Igre 
Kako do minimalca od 650 evra u 2027. godini: Šta pokazuje računica i kako izbeći "igru u krug"
Komentari21/07/2024
-16:00
Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do tog iznosa. Među tih 50 odsto su i zaposleni koji primaju minimalac. Različite su procene o tome koliko radnika u Srbiji prima minimalac, pa se tako taj broj kreće od više od 200.000 do 350.000.
Minimalac iznosi nešto više od 47.000 dinara, što je oko 402 evra.
Minimalna zarada povećana je od januara 2024. za 17,8 odsto, pa je tako minimalna cena radnog sata sa 230 dinara u 2023. godini povećana na 271 dinar u ovoj godini.
Prema navodima ministra finansija Siniše Malog, cilj je da minimalac 2027. godine dostigne 650 evra.
Postavlja se pitanje kojom dinamikom treba povećavati iznos minimalne cene rada kako bi minimalac dostigao 650 evra za tri godine.
Kako do ispunjenja obećanja?
Odluka o minimalnoj ceni rada, koja će se primanjivati u 2025. godini, očekuje se u septembru.
Obično o minimalnoj ceni rada izostane dogovor sindikata i poslodavaca, pa Vlada Srbije "preseče" i donese odluku o tome.
Povezane vesti
U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kažu da je vanredno povećanje minimalca iz ugla sindikata neophodno.
Duško Vuković iz SSSS rekao je za Euronews Srbija da šansa da se vanredno poveća minimalac u 2024. postoji, ali da politika koja se vodi unazad nekoliko godina ne dozvoljava da se o tome postigne dogovor na Socijalno-ekonomskom savetu.
"Ako je verovati onome što su rekli uoči izbora u decembru prošle godine i početkom ove godine, da će minimalac u Srbiji 2027. biti 650 evra, neko može lagano da izračuna koliko treba da bude povećanje i koliko iznos treba da bude 2025. i 2026. da bi 2027. minimalac bio 650 evra. Nećemo mi time da se bavimo, neka izađu oni, pa neka predlože. Mi ovog puta nećemo ništa, evo da vidimo šta će oni, jer su oni dali obećanje da će 2027. da bude 650 evra. Teško je da se ne pomera ništa, pa da tek u 2027. pomere na 650 ili da kažu - uf, precenili smo sebe, pa to je bilo lažno obećanje", rekao je Vuković.
On je dodao da je jedina poznanica da su predstavnici vlasti obećali da će 2027. godine minimalac biti za oko 250 evra veći nego sada.
"Sada je minimalac 402 evra, pa neka povećavaju da se sustigne 650 evra do 2027. godine", rekao je Vuković.
Stav sindikata je, dodaje, da minimalac mora da bude najmanje koliko je minimalna potrošačka korpa.
profimedia
"Ona je u aprilu ove godine bila oko 53.000 dinara, ne znamo šta će biti u decembru. Znači, realno je ono što sindikati očekuju, ali nismo još ni mi utvrdili nekakav program ciljano. Čekamo još da vidimo hoće li izvršna vlast nešto predložiti", naveo je Vuković.
Povezane vesti
Da minimalac u ovoj godini neće biti vanredno uvećan smatra Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podsećajući da je već bilo pokušaja sindikata da se dva puta godišnje usklađuje minimalac zbog inflacije.
"Međutim, Vlada je to odbila, tako da sigurno neće doći do nekog vanrednog usklađivanja minimalne zarade. U septembru će biti pregovori, onda ćemo onako kako smo već navikli čuti od predsednika kolika je minimalna zarada i tu će biti i početak i kraj pregovora o minimalnoj zaradi", rekla je Savić za Euronews Srbija.
Upitana koliko bi trebalo da se poveća minimalna zarada s obzirom na najave da bi 2027. minimalac trebalo da bude oko 650 evra, Savić navodi da je bilo puno najava koje se nisu ostvarile.
"To su otprilike one najave koje svi mi volimo da čujemo i da se nadamo da će biti tako, ali u praksi se te najave najčešće ne ostvare. Za početak vlada bi morala da poštuje ono što je još pre tri-četiri godine dogovorila sa sindikatima, a to je da minimalna zarada ne može i ne sme da bude manja od minimalne potrošačke korpe", rekla je ona.
