Novi trend na tržištu nekretnina - zašto ljudi kupuju poslovne apartmane da u njima žive
Komentari07/11/2021
-13:27
Među oglasima za prodaju nekretnina neretko se mogu naći i ponude za kupovinu poslovnih apartmana u Beogradu, koje agencije nude klijentima koji žele da kupe stan. Razlika između poslovnog apartmana i klasičnog stana je prvo u ceni, jer je kvadrat nešto povoljniji, ali oni koji se odluče da investiraju u ovaj tip nekretnine imaće i dodatne troškove. U ovom poslovnom prostoru može da se živi, ali boravak u njemu podrazumeva skuplji porez, kao i veće račune za komunalije, koje se odnose na poslovne objekte.
Procenitelj Milić Đoković objašnjava da u oglasima ima sve više ovakvih apartmana, jer su investitori na neki način primorani da ih grade, a pošto ne mogu ili im se ne isplati da ih prodaju kao lokale i kancelarije, prodaju ih kao stanove. Očigledno da, bez obzira što kupovina ovakve nekretnine zahteva dodatnu proceduru prenamene, ipak ima i kupaca kojima to nije problem.
"Ništa u tome nije protivzakonito, ali jeste na neki način zaobilaženje propisa. Jer, lokalna samouprava izdaje lokacijske uslove prilikom izgradnje zgrade, a najčešći odnos poslovnog i stambenog prostora je 20 prema 80 odsto. U nekim delovima grada je i veći, pa se dešava i da je investitor uslovljen da gradi i do 50 odsto poslovnog prostora. Svugde gde to nije isplativo oni apartmane prodaju kao stambeni prostor", objašnjava Đoković.
Neusklađenost propisa, tržišta i investitora
On napominje da je u suštini u pitanju neusklađenost potreba tržišta, urbanizma lokalnih samouprava i investitora.
"U nekim zgradama, po projektu ima i oko 1.500 kvadrata poslovnog prostora, koji ustvari predstavlja kancelarije i lokale, a to retko može da se proda. Možda samo za neke "tihe delatnosti", poput salona lepote i knjigovodstvenih agencija, ali to je mali procenat", kaže Đoković.
Fizičko lice koje kupi poslovni aparman da bi u njemu živelo, treba opštini da preda zahtev za prenamenu - da se taj prostor preknjiži kao stambeni, a ne poslovni. Dok se to ne uradi, vlasnik plaća i do 30 odsto veći porez na nekretnine. Takođe, treba da preda zahtev Elektrodistribuciji da mu ne naplaćuje industrijsku cenu struje, nego regularnu. U agencijama kažu i da mnoge banke još ne znaju kako da isprate ovu novu praksu, odnosno po kom osnovu da fizičkim licima daju stambeni kredit za poslovni apartman.
U opštini Novi Beograd za Euronews Srbija objašnjavaju da je odnos stambenog i poslovnog prostora definisan planskim dokumentom koji je sastavni deo urbanističkog plana za to područje, kroz pravila građenja i izražava se u procentima. Primena tih parametara se integriše u Lokacijske uslove koje izdaje Sekretatrijat za urbanizam i građevisnke poslove Gradske uprave grada Beograda.
"Kada je reč o proceduri promene namene iz poslovnog u stambeni prostor, ona se može sprovesti po prethodno pribavljenim Lokacijskim uslovima koje izdaje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Nakon što Sekretarijat izda neophodnu dokumentaciju, Opština na osnovu nje samo izdaje Rešenje o prenameni predmetnog objekta iz poslovnog u stambeni prostor", objašnjavaju u opštini Novi Beograd.
Kada je u pitanju promena sa "poslovne" na struju za domaćinstva, u Elektrodistribuciji Srbije kažu da se prijava podnosi neposredno nadležnom Ogranku Elektrodistribucije Srbije i tvrde da se u najvećem broju slučajeva realizuje u jednom danu.
"Postupci promene imena, poslovnog imena, namene potrošnje električne energije, statusne promene i druge, se obavljaju svakodnevno i u velikom broju, a ova usluga se ne naplaćuje", kažu u Elektrodistribuciji.
Komentari (0)