Džinsi, Gruner, Geox: Investitori odlaze ili otpuštaju često baš onda kad isteknu subvencije, ali ko štiti radnike

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Ljiljana Pavlović

13/07/2023

18:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U poslednjih pet godina, tačnije od 2018. godine, iz Srbije je otišlo oko 10 stranih investitora. Oni su zatvorili svoje fabrike, ostavljajući značajan broj ljudi bez posla, a mnogima od njih upravo u tom periodu istekao je rok za primanje subvencija za zarade. Među fabrikama koje su otišle najpoznatiji je Geoks, a među poslednjima su Gruner i Džinsi, čime je talas otpuštanja radnika na jugu Srbije nastavljen.

Naime, u Laskovcu je turski Džinsi najavio likvidaciju pogona, u Vlasotincu je nemačka kompanija Gruner odlučila je da smanji broj radnika, a pre dve godine i italijanski Geoks otišao je iz Vranja. Postavlja se pitanje zašto iz Srbije odlaze strani investitori koji su za zapošljavanje radnika dobili subvencije od države posle perioda na koje je planirano da ih dobijaju i kako zaštiti prava radnika koji u tom slučaju ostaju bez posla?

Strani investitori, kako ukazuju stručnjaci, dolaze u Srbiju zbog povoljnijih uslova poslovanja u koje su uključene i subvencije koje dobijaju od države, kao i niskih zarada. Problem nastaje kada se u tom okolnostima nešto promeni.

"Kada se poremete oba ova uslova, u ovom slučaju prestanu subvencije ili kada plate postanu veće, kada treba da daju nešto više i za radnike i za ostale troškove poslovanja, za energiju, onda oni odlaze. Imate investitore koji dolaze ad hok ali imate i strateške investitore koji dolaze tu da ostanu, njima Srbija služima kao regionalni centra za njihovu proizvodnju. Ima i dobrih primera, ne može se sve podvoditi pod loš primer poslovanja stranih investitora u Srbiji", rekla je za Euronews Srbija ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

"Država jasnije da stavi do znanja investitorima pitanje prava radnika"

Ona ja naglasila da je mnogo važno kakve zakone donosi država i koliko obavezuje strane investitore i investitore uopšte da poštuju zakon i prava radnika.

Euronews

"Na tome mora da insistira država. Taj deo država mora jasnije da stavi do znanja stranim investitorima kad god posreduje u njihovom dolasku, a vidimo da je država prilično uključena i u poziv i pregovore sa njima. Našoj državi u prvom planu treba da bude da zaštiti prava radnika u Srbiji kroz poštovanje zakona i da zaštiti imovinu koju poseduje Srbija", rekla je Nikolić.

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže za Euronews Srbija ne bi da bude pesimista, ali da smatra da će biti sve više fabrika koje će istekom roka na koji su potpisli i dobili od države dubvencije napuštati zemlju, odnosno smanjivati broj radnika.

"Nažalost, primeri pokazuju da je to već postaje pravilo, što svakako ne bi trebalo da se desava, ipak su to firme koje dolaze ovde zbog jeftine radne snage i zbog profita i one dalje beleže profit jer imaju dobro tržište, poslovanje. U slučaju Džinsija, to nije prva turska firma koja se zatvara u Srbiji, razlog treba tražiti i u tome da je u Turskoj velika inflacija, minimalna zarada je mnogo pala i mnogo je pala cena rada. Ovaj investitor će se verovatno vratiti i nastaviti proizvodnju u Turskoj, što nije logično. On je ovde od naše države dobio subvencije i nije korektno da se na ovaj način ponaša prema zaposlenima, da im putem SMS-a deli otkaze, da im nudi neka nova radna mesta u nekim drugim fabrikama", rekao je Mihajlović.

On je naveo da mnoge nemačke firme koje u Srbiji zapošljavaju oko 100.000 radnika, rade kao komponentaši u autoindustriji, koja je u čitavom svetu u teškoj krizi, pogotovo u Nemackoj.

"Kao komponentaši, kao neko gde su strani investitori negde na repu lanca izrade automobila, prvi ćemo osetiti udar te krize. U narednom periodu tek možemo očekivati da će biti otpuštanja radnika u mnogim gradovima u Srbiji", kaže Mihajlović.

Euronews

Prema njegovim rečima, treba voditi računa o tome da se u Srbiju dovode investitori koji će praviti proizvod od početka do kraja, a mora se razmišljati i o domaćim proizvođačima u koje se malo investira.

