U gradovima regiona cene kvadrata došle do usijanja - najbrže su rasle u Srbiji, do kada će se taj trend nastaviti?
Komentari25/11/2022
-19:44
Talas poskupljenja cena kvadrata prethodnih meseci nije zapljusnuo samo Beograd, već je značajno uticao i na ostala tržišta nekretnina u regionu. Cene u Srbiji i zemljama regiona nikada nisu bile veće. U agencijama za nekretnine napominju da su niske kamate na štednju na globalnom nivou doprinele da mnogi višak novca koji bi inače čuvali u banci, ulažu u kupovinu stanova, a gotovo nezapamćena tražnja dovela je do rasta cena u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
U poslednjih deset godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji i u tom periodu skočile su za 35 odsto. Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle za 42 odsto, pokazali su podaci analitičkog tima Bloomberg Adrije. Oni očekuju da ćemo sledeće godine svedočiti velikoj korekciji cena nekretnina u regionu i procenjuju da će pad biti za najmanje 10 odsto u proseku u odnosu na nivo iz 2022. godine.
"Verujemo da su glavni pokretači takvog kretanja agresivno povećanje kamatnih stopa od strane centralnih banaka, recesiono okruženje i inflacija", poručuju analitičari u najnovijem izveštaju koji je objavljen pre nekoliko dana. Kako navode, inflatorni pritisci utiču na realne plate, što guši tražnju u stambenom sektoru, dok uvećani troškovi građevinskog materijala i slabije investicije zbog usporavanja privrede, zajedno sa skupljim finansiranjem, guraju ponudu ka negativnoj tendenciji.
"Cene u regionu su otišle drastično gore"
Stručnjaci za nekretnine se, međutim, s druge strane, nadaju da u Srbiji neće doći do značajnog pada tražnje za nekretninama. Direktor za procene u kompaniji CBRE u osam zemalja Jugoistočne Evrope Nebojša Nešovanović kaže da priča o rastu cena prati ceo region i da su one značajno porasle ove godine u svim većim gradovima.
"Sve cene u regionu su otišle drastično gore. Što su tržišta manja i plića imala su i veće oscilacije. Ljubljana i Zagreb su značajno manja tržišta od Beograda i skuplji su od srpske prestonice. Što je pliće tržište - plića voda, veći je talas. Na maloj ponudi se lakše formira velika tražnja i drastično digne cenu. Ali, takva tržišta znaju drastično i da padnu", objašnjava Nešovanović.
On kaže da se taj pad i očekuje u regionu u narednim mesecima, ali napominje da bi dolazak stranaca, Rusa i Ukrajinaca u Beograd, mogao da utiče da u Beogradu ipak ne padnu cene, ne toliko zbog kupovine, već zbog iznajmljivanja stanova.
"Rusi nigde nisu izazvali rast cena u kupoprodaji, već što se tiče zakupa, ali očekuje se da će nama pomoći da naše tržište nekretnina prođe što lakše kroz teška vremena koja svi očekujemo", kaže Nešovanović.
Tom trendu, međutim, ne raduju se oni koji baš ovih meseci pokušavaju da pronađu i kupe svoj krov na glavom, jer su skočile i cene kredita i cene kvadrata. U Beogradu je kvadrat u novogradnji u trećem kvartalu dostigao cenu od 2.285 evra, što je za 200 evra više u odnosu na isti period prošle godine. U pet beogradskih opština prosečna cena kvadrata je izad tog proseka, dok je na Starom Gradu i Savskom vencu prosek iznad 3.500 evra.
Sa prosečnom cenom na niovu države od 1.520 evra, Srbija je i dalje među zemljama u kojima su nove nekretnine najpovoljnije. To je pokazalo istraživanje Deloitte Property Index 2022 koje je obuhvatilo 23 zemlje. Prema podacima iz ovog istraživanja, najjeftiniju novogradnju ima Bosna i Hercegovina sa prosečnom cenom od 974 evra po kvadratnom metru, a ispred Srbije je još samo Rumunija u kojoj prosečan kvadrat košta 1.266 evra. Prosečna cena kvadrata u Hrvatskoj je 1.823, a u Sloveniji 3.356 evra. Kada se, međutim, posmatraju glavni gradovi, Beograd može da parira Zagrebu i Ljubljani, sa prosekom od 2.285 evra, ali i zbog činjenice da je mnogo veće tržište, na kojem se postižu cene i iznad 10.000 evra po kvadratu.
Od juna do septembra u Srbiji su prodate 34.503 nekretnine, a njihova vrednost je premašila 1,7 milijardi evra tokom ta tri meseca. Posmatrano po kvartalima, u odnosu na 2018. i 2019. godinu i period pre epidemije virusa korona, količina novca na tržištu nekretnina je gotovo udvostručena.
Hrvatska
Statistika oglašenih cena stanova na portalu Crozilla pokazuje da se za kvadrat u Zagrebu trenutno traži oko 2.800 evra.
"Cene novogradnje obično su više od proseka, a njihove prosečne oglašavane vrednosti u ovom trenutku iznose nešto više do 3.100 evra po kvadratu. Moram napomenuti da se ovde radi o trenutno oglašenim, odnosno traženim cenama koje određuju sami prodavci, pa prilikom kupoprodaje obično dolazi do njihove korekcije", rekao je Mladen Matijević, regionalni direktor firme Indomio za Jutarnji list.
