Neradna nedelja - više štete ili koristi: Neke zemlje u regionu je uvode, druge kao rešenje vide uvećane dnevnice

Slobodna nedelja za većinu zaposlenih u Evorpi, ali i regionu, postala je realnost, a uvele su je i mnoge evropske zemlje. Nakon Severne Makedonije i Crne Gore, od 1. jula je i u Hrvatskoj stupio na snagu Zakon o trgovini prema kojem je nedelja neradni dan za trgovce, ali uz nekoliko izuzetaka.

Odgovor na pitanje da li je ovakva praksa moguća i u Srbiji nije jednostavan, smatraju sagovornici Euronews Srbija. Sa jedne strane sindikati navode da bi to bilo izvodljivo ukoliko se ne bi odnosilo na sve, već na određene kategorije, i ukoliko bi ti radnici dobijali trosturke dnevnice. Sa druge, poslodavci smatraju da je ovo društveno ali i ekonomsko pitanje i da ovim povodom treba uzeti u obzir posledice brojnih kriza sa kojima se suočavamo, pre svega zbog pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini. Ključno pitanje kojim se stučnjaci bave zapravo je  - da li bi to donelo više štete ili koristi.

Ono oko čega, međutim, nema dileme, to je da je zvaničan stav Vlade Srbije oko implementacije neradne nedelje za trgovce od ranije poznat i to je da to nije "dobra ideja za rast i napredak zemlje".

Suprotno od stava vlasti, Udruženi sindikat "Sloga" ovu meru smatra, moglo bi se reći, imperativom. Predsednik ovog udruženja Željko Veselinović kaže za Euronews Srbija da se oni već godinama zalažu da nedelja bude naradni dan. 

Kako je objasnio oni ne traže kompletnu zabranu rada već zabranu rada velikih trgovinskih centara i šoping molova jer su, kako objašnjava, "položaji radnika i očuvanje porodice lošiji i gori nego ikada, a rad nedeljom postao je pravilo koje se zloupotrebljava".

"Mi smo početkom godine, čini mi se u aprilu, Skupštini Srbije podneli predlog novog Zakona o radu koji u sebi ima obavezu da nedelja bude neradni dan. Međutim, vladajuća većina i neki poslanici nisu glasali za taj predlog, pa se on nije našao ni na dvevnom redu", kaže on.

Na pitanje kako bi po njihovom predlogu trebalo u praksi da izgleda neredna nedelja u Srbiji, objašnjava da ona ne bi bila "uklesana u kamenu", već bi bila fleksibilna i prilagodiljva potrebama ljudi i poslodavaca.

"Naš predlog je da nedelja ne bi trebalo da bude neradna za sve. Naravno da bi radili oni koji moraju kao što su lekari, policija ili komunalne službe. Ne bi radili oni koji ne moraju. Eventulano oni koji bi hteli da rade, po našem predlogu, bi trebalo da daju radnicima tri ipo dnevnice za taj jedan dan rada što bi zaposlenom, naravno ukoliko dobrovoljno pristane na to, bila adekvatna kompenzacija za taj jedan dan", objasnio je on. 

Šta kažu poslodavci?

Sa duge strane, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava za Euronews Srbija da neradna nedelja sa sobom nosi i pitanje da li će naneti više štete ili koristi za radnike i poslodavce. 

"Ljudi koji su svakodnevno u biznisu smatraju da uređivanje rada firmi, promene ambijenta i neka nova pravila ne treba da se uvode preko noći. To ne bi bio dobar signal za poslodavce koji već posluju, za one koji imaju nameru da otpočnu svoj biznis i za one koji bi da privuku nove investitore. Sve što se donosi mora da se donese uz saglasnost svih zainteresovanih strana. Potpuno je iz ljudskog ugla razumljiva potreba za nedeljom kao neradnim danom, ali ovo pitanje treba sagledati i iz ugla ekonomije. Treba sagledati da li to nanosi veću štetu ili korist", kaže ona i dodaje da je neophodno videti sve argumente, za i protiv, i da se nakon toga donese neko kompromisno rešenje. 

Unsplash

Budimčević navodi da su određena svetska dešavanja u prošlosti i ona koja su aktuelna takođe presudna i da ih je važno uključiti kada se razmatra ovakvo pitanje. 

"Potrebna je ozbiljna analiza i da se vidi šta se dešava u svetu i kod nas. U svakom slučaju da mislimo na našu zemlju i njemu konkuretnsku prednost. Treba imati u vidu da su poslodavci prošli kroz krizu pandemije, a sada se suočavamo i sa višestrukim krizama kao što su rusko -ukrajinska kriza, energetska kriza, nedostatak sirovina, prekidi u lancima dobavljača, nedostatkom likvidnosti i slično. Zbog toga treba ozbiljno da se razmisli ukoliko bi se razmatralo ovo pitanje, jer se svi suočavamo sa već sa raznim posledicama na koje smo naišli", navodi ona.

Kako kaže, pozicije poslodavaca su takođe različite i ne treba ih generaliziovati.

"Nisu u istoj poziciji mala i srednja preduzeća, kao i veće kompanije. Postoje i oni koji tek započinju privatni biznis. Sve to treba uzeti u obzir kada se govori o implemantacji neradne nedelje", smatra ona.

Kako su to uredile druge evropske zemlje, i šta je sa regionom?

U svakom slučaju, neradna nedelja u našem okruženju postoji. Crna Gora je prva uvela i to još oktobra 2019. godine i ona se odnosi na trgovinske lance. Četiri godine kasnije, prvog januara 2022. godine, to je učinila i Severna Makedonija i ovde radnici dobijaju najamnje 50 odsto veću dnevnicu i slobodan dan koji mogu da iskoriste u narednih sedam dana. 

U Hrvatskoj je ovaj Zakon stupio na snagu prvog jula ove godine. Prodajni objekti ovoj zemlji su zatovreni nedeljom, ali trgovac može samostalno 16 nedelja u godini da odredi kao radne u odnosu kako on proceni. Radnici koji rade nedeljom će za svoj rad primati 50 odsto veću satnicu.
Izuzetak u ovom slučaju su prodajni objekti na železničkim i autobusnim stanicama, aerodromima i lukama, na trajektima i benzinskim pumpama, te u bolnicama, hotelima, kulturnim i verskim ustanovama i muzejima.

Komentarišući situaciju u regionu, Budimčević kaže da se i dalje ove zemlje suočavaju sa dosta izazova.

"Poslodavci iz Hrvatske i Crne Gore imaju velike primedbe na ovu odluku. Neradna nedelja utiče na njihovo poslovanje i prihode, naročito za one zemlje koje su svoju ekonomiju bazirale ne turizm i ugostiteljstvo", objašnjava ona.

Sa druge strane Veselinović kaže da Srbija treba da se ugleda na komšijske zemlje i da je u svemu tome presudna dobra volja svih - od države, preko zaposenih i poslodavac do građana.

"Ja sam imao priliku da putujem na odmor u okolne zemlje i znao sam da ništa ne radi. Oni jednostavno imaju takav zakon, i oni ga se pridržavaju iako ima dosta turista i oni žive od toga. Dosta zemalja u regionu to radi. Jedino mislim da je od tih nama bliskih zemljaa u BiH to još uvek neodređeno i da tamo postoje neki kantoni koji su usvojili odredbu o neradnoj nedelji, a neki nisu", rekao je.

Za razliku od Zapadnog Balkana, lista zemalja EU koje su ograničile rad je znatno duža. Među prvima je to učinila Austrija, a na tom spisku su i Belgija, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka. U Italiji se planira uvođenje zabrane, ali je trenutno pod znakom pitanja nakon što su ekonomisti izračunali da bi takva odluka zemlju mogla da košta više od deset milijardi evra.