Ako se pođe od toga, kaže Savić, minimalac ne bi smeo da bude manji od minimalne potrošačke korpe.
"Stalno govorim, jer to me strašno nervira, a to je da je Srbija jedina zemlja u odnosu na EU koja ima dve vrste potrošačkih korpa - minimalnu i prosečnu. To nijedna zemlja EU ne poznaje, postoji prosto potrošačka korpa gde se vidi koji je to minimum za jedno preživljavanje pojedinca odnosno porodice i u odnosu na tu prosečnu potrošačku korpu se određuje i ono što je minimum što treba dati pojedincu da bi mogao jednostavno da živi i preživi", rekla je Savić.
Ako država poštuje dogovor sa sindikatima, dodaje Savić, minimalac ne bi smeo da bude ispod minimalne potrošačke korpe.
"A ja nisam optimista da će biti toliko povećanja", navela je ona.
Šta kažu poslodavci?
Upitan o šansama za vanredno povećanje minimalca u ovoj godini i kakav bi trebalo da bude dinamika povećanja da bi se dostiglo 650 evra u 2027. godini, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da ne treba slušati političke izjave, navodeći da je bilo predloga sindikata da se dva puta godišnje usklađuje minimalna zarada.
"Mi kao poslodavci smo to podržali iz razloga što je svejedno da li će jednom da se poveća za, na primer, 14 odsto ili će dva puta po sedam odsto. Međutim, protiv toga je bilo Ministarstvo finansija i onda od toga nije bilo ništa. Tako da i sad ne znam šta će biti. U prošloj godini je bila ozbiljna inflacija, tu je bilo i razloga da se uklađuje dva puta. Međutim, s obzirom na to da je inflacija ipak smirena, mislim da ono što će biti određeno u septembru ove godine neće se značajno povećati u januaru naredne kao što je bio slučaj 2022. i 2023. godine", rekao je Atanacković.
profimedia
On kaže da je uobičajeno da sindikati traže značajno veće uvećanje, da poslodavci daju manje, tako da najčešće prethodnih godina nije dolazilo do konsenzusa za koliko treba povećati minimalac.
"Mi u Uniji poslodavaca imamo jedan zajednički stav već godinama, a to je da ta procena mora da zavisi od procene rasta bruto domaćeg proizvoda i od stepena inflacije koja je predviđena. Ako je inflacija, na primer, četiri odsto i rast predviđen za tri odsto, onda to može biti sedam odsto, ne može biti 17 odsto. Ne može biti koliko nekome treba, nego koliko je privreda u situaciji da realno može da isplati", rekao je on.
Navodeći da postoji veliki broj privrednika koji mogu da isplate značajno više, Atanacković je rekao da pred svake pregovore o minimalnoj ceni rada Unija poslodavaca pravi anketu među svojim članovima koja, dodaje, najčešće pokaže da su poslodavci za povećanje minimalca, ali da to mora da bude u skladu sa mogućnostima privrede.
On dodaje da poslodavci uvek zahtevaju da ako se oni odreknu određenog dela svog profita, da onda i država pomogne kroz smanjivanja ili neoporezovanog dela zarada ili kroz smanjivanja doprinosa.
Koliko radnika prima minimalac?
U SSSS navode da niko ne može da kaže tačan podatak o broju radnika koji primaju minimalac.
U ASNS kažu da 100 odsto pouzdanih podataka o tome nema, ali da je zvaničan podataka 350.000.
U Uniji poslodavaca Srbije su rekli da se uvek postavlja to pitanje koliko realno zaista ima onih koji primaju minimalac.
"Sindikati su uvek govorili da je to 350.000 i više, pa čak da se taj broj poveća. Međutim, po nekim podacima koji su došli od onih koji isplaćuju plate, ispalo je da je to nekih 200 i nešto hiljada, 270.000 možda, znači manji broj nego na koji se računalo" rekao je Atanacković.
Odakle poslodavcima keš?
U izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2023. godinu autora prof. dr Bojana Urdarevića i Jovane Misailović navodi se da ono što posebno zabrinjava jeste trend isplate minimalne zarade protivno odredbama Zakona o radu koje utvrđuju uslove pod kojima se minimalna zarada
može isplaćivati.
Dodaje se da veliki broj radnika prima zaradu "na ruke", a prijavljeno je na minimalnu zaradu što nikako ne doprinosi realnom stanju stvari – poslodavci bivaju oslobođeni plaćanja poreza, a zaposlenima se ne obezbeđuju adekvatne visine doprinosa po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja.
"Ovakva 'igra u krug' koja se nastavlja iz godine u godinu ukazuje samo da se lošim praksama ne staje na put, a da država ostaje slepa na polju još jednog problema u oblasti u rada", konstatuje se u izveštaju.
Da je praksa da se deo zarade isplaćuje na ruke navodi Duško Vuković, a Ranka Savić kaže da se tome nikako ne može stati na put i da ne može da se utvrdi o kojem broju ljudi se tu radi.
profimedia
"S obzirom na to kako radi inspekcija i kakve su kontrole, apsolutno sam sigurna da se ne može stati tome na put. Postavljam pitanje kako ti poslodavci dolaze do tog keša, kako prosto pravdaju keš koji izvlače iz firme i onda radniku daju na ruke", rekla je Savić.
Ona kaže da jedan veliki broj radnika, pogotovo oni koji rade na građevini, a koji su prijavljeni, ili u turizmu ili ugostiteljstvu, upravo radi na taj način - prijavljeni su na minimalnu zaradu, a neku razliku dobijaju u kešu na ruke.
"Sigurno da bi to moglo da se ustanovi, prosto da se prate tokovi novca, da se izvrše kontrole, ali s obzirom na broj inspektora i način njihovog rada, moj odgovor je prosto - nikako ne možemo da stanemo na put i utvrdimo o kojem broju ljudi se tu radi", rekla je Savić.
Nije joj, kaže, poznato kako to takvi poslodavci knjigovodstveno pravdaju, ali da sigurno imaju neke šeme i kanale kojima se to radi.
"Da li se isplaćuje u vidu neke stimulacije ili bonusa, ne znam na koji način to rade, ali je činjenica da se to radi", navela je ona.
Atanacković je rekao da treba stati na put poslovanju koje nije regulisano.
"Pitanje je odakle poslodavcu keš. Ja u mojim firmama nemam tu mogućnost, niko mi ne plaća u kešu, onda ja nemam odakle keš da isplatim. Praktično oni koji isplaćuju u kešu, oni dobijaju keš od svojih kupaca ili korisnika, koji je praktično mimo protokola. To im je puno jeftinije jer na taj keš ne plaćaju porez, to je jedan način. Drugi način je da poslodavac od svog već oporezovanog dela isplaćuje, jednostavno podigne svoj novac, na to plati porez i to mu je čisto onaj ostatak koji on može staviti u džep. Ako ne stavi u džep, možda deo toga ili ceo isplati zaposlenima ili nekome od zaposlenih", rekao je Atanacković.
On je naglasio da većini poslodavaca koji posluju po zakonu izuzetno smetaju svi vidovi poslovanja na crno, mimo zakonskih pravila.
Međutim, kako navodi Savić, pitanje je zašto se ne reaguje u odnosu na Zakon o radu koji kaže da poslodavac može da isplaćuje minimalnu zaradu dve godine i maksimum još godinu uz saglasnog reprezentativnog sindikata.
"Tako da svaki taj inspektor i uopšte naša država može da postavi pitanje kako neki poslodavac 10, 15 ili 20 godina isplaćuje minimalnu zaradu, a ne sme to da radi jer ako to radi onda se mora postaviti pitanje kakvo je njegovo poslovanje, da li on treba da ide u stečaj ili likvidaciju ili da se ispita poslovanje tog poslodavca. Ako neko pet, šest, 10, 15 ili 20 godina isplaćuje minimalnu zaradu, tu bi po sili zakona morali da uđu neki nadzorni organi, neka inspekcija i da ispita poslovanje tog poslodavca. Tu bismo vrlo lako rešili sve te probleme oko decenijske ispate minimalne zarade", rekla je Savić.
Komentari (0)