Da li su radnici koji su dobili otkaz prepušteni sami sebi?

Na pitanje kakvo je rešenje za radnike koji su dobili otkaz, Radojka Nikolić kaže da nažalost najčešće radnici moraju da se snalaze sami ili se nalaze neka parcijalna rešenja gde se deo radnika zaposli.

"To su uglavnom sve radno intenzivne industrijske grane gde se zapošljava veliki broj radnika koji se praktično obuči za te poslove koje će trenutno raditi. Ovo liči na jednu surovu igru na tržištu, nažalost. Sad si radio u krojačnici ili si šio tekstil, a sutra ćeš motati kablove, to su i teške životne drame sa kojima su ljudi suočeni. U tom pogledu moraju svi da se uključe, od lokalne zajednice do državnih institucija, da kroz postovanje zakona primoraju investirora da makar plati ono što je dužan", rekla je Nikolić.

Smatra da i sami radnici moraju da se postave malo odlučnije i prema poslodavcu ili da razmišljaju o pokretanju svog posla.

"Da ne zaboravimo, mi nismo u socijalizmu, mi smo u kapitalizmu, a kapitalizam traži jake institucije i jake sindikate koji mogu da štite prava radnika, država ih štiti samo kroz zakonodavstvo. Živimo u kapitalizmu ali nismo formirali sve institucije koje taj sistem podrazumeva. Da bi sva prava bila zastićena, mora još dosta da se radi na tome inače ćemo ostati među zemljama u kojima se ne poštuju prava svih zaposlenih dovoljno i koje kontinuirano imaju problem i sa investitorima i sa primenom zakona i zaštitom radnika", rekla je Nikolić.

Mihajlović je rekao da mnogi strani investitori se u svojim zemljama pridržavaju zakona, ali da je pitanje kako se u našoj državi gleda na njihove propuste.

"To stani investitori koriste za ucenu - ako nam ne dopustite da radimo to i to, mi ćemo napustiti ovu zemlju. To nije korektno od stranih investitora", rekao je Mihajlović.

Naveo je i primer članova SSSS koji rade u Juri, a koji nisu dobili bonus za rad u toj firmi.

"Dobili su svi drugi, oni su kažnjeni jer su članovi sindikata. Još nismo uspeli da predsednika našeg sindikata koji radi u Juri vratimo na posao, iako je dobio sudski spor. Oni ne žele sindikat u svojoj sredini, ne žele socijalni dijalog, ni da pregovaraju oko kolektivnog ugovora, a činjenica je da bi mnogo lakše organizovali posao kada bi imali kolektivni ugovor i kada bi imali jedan vid socijalnog dijaloga u tim preduzecima. Ovako će nam se dešavati stvari kao sada u Leskovcu. Ta firma se drži jednim vidom ucena - prihvatite drugi posao, ne tužite nas, mi ćemo da idemo. To je kršnje zakona i država mora da deluje, da inspekcija rada kažnjava takve frime da nam se to više ne bi događalo. Imamo kvalifikovanu radnu snagu i to mora da bude naša reklama, a ne da reklama bude da je naša radna snaga jeftina, to nije izlaz", rekao je Mihajlović.

Da je teško naći posao, pogotovo za one straije radnike potvršuju pojedini radnici fabrike Džinsi u Leskovcu, koja ide u likvidaciju nakon 12 godina rada.

Šta se dešavalo sa fabrikama na jugu Srbije

Bivši poslodavac i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović uveravaju ih da će posla biti za sve koji žele da rade i da je radnike Džinsija koji ostaju bez radnih mesta zainteresovano nekoliko drugih kompanija, među kojima je Jura.

Inače, prema rečima Cvetanovića, država i grad Leskovac pomogli su Džinsi sa više od dva miliona evra.

S druge strabe, država je subvencionisala i nemački Gruner sa 3,2 miliona evra, a opština Vlasotince ustupila im je zemljište vredno deset miliona dinara. I ova fabrika je zbog krize bila odlučila da otpusti stotinak radnika. Zbog nepoštovanja Zakona o radu, država je protiv Grunera podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Još jedna fabrika na jugu, italijanski Geoks u Vranju, zatvorena je avgusta 2021. Bez posla je ostalo oko 1.200 ljudi. Vlada Srbije pomogla je i ovu kompaniju sa više od 11 miliona evra. Otišli su nakon pet godina rada u Srbiji, što je bio rok na koji su se obavezali državi.