde će se na kraju naći dogovor. Ja sam ubeđen da će to biti bliže 50.000 nego 60.000", rekao je Stevanović.
Povodom obrazloženja sindikata da je standard Evropske unije da minimalna zarada bude 60 odsto od prosečne zarade, Stevanović navodi da "mi treba da gledamo sebe" i svoje pravce razvoja.
"Definitivno, Evropska unija jeste primer za mnoge stvari, ali definitivno za brz rast nije. Dakle, nama Evropska unija nudi druge stvari. Ali to da treba da se ugledamo na evropsku socijalnu državu sa ovim nivom plata je pogrešno, jer mi smo na dugi rok rast plata usporili, zakucali se na nekih 1.000 do 1.500 evra plate i ne bismo mogli da idemo dalje, ako bismo bukvalno preslikali prakse većine zemalje Evropske unije", rekao je on.
profimedia
Stevanović kaže da nije naš cilj da se Srbija razvija brzo kao Italija, Francuska, čak i kao Nemačka, nego da proba da se razvija i dalje brzo kao Irska, Estonija i neke druge zemlje koje imaju manje socijalne države, a mnogo više rast razvoja i brz rast plata.
On objašnjava da nije poenta da u jednoj godini bude velika minimalna zarada, nego da ukupna masa plata nastavi da raste ovim tempom koji je sada u Srbiji.
"Ono što će se desiti kao verovatna posledica jeste da će ljudi raditi za sve veće i veće plate, mnogo manje njih će raditi za minimalac i u principu u Srbiji će biti mnogo bolje da se živi. Može se i sada veštački podići minimalac, posledica će verovatno biti ta da će prosečna plata sporije rasti i da će se u jednoj meri povećati nezaposlenost ili da će se tražiti supstitucija na način kakav se već dešava u nekim drugim sektorima, to je putem uvoze radne snage", navodi sagovornik Euronews Srbija.
S druge strane, to što poslodavci žele formulu "rast bruto društvenog proizvoda plus inflacija", što je negde između osam i devet odsto, Stevanović smatra da to nije realno i da su poslodavci izašli sa minimalističkom teorijom.
"Pošto kod nas plate rastu trenutno brže od rasta BDP usled toga što nam je smanjen broj radne snage, povećana količina kapitala kroz investicije, realno je da to bude nešto veće od onoga što traže poslodavci. Oni će na kraju na to pristati da idu sa minimalnom varijantom, i trude se da ta minimalna varijanta deluje izuzetno razumno, ali će biti značajno manje od onoga što u ovom momentu traže sindikata. To će se na kraju i desiti u nekom periodu, pošto jednu i drugu stranu će na kraju pritisnuti tradicionalna vlada koja tu ima najveći uticaj", rekao je on.
S obzirom na to da bi posle povećanja po formuli koju žele poslodavci minimalna zarada opet bila niža od minimalne potrošačke korpe, koja je u ovom momentu nešto iznad 53.000 dinara, Stevanović je na pitanje kako je moguće preživeti sa tim iznosom, kaže da je moguće jer uglavnom u Srbiji niko ne radi za platu.
"U suštini niko ne živi samo od minimalne plate. Takođe, i dalje u Srbiji je značajan deo ljudi koji dobijaju minimalnu platu kao obračunsku kategoriju, a deo je i dalje dobija na crno u kešu. Dakle, hajde da ne apsolutizujemo rad za minimalnu platu i da ljudi samo žive od minimalne plate. Jednostavno, to je kod nas takođe jedna vrsta obračunske kategorije", rekao je Stevanović.
Komentari (0)