Manji stanovi su obično najtraženiji u velikim gradovima, ali isto su tako i njihovi kvadrati skuplji, pa cena zagrebačkih garsonijera ipak malo "odskače" i one se prodaju za oko 3.000 evra po kvadratu. Najtraženija naselja u glavnom gradu Hrvatske su Jarun, Trešnjevka i Malešnica.
Nebojša Nešovanović kaže da su dramatično skočile i cene na primorju, a naročito u Splitu.
"On je postao jedan od najskupljih gradova u regionu, a do pre desetak godina cene nekretnina su u ovom gradu bile pristupačne. To je taj primer malog, plitkog tržišta sa velikim oscilacijama", ukazuje Nešovanović.
Crna Gora
Prosečna cena kvadratnog metra stana u novoizgrađenim zgradama u Crnoj Gori iznosila je 1.319 evra za period od jula do septembra ove godine. Prema preliminarni podacima Monstata, u istom periodu, za kvadrat stambenog prostora koji je tek izgrađen u Podgorici je trebalo izdvojiti 1.462 evra. U primorskom regionu koštao je 1.079 evra, u centralnom regionu 612 evra, dok je u severnom regionu prosečna cena kvadratnog metra stana u novogradnji bila 1.279 evra.
"Prosečna cena kvadratnog metra stana u novogradnji u Crnoj Gori u kategoriji privredna društva u trećem kvartalu 2022. godini iznosila je 1.446 evra, dok je 600 evra iznosila u kategoriji solidarna stambena izgradnja", precizirali su iz Monstata.
Za istraživanje o cenama stanova u novogradnji državna centrala za statistiku koristi prosečne cene kvadratnog metra stambene novogradnje koja je prvi put prodata na tržištu, i to prema vrednosti koja je navedena u kupoprodajnim ugovorima. Takođe, napominju da cena značajno zavisi od učešća solidarne stambene izgradnje, jer se prosek smanjuje ukoliko je njihovo učešće veće.
"S obzirom da potražnja nije opala, cene nekretnina mogu samo rasti. Trenutno su najskuplje nekretnine preko Morače i u City kvartu. Tamo su stanovi čak izme]u 2.000 i 2.500 evra po kvadratu. Najprodavanije, 1.350 evra po kvadratu, je Stari Aerodrom, Ljubović, Zabjelo, sve ostalo ide prema gore", rekao je agent za nekretnine Božidar Raičević za Gradsku RTV.
Prema podacima Uprave za katastar i državnu imovinu, više od 23.000 stranaca ima nekretnine u Crnoj Gori, a uglavnom se radi o državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine i Rusije.
Bosna i Hercegovina
U poslednje dve godine i tražnja za nekretninama u Bosni i Hercegovini je porasla, a cene stanova u Sarajevu su u odnosu na vreme pre pandemije veće za 10 do 15 odsto. Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Sarajevu je oko 1. 500 evra. U agencijama za nekretnine kažu da su najtraženiji porodični dvosobni ili trosobni stanovi na atraktivnim lokacijama poput naselja Grbavica, Hrasno i Otoka.
Trenutno su najskuplje cene novogradnje u centru, gde se kreću od 4.500 do 7.000 konvertibilnih maraka po kvadratu, što je od 2.300 do više od 3.500 evra. Najveća potražnja je za nekretninama od 40 do 70 kvadrata sa jednom do dve spavaće sobe u centru grada i u Novom Sarajevu.
Slovenija
Najvišu prosečnu cenu nekretnina u regionu ima Slovenija, gde je prosečna cena kvadrata u starogradnji u drugom tromesečju dostigla 2.648 evra. Prema podacima Geodetske uprave, u odnosu na 2020, cene stanova u višestambenim zgradama porasle su za oko 15 odsto, a cene kuća za 13 odsto. Najviše cene su u Ljubljani, gde kupci u proseku moraju da izdvoje oko 3.600 evra za kvadrat u starogradnji, što je za 11 odsto više na godišnjem nivou.
Najviše cene imaju garsonjere, čiji kvadrat košta 3.905 evra. Kvadrat trosobnog ili većeg stana u proseku košta 3.383 evra. Povećana je razlika u ceni između novijih i starijih stanova. Za novije stanove koji su izgrađeni u poslednjih deset godina prosečna cena prelazila je 4.000 evra po metru kvadratnom. Cene u novogradnji na najpoželjnijim lokacijama kreću se od 5.000 do 10.000 evra po kvadratu. Stanovi stariji od deset godina u proseku su dostigli 3.636 evra za kvadrat.
Severna Makedonija
U drugom tromesečju ove godine cene stanova u Severnoj Makedoniji ostvarile su godišnji rast od 16,5 odsto, što je rekordan porast koji se nije dogodilo u poslednjih deset godina. Time se nastavlja trend stalnog obaranja rekorda poskupljenja stanova koji je započet prošle godine. Naime, u četvrtom kvartalu 2021. godine rast je iznosio 11,4 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 12,5 odsto.
Prema pisanju Bloomberg Adria, makedonski građevinari kao glavni razlog rasta navode povećanje troškova izgradnje. Njihovu tvrdnju potkrepljuje i statistika. U prvom tromesečju 2022. u odnosu na četvrto tromesečje 2021. troškovi izgradnje novih porodičnih kuća veći su za 7,5 odsto, materijalni troškovi za 10 odsto, a za radnike za 2,3 odsto.
Komentari (0)