Da li će recesija u evrozoni otežati poslovanje investitorima u Srbiji: "Od dubine krize zavisiće uticaj na privredu"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/06/2023

17:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evrozona je ušla u blagu recesiju nakon dva uzastopna kvartala negativnog rasta, saopštio je nedavno Evrostat. Ekonomija u evrozoni je u prvom kvartalu ove godine pala za 0,1 odsto. Taj rezultat se razlikuje od prvobitnih procena za prvi kvartal, koje su predviđale skroman ekonomski rast Evrozone od 0,1 odsto. U poslednjem kvartalu 2022. godine takođe je zabeležen pad BDP-a od 0,1 odsto.

To je otvorilo pitanje kakve će implikacije ulazak u recesiju Evrozone imati na srpsku privredu budući da se većina spoljnotrgovinske razmene Srbije odvija sa Evropom. Iz Saveta stranih investitora za sada navode da nema bojazni od gubitaka radnih mesta. Međutim, kretanja u Evrozoni, kako navode, svakako će otežati uslove poslovanja.

Direktorka komunikacije Saveta stranih investitora Renata Pindžo je, povodom ulaska Evrozone u recesiju, izjavila za Euronews Srbija da takva vest nije neočekivana i da će se tek videti kakav će uticaj imati na srpsku privredu.

"Ta vest, nažalost, nije neočekivana. Mi smo o tome govorili u našoj Beloj knjizi prošle godine. Kakve će implikacije to imati na srpsku privredu, to ćemo tek videti. Da li će ih biti? Sigurno, jer je naša privreda duboko integrisana u privredu EU, većina naše spoljnotrgovinske razmene se odvija sa Evropom. Kada je reč o samim članicama Saveta stranih investitora, one gotovo 80 odsto potiču iz EU, a i one koje i nisu iz EU nego iz Amerike ili Japana, sedišta su im u EU. Dakle, od dubine recesije ili problema u smislu inflacije zavisiće koliko će ona imati uticaj na srpsku privredu", rekla je Pindžo.

Prema nenim rečima, investitori iz Srbije se ne povlače i kompanije članice Saveta stranih investitora nisu došle u Srbiju da bi otišle, nego one čak postaju i regionalni centri i snabdevači EU upravo iz Srbije.

"Da li će se uslovi poslovanja otežati? To je izvesno, od dubine krize zavisiće taj uticaj koji će imati na srpsku privredu i naravno na makroekonomska kretanja u samoj Srbiji", navela je Pindžo.

Upitana o tome da li može doći do gubitka radnih mesta, Pindžo je rekla da se u ovom trenutku to ne očekuje i dodala da su članice Saveta stranih investitora proteklih nekoliko godina, čak i u doba najveće krize izazavane pandemijom koronavirusa, otvarale i fabrike i nova postrojanje i reinvestirale u Srbiji.

"U ovom trenutku pod ovim okolnostima, mi to ne očekujemo ali nadamo se da će okolnosti u EU biti takve da ta kriza neće biti isuviše duboka i trajati isuviše dugo", kaže Pindžo.

Razvoj finanijskih usluga, lakšanje za korisnike

Pindžo je rekla da se tržište Srbije, kao i druga svetska tržišta menjaju i da je sve veća upotreba digitalnih alata, navodeći primer elektronskog bankarstva i mobilnog bankarstva koje je prošle godine koristilo 3,5 miliona korisnika u Srbiji.

Prema njenim rečima, više od 20.000 ugovora je zaključeno putem video inentifikacije.

"Znači, niste morali da odete u banku da zaključite ugovor, što je možda pre nekoliko godina bilo potpuno neverovatno, a isto tako vrednost transakcija je povećana za 25 odsto. I ovo tržište prati svetska tržišta, ali ono što je potrebno su dalje edukacije, dalje uvođenje inovativnih rešenja koja su prisutna u razvijenim ekonomija", poručila je Pindžo.

Naglasila je i da je upravo u toku jedna aktivnost koju je prepoznala NBS kao dobru inicajitivu, a to je uvođenje digitalne menice pre svega za pravna lica i preduzetnike, dok se očekuