Igre 
Mali: Pomoć i deci od 16 godina koja prošlog puta nisu dobila pomoć za mlade
Komentari16/06/2023
-12:43
Poptredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će novčanu podršku od po 10.000 dinara dobiti i deca koja sada imaju 16 godina, a prošle godine nisu ispunjavala uslove za pomoć mladima od 16 do 29 godina, jer su imala manje od 16 godina i istakao da je tako ispravljen "gep" i da će i ta deca dobiti pomoć.
Mali je za Tanjug rekao da će pomoć dobiti svako dete rođeno od 21. novembra 2006. godine.
"Rešili smo i to - ovo je velika vest za sve roditelje i decu, nama je cilj bio da svakom detetu pomognemo", istakao je Mali.
Mali je podsetio da je vlada juče usvojila Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a kojim se definiše pitanje isplate po 10.000 dinara za svako dete i naveo da će danas taj predlog zakona biti upućen u skupštinsku proceduru.
"Prošle godine smo pomogli mladima od 16 do 29 godina, a imali smo tri paketa pomoći, 100 evra je bilo u februaru, pa 100 evra u junu, pa onda još 5.000 dinara krajem prošle godine. Ono što sada radimo je sjajna stvar, a to je da ćemo deci do 16 godina isplatiti po 10.000 dinara, kao podršku njihovim roditeljima, da znaju da je država tu i da smo i dalje jaki i stabilni", naglasio je ministar Mali.
Objasnio je da postoje i deca koja prošle godine nisu napunila 16 godina, pa nisu mogla da dobiju pomoć od 16. do 29 godina, ali da su u međuvremenu napunila 16 godina i nisu ulazila grupu predviđenu sada za pomoć deci do 16 godina starosti.
"Predlog zakon koji je juče usvojen na Vladi Srbije, već danas ulazi u skupštinsku proceduru i očekujem da će biti usvojen u narednih nekoliko nedelje. Neka to bude i do septembra ako bude letnje pauze, ali i tako smo potpuno u predviđenoj dinamici. Dakle, rešili smo to na način na koji pravo na ovu novčanu pomoć imaju sva deca rođena od 21. novembra 2006. godine, pokrili smo potpuno taj gep kada je u pitanju pomoć od prošle godine i koju dajemo ove godine", istakao je Mali.
Povezane vesti
"Prijavljivanje je jednostavno"
Potpredsednik vlade dodaje da prijavljivanje kreće 20. avgusta i traja do 20. septembra.
"Sve će biti jednostavno, preko Uprave za trezor. Toliko smo već pomoć isplatili da su građani već navikli. Mi ćemo nakon 20. septembra ovu pomoć isplatiti", objasnio je Mali.
Mali je najavio će u narednih par nedelja biti započeta i kampanja kako bi se svi građani obavestili o načinu prijavljivanja za pomoć.
"Cilj nam je da se da novac za svako dete, a ima više od 1,1 miliona dece za koju očekujemo da će dobiti ovu pomoć od države. Tako pokazujemo i snagu država, a pomažemo upravo onima kojima je ta pomoć potrebna. Šta god da mi kaže Fiskalni savet ili bilo ko drugi, čvrsto verujem da radimo pravu stvari i, na kraju, videćemo i po broju roditelja koji će se prijavljivati da li smo uspeli u tome ili ne", naglasio je Mali.
Hraniteljima deteta za koje se isplaćuje novčana pomoć i primaocima novčane socijalne pomoći, novčana pomoć od po 10.000 dinara za svako dete će biti uplaćena bez podnošenja prijave.
Podnosilac prijave, odnosno majka, će unositi broj lične karte, svoj matični broj, matični broj za svako dete i naziv banke u kojoj želi da joj bude uplaćen novac.
Otac deteta koji sam vrši roditeljsko pravo treba, pored gore navedenih podataka, da podnese digitalizovanu kopiju pravosnažne sudske odluke na osnovu koje se vidi da sam vrši roditeljsko pravo.
Povezane vesti
Takođe, ukoliko je podnosilac prijave staratelj deteta, pored već navedenih podataka, podnosi i digitalizovanu kopiju pravosnažne odluke organa starateljstva kojom se dete za koje se isplaćuje novčana pomoć stavlja pod starateljstvo.
"Vodićemo računa o svakom dinaru"
Ministar Mali poručio je da država nikad neće odustati od ekonomske politike usmerene na podizanje standarda i boljeg života građana Srbije.
Mali je, odgovarajući na kritike Fiskalnog saveta u vezi sa novim merama, istakao da ne postoji bojazan od povećanja fiskalnog deficita, s obzirom da se on smanjuje, a ne povećava i da nema razloga da država dobre rezultate ne iskoristi da pomogne građanima.
"Naš plan zaduženja se ne menja, čak idemo sa nižim deficitom ove godine nego što je planirano, bio je planiran deficit od 3,3 odsto BDP, smanjili smo na 3,0 odsto, kada je MMF bio ovde, a danas projekcija za kraj godine iznosi 2,8 odsto", rekao je Mali u intervjuu za Tanjug.
Novi paket mera predviđa veće plate u javnim sektoru, najviše u prosveti i zdravstvu, povećanje penzija, novčanu podršku od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina, smanjenje cene hleba i drugih osnovnih namirnica, ali i izdavanje novih turističkih vaučera za letovanje u Srbiji.
"Kada pogledate kritike oko ovih mera, postoji strah da će nam možda biti veći deficit - pa neće, vodimo računa o svakom dinaru. Ove godine za prvih pet meseci uštedeli smo 85 milijardi dinara ili 800 miliona evra, a ove mere koštaju 23 mlrd ove godine. Nešto smo pomogli više i poljoprivrednicima i više investiramo u infrastrukturu", rekao je ministar finansija.
Ističe da vlada ima dva stuba ekonomske politike koju sprovodi već godinama.
"Prvi stub se odnosi na podizanje životnog standarda građana i nećemo odustati od toga, cela naša politika se svodi i usmerena je ka tome da građani iz godine u godinu bolje žive. Drugi stub je ulaganje u infrastrukturu, puteve i železnicu, zelenu agendu, kanalizaciju, vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda odnosno sve što podiže kvalitet života građana Srbije", rekao je Mali.
Takođe, naglašava da se 2012, a posebno u poslednjih par godina, ta politika pokazala potpuno opravdanom jer naša zemlja i dalje ostvaruje pozitivne stope rasta, uprkos nikad većoj globalnoj krizi.
"Prošle godine prvi put smo imali BDP preko 60 mlrd evra, ove godine biće 68 mlrd. Samo podsećanja radi 2012. bio je 33,4 mlrd evra, dakle, za 10 godina smo duplirali njegovu vrednost uprkos i poplavama i fiskalnoj konsolidaciji i kovidu i energetskoj krizi i konfliktu u Ukrajini. Održali smo našu makroekonomsku stabilnost, a udeo javnog duga u BDP, uprkos više od devet mlrd evra pomoći privredi i građanima, jeste 51,4 odsto BDP", rekao je Mali.
Tanjug/Strahinja Aćimović
On je za Tanjug rekao da je to daleko ispod kriterijuma Mastrihta od 60 odsto BDP i daleko od proseka EU koji je 95 odsto BDP.
"Štedimo gde možemo, vodimo računa o svakom dinaru i želimo da uložimo u podizanje plata i penzija i u pomoć našim mladima, kao i da završavamo autoputeve i brze pruge, bolnice, vrtiće... sve što život građana čini boljim. To je odgovor svima koji dovode u pitanje naše ekonomsku politiku", poručio je Mali.
Primetio je da, ipak, nema mnogo onih koji kritikuju ekonomsku politiku Srbije, pošto joj priznanje odaju i MMF, SB, kreditne rejting agencije i investitori.
"Ako ceo svet i investitori govore da je Srbija stabilna i dobro stoji i ima novca, onda je to najbolja potvrda ispravnosti naše politike", istakao je Mali.
"Poštujem Fiskalni savet, ali neko mora da vodi računa i o običnom građaninu"
Mali podseća da program "Srbija 2025" predviđa da prosečna plata bude 1.000 evra, a penzija između 430 i 450 evra i kaže da će to biti i ispunjeno.
"Mi ćemo ove godine u decembru imati prosečnu platu od 735 evra, sledeće i preko 800 i potpuno smo u skladu sa projekcijama, a prosečna penzije će već od 1. janaura biti 390 evra", naveo je
Mali i istakao da ne postoji nijedan problem sa budžetom Srbije.
To dovoljno govori o uspešnosti i ispravnosti naše ekonomske politike, ističe Mali i dodaje da ima veliko poštovanje prema članovima Fiskalnog saveta, ali da se najčešće ne razumeju ili ne slažu.
"Kada je korona bila, izašli smo sa veoma jakim programom da podržimo našu ekonomiju, kako bi sačuvali radna mesta i uspeli smo u tome i nije bilo velikog otpuštanja u trenucima najveće pandemije, kada su mnogo razvijenije zemlje gubile milione radnih mesta. Izbegli smo taj crni scenario i tada smo trpeli kritike - zašto pomažete sve, treba pomoći nekoga... Moje pitanje prema Fiskalnom savetu je bilo, a kome treba pomoći po vama, a kome ne treba i nikada nisam dobio odgovor na to pitanje, jer jednostavno ne želimo da pravimo diskriminaciju između manjih ili srednjih preduzeća ili između građana", navodi Mali.
Podsetio je da je Fiskalni savet kritkivao i pomoć građanima od 100 evra 2020. godine u vreme velike krize.
"Našli smo prostor u budžetu da pomognemo i isplatimo 100 evra svim građanima koji su za to pokazali potrebu, pošto su se prijavljivali za to. I to su kritikovali, pa rekli - što ste dali 100 evra svima. Ali, mi nismo dali svima, već onima kojima je to bilo potrebno i ko se za tu meru prijavio. Više od 6,1 miliona građana se prijavilo za tu meru. Ako se skoro svaki građanin prijavio, bila je onda opravdana i pogodila je u centar", naveo je Mali.
Takođe, ističe da nema odgovor na njihove primedbe kome treba pomoći, a kome ne treba, i pita da li hoće da kažu da ne treba pomoći najstarijima koji su sada ugroženi zbog rasta troškova života.
Podseća da je predviđeno od oktobarske penzije od 5,5 odsto plus najmanje 14,5 odsto od januara i navodi da će za prošlu i ovu godinu penzioneri imati ukupno povećanje od 55,8 odsto.
"To radimo čuvajući makroekonomsku stabilnost. Da li je to loša mera, šta treba da dozvolimo da ljudi umiru od gladi? Zar nećete da pomognemo prosvetare, hoćemo da im prosečne plate idu na gore, posebno u ovom trenutku, je l ne treba da podržimo medicinske sestre...", zapitao je Mali i dodao od Fiskalnog saveta na to ne dobija odgovore.
Navodi i da se javni dug zemlje ne menja, kao ni plan zaduženja i da država ušteđeni novac hoće da iskoristi za podizanje životnog standarda građana i da rast plata i penzija bude iznad nivoa inflacije.
"Veliko poštovanje imam prema Fiskalnom savetu, ali neko mora da vodi računa i o običnom građaninu, ne samo o brojkama, iako i o brojkama veoma pažljivo vodimo računa, kao i makroekonomskoj stabilnosti", istakao je Mali.
"Banke podižu referentnu kamatu da ohlade ekonomiju"
Na pitanje da li je bolje štedeti u krizi ili podsticati potrošnju, Mali je rekao da su svi ekonomisti i sve ekonomije suočene sa tom dilemom, pošto podsticanje potrošnje podstiče i privrednu aktivnost, ali da sa druge strane to utiče na inflaciju, koja je i najveći problem i rak za ekonomiju.
"Zato evropske banke i NBS podižu referentnu kamatu da ohlade ekonomiju, tako da je odgovor negde između - u ravnoteži. Prošle nedelje, kada smo objavili novi paket mera, NBS je podigla refernenut kamatu za 0,25 odsto, vodimo računa i koordiniramo aktivnosti kada je fiskalna politika u pitanju, kao i monetarna politika, upravo kako bi ostvarili cilj da inflacija koja već opada dođe na osam odsto do decembra, a onda da ide još niže naredne godine. Ceo svet ima iste probleme, ali biću slobodan ka žem da se mi malo bolje nosimo sa tim nego ostali", rekao je Mali.
Napominje da je evrozona u recesiji, pošto je u dva uzastopna kvartala imala minus BDP-a.
Poslednjeg kvartala prošle godine je u evrozoni rast BDP iznosio minus 0,1 odsto, kao i u prvom kvartalu. Takođe, u Nemačka prošle godine u poslednjem kvartalu je rast BDP iznosio minus 0,5 odsto, a u prvom kvrtalu ove godine 0,3 odsto, dodao je Mali.
On je izrazio očekivanje da će rast BDP u Srbiji ove godine iznositi projektovanih 2,5 odsto.
"Kod nas nijedna investicija nije zaustavljena, danas smo potpisali sa EBRD sporazum 80 miliona evra za izgradnju druge faze izgradnje naučno-tehnoloških parkova", napomenuo je Mali.
Mali ističe da je juče bio 15. u mesecu i da je za četvrtak bila planirana 49,1 mlrd dinara prihoda, a da su ostvarene 52 milijarde.
"Rezultati su tu, u svakom makroekonomskom indikatoru su tu, nama je stopa nezaposlenosti negde oko 10 odsto, na rekordno niskom nivou. Mere su usmerene na podizanje životnog standarda i uvek ćemo to raditi", rekao je Mali.
"Srbija je pozicionirana da napravi pravi bum"
U Londonu je nedavno održana konferencija o rastućim tržištima u organizaciji JP Morgan i zajednička ocena svih investitora bila je da su makroekonomski fundamenti Srbije odlični i da naša zemlja odavno zaslužuje investicioni rejting, a Mali kaže da je Srbija još 2019. bila, po prvi put u istoriji, na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.
"Kreditni rejting je kao sistematski pregled, sve vam skeniraju kreditne institucije, a pre 10 ili 11 godina mislim da čak nismo ni imali rejting. Investicioni rejting znači da ulazite u grupu zemalja koja su najbolja i najkredibilnija u svetu. Rekao sam 2019. da ćemo u roku od godinu dana dobiti investicioni rejting, ali desile su se posle toga krize. U međuvremenu, mislim da nijedna zemlja na svetu nije dobila unapređenje kreditnog rejtinga, jer je globalna situacija u svetu relativno loša", rekao je Mali i napomenuo da je Srbija zadržala svoj rejting, dok je veliki broj drugih zemalja pao sa rejtingom.
Navodi da čim se reši konflikt u Ukrajini i pokrene svetska privreda da će Srbija vrlo brzo dobiti investicioni rejting, jer je naša zemlja, kako je rekao, tako pozicionirana da napravi "pravi bum".
Očekujem da ćemo u godini dana nakon toga dostići taj cilj, dodao je Mali.
Na pitanje kako je Srbija uspela da postigne tako dobar imidž u poslovnom svetu, kaže da je držzava ispunila svako obećanje koje je dala, kada je reč o pomoći privredi, građanima i investitorima.
"Izašli smo na međunarodno tržište kapitala u januaru, cilj je bio da uzmemo oko milijardu dolara, a ponuda je bila preko 11 mlrd dolara i izabrali smo najbolje i najjeftinije. Ogromna ponuda za jednu Srbiju, jer vide da rastemo, da se povećava životni standard građana, da gradimo, da je javni dug i ostalo pod kontrolom. Svako obećanje smo ispunili u dinar i u dan", naglasio je Mali.
Istakao je da investitori čuju od drugih da naša država ispunjava sva obećanja i da je zato prošle godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio rekordnih 4,4 mlrd evra, kao i da očekuje da će ove godine biti postignut novi rekord.
Komentari (0)