"Kad stignu do penzije hvataju se za glavu": Kako da proverite da li poslodavac redovno plaća poreze i doprinose

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/07/2023

07:01

"Kad stignu do penzije hvataju se za glavu": Kako da proverite da li poslodavac redovno plaća poreze i doprinose - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji nije raširena praksa da radnici proveravaju da li poslodavci redovno izmiruju svoje obaveze koje se odnose na uplaćivanje poreza i doprinosa, zbog čega neki mogu neprijatno da se iznenade kada im dođe vreme za penzionisanje i kada shvate da imaju problem sa radnim stažom. Postoji nekoliko načina na koje može da se dođe do ovih podataka, a stručnjaci savetuju da nikada nije previše rano da se o tome razmišlja.

Prva opcija za sve zaposlene koji žele na sopstveni zahtev da provere da li im poslodavac uplaćuje poreze i doprinose je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Drugi način jeste portal Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), ali njemu se može pristupiti samo uz elektronski potpis.

Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, ali samu proveru evidencije omogućava PIO fond. Kada se dođe na odgovarajući šalter u PIO fondu, uz ličnu kartu može se dobiti "listing staža". Taj listing iz PIO fonda podižu ljudi kada, na primer, menjaju posao i novi poslodavac im to traži, pa tada mogu da prebroje godine staža koje su im upisane.

Podatke PIO fondu dostavlja Poreska uprava, kojoj se ljudi mogu obratiti ako dođe do problema. Ostaje i mogućnost da zaposleni proveri isplatni listić gde može da vidi koliko mu je poslodavac uplatio poreza i doprinosa, šta je uplaćeno i kolika je neto plata.

"Evidentiranje može i da kasni"

Poreski savetnik Milan Trbojević objašnjava za Euronews Srbija da može da se dogodi i da kasni evidencija PIO fonda.

"Može da se desi da neko sada proveri i uvidi da mu nije upisan staž za, na primer, prethodnu godinu, a to je zato što PIO fond kasni i nije još upisao. Nema drugog načina osim provere u PIO fondu, jedino da mu poslodavac izvlači poreske prijave pa da ih vidi", rekao je Trbojević.

Prema njegovim rečima, manje problema biće u uslovima manjka radne snage i sve veće zaposlenosti.

"Što je veća zaposlenost, to su veća i prava radnika, bojim se da ih nikakav zakon neće bolje zaštiti od toga", rekao je Trbojević.

Još jednu od "bolnih tačaka" može da predstavlja situacija da se radnicima plaćaju porezi i doprinosi na minimalac, ali ne na ceo iznos.

"Kada ljudi idu u penziju, onda se uhvate za glavu. Ima i jedan broj ljudi, mislim da je to manjina, gde ljudi plaćaju svog radnika onako kako treba na celoukupan iznos, ali ima jedan deo ljudi ne tako mali, gde se uopšte ne uplaćuju nikakvi doporinosi, nego ljudi rade na primer u trgovini. To su i sezonski i građevinski poslovi, gde rade ljudi neko vreme, svake nedelje dobiju u kešu ono što su zaradili i to je to", rekao je za Euronews Srbija profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Šta je sa radnicima velikih fabrika u fazi restrukturiranja?

Profesor je rekao da je "to jedan par rukavica", a da je možda "još gori par rukovica" vezan za one bivše velike fabrike koje su bile u fazi restrukturiranja, a kojih je u nekom trenutku bilo 1.700. Neki radnici su, dodaje, otišli iz th fabrika, a neki su čekali da se nešto desi.

"Uglavnom ljudi su nešto radili, ponekad su primali plate, češće nisu, niko nikome nije plaćao poreze i doprinose na te radnike i kad je došlo vreme da idu u penziju, onda su samo mogli s tugom da konstatuju da na primer od 2003. do 2023. godine, 20 godina niko nije uplatio nijedan dinar doprinosa i da su ljudi mislili da ce moći da odu u penziju. Moći će da odu u starosnu penziju, ali da će da imaju penziju na nivou socijalne pomoći" rekao je Savić.

Prema njegovim rečima, najviše su pogođeni ljudi koji su bili u velikim nekadašnjim preduzećima koja su kasnije prodata za velike hipermarkete.

"Delatnost se izgubila, ti ljudi su apsolutno u najtežoj mogućoj poziciji, to su ljudi u godinama, nemaju za egzistenciju i računaju da će u nekom trenutku otići u penziju i dobiti je, a što je najgore za te ljude, preduzeće je privatizovano, nema šanse da se uđe u trag ni koliko su radili. Neki su imali radne knjižice, neki nisu, neki nisu vodili računa misleći da će neko to raditi za njih. Niko to više ne može da rekonstruiše", rekao je Savić.

Kako je naveo profesor Savić, država reaguje negde gde ima informaciju, ali ne može mnogo da se uradi jer je reč o neplaćenim doprinosima od pre 20 ili 30 godina.

"Šta tu država može da uradi?! Ona bi mogla da uradi za tekuće radnike, a ni to ne radi dovoljno. Šta mogu sindikati da urade?! Ne mogu ništa da promene ali mogu da podnesu prijavu, a i to je pitanje kakve je sudbina te prijave", naveoje Savić.

Prema njegovim rečima, ljudi u Srbiji su često srećni da uopšte dobiju neki novac, i retko ko razmišlja sa 30 godina o penziji koja je za 35 godina.

"Dobio je neki novac da može da prehrani porodicu da živi, a o tome će razmišljati kasnije, misleći da neko vodi računa o tome. Prijavite to inspekciji, dobićete otkaz, tako to ide po Srbiji. Privatnici i strane kompanije će dati otkaze, a onda ljudi kažu - da li je bolje da hranim decu kako tako i da živim, a o penziji ću razmišljati kad za to dođe vreme. To je ta ucena koje su ljudi svesni, sa kojom ne mogu da izađu sami na kraj. Država verovatno nekoga kazni koga prijave, to su tako retki slučajevi, a ovo je masovna pojava", kaže Savić.

Naknadna uplata može da obesmisli penziju

Kada radnici saznaju da im nisu uplaćeni doprinosi, jedna od adresa na koju se često obraćaju su sindikati. U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata kažu da se na desetine hiljada radnika suočava sa problemom neuplaćivanja poreza i doprinosa. Dodaju i da je ranije broj prijava bio veći.

"Potekom vremena se broj onih poslodavaca koji to ne poštuju smanjuje ali je i dalje on izuzetno veliki. Poslodavci to pravdaju lošom ekonomskom situacijom preduzeća", rekla je za Euronews Srbija Ranka Savić iz ASNS.

Kako dodaje, u trgovini je to bio veliki problem koji se delom sredio, ali i dalje postoji masa manjih radnih jedinica koje isplaćuju zarade, ali ne uplaćuju poreze i doprinose. Tek kada se predaju papiri za penziju, kako kaže, ustanovi se na primer da za dve, tri ili pet godina nisu uplaćeni porezi i doprinosi i nastaje problem.

"Onda se mi obraćamo poslodavcu koji uplaćuje naknadno i tu se stvara jedan ogroman problem pošto onda po pravilu poslodavac uplaćuje poreze i doprinose na minimalnu zaradu. To je nešto što šteti radniku jer to mu utiče na visinu penzije koja će mu biti određena, odnosno obesmišljava je", rekla je Savić.

Prema njenim rečima, zakon propisuje da svaki poslodavac koji prethodno ne uplati poreze i doprinose, ne može isplatiti zaradu zaposlenom, a problemi se javljaju zbog selektivne primene zakona.