Igre 
Profil kupaca nekretnina u Srbiji: Stan kupuju kao investiciju, keš kupci i dalje dominantni
Komentari13/08/2023
-12:04
Iako su nekretnine trajna vrednost, zbog visokih cena kvadrata i sve skupljih kredita poslednjih meseci mnogi se teže odlučuju da se dugoročno zaduže kako bi obezbedili krov nad glavom. Međutim, cene kvadrata još nisu odreagovale na evidentan pad tražnje pa su i dalje kvadrati skupi. U uslovima rasta euribora koji utiče na povećanje mesečnih rata, u poslednje vreme sve je više onih koji stan kupuju kao investiciju.
Trenutno odnos je 60 prema 40 u korist investicionih kupaca, a i dalje je više kupaca koji kupuju nekretnine za keš.
Keš kupci su i dalje iz IT industrije, preduzetnici, vlasnici koji prodaju svoje stanove u kojima žive i taj novac dalje investiraju u nekretnine, a tu su i oni koji su nasledili stanove pa prodaju, a kasnije se odlučuju da kupe novi.
U drugom kvartalu ove godine u Srbiji je kupljeno 30.548 nekretnina. Iako podaci Republičkog geodetskog zavoda za drugi kvartal ove godine pokazuju blagi pad tražnje, tržište nekretnina je i dalje daleko iznad nivoa pre pandemije, a njegova vrednost od 1,7 milijardi evra je čak 70 odsto veća u odnosu na 2019. godinu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površina prodatih novoizgrađenih stanova prošle godine bila je 57 kvadrata.
Profil kupaca stanova
Procenitelj Milić Đoković kaže da se profil prosečnog kupca stana razlikuje po tome da li on nekretninu kupuje da bi u njoj živeo ili kao investiciju.
Povezane vesti
Oni koji traže stan za lične potrebe, uglavnom su bračni par sa jednim detetom i prosekom godina između 30 i 40, a odlučuju se za nekretninu u novogradnji od oko 50 do 60 kvadrata i za nju podižu kredit.
U 70 odsto slučajeva jedno od njih je zaposleno u državnoj službi, a drugo radi kod privatnika ili ima neki svoj biznis.
Gotovinom plaćaju uglavnom stariji koji su prodali svoj veći stan da bi kupili dva manja, od kojih je jedan namenjen mladim članovima porodice ili oni koji žele ušteđevinu i višak novca da investiraju u nekretnine.
"Na kredit kupuju mladi, najkasnije sa 45 godina, jer banke kasnije teže ili uopšte ne odobravaju pozamjicu. Kad ta mlada osoba, odnosno mladi bračni par kupi nekretninu na kredit, njegovi prodavci uglavnom kupuju dalje za keš. Ti prodavci su onda keš kupci, ljudi srednje i starije dobi, od 40 do 80 godinina i više. Oko 60 odsto ili dve trećine mladih se odlučuje za prvu kupovinu stana u novogradnji, od investitora, dok se kod starijih beleži obrnuti trend – dve trećine se odlučuje za staru gradnju. Tu postoji sukob generacija i mišljenja šta je dobro. Stariji smatraju da je stara gradnja proverena, dok mlađi radije biraju nove stanove", kaže Đoković za 4zida.
Izvršni direktor City Expert Miloš Mitić rekao je za Euronews Srbija da većina građana u Beogradu koji rešavaju stambeno pitanje uglavnom kupuju stan na kredit za porodicu od 50 metara kvadratnih koji košta do 100.000 evra, u opštinama van centra za porodice kao što su Mirijevo, Višnjička banja, Rakovica, Krnjača, dalji delovi Zemuna i Voždovca.
On kaže da svi koji su bili na ivici da reše stambeno pitanje uzimanjem kredita za sad odlažu kupovinu.
S druge strane, kako navodi Mitić, stanove za keš kupuju dosta ljudi iz IT industrije, što je i ranije bio slučaj, i preduzetnici koji imaju svoje biznise i koji ulažu i u nekretnine.
Povezane vesti
"Ima i ljudi koji prodaju svoje stanove i tako postaju keš kupci pa samim tim investiraju dalje, zatim ljudi koji su nasledili neke stanove pa prodaju, a kasnije kupuju. Što se tiče profesija, to su preduzetnici, ljudi iz IT industrije, odnosno digitalnog sektora, svi poslovi vezani za nove tehnologije", rekao je Mitić.
Mitić navodi da investicioni kupci i dalje žele da sačuvaju vrednost novca od inflacije.
"Imamo dosta i ruskih državljana koji trenutno kupuju, to su uglavnom isto keš kupovine, kupuju stanove pre svega u Beogradu i Novom Sadu. Koliko će se oni zadržati, da li im je to samo privremena investicija, to je isto upitno jer dosta njih su odmah dali taj stan na rentu", rekao je Mitić.
Svaki treći kupac iz Beograda
Kada je u pitanju poreklo kupaca, Đoković kaže da se ne može reći da je prosečan kupac Beograđanin, jer tek svaki treći kupac već živi u prestonici.
"Radili smo analize koje su pokazale da je nešto više od 10 odsto kupaca iz dijaspore, isto toliko ih dolazi iz država regiona poput BiH, Hrvatske i Crne Gore, a u sličnom procentu su ljudi sa KiM. Oko 30 odsto dolazi iz unutrašnjosti i oko 30 odsto iz Beograda. U malom procentu, sa oko 5 odsto su stranci, oni koji kupuju radi investicije, zbog profita i ne zanima ih da li će kupiti u Beogradu ili u Tirani, gledaju gde im se najviše isplati", objašnjava Milić Đoković za 4zida.
On napominje da nema pravila kada su u pitanju profesije i dodaje da je bilo izraženo interesovanje IT stručnjaka, ali da je ono manje poslednjih nekoliko meseci od kada je i u ovom sektoru nastupila kriza.
"Ima ljudi iz malog biznisa, unose pare u nekretnine, time izbegavaju porez na dobit. Nekretnine su trajna vrednost i ljudi svih profila ulažu", kaže procenitelj.
On napominje da je kreditnim kupcima sve teže da "prelome" i da podignu kredit. Prvo, jer su visoke cene kvadrata "nazidale" i visinu učešća, pa sada ni 20.000 evra nije dovoljno za učešće od 20 odsto, a zatim i zbog sve težih uslova zaduživanja i visokih kamata.
"Danas teško može da se kupi porodičan stan za 100.000 evra, a čak i taj iznos je teško dostižan većini porodica. Teško im je da pripreme učešće, a moraju imati primanja minimum 155.000 dinara, odnosno oko 1.400 evra da bi im banka odobrila pozajmicu", kaže Milić Đoković.
Komentari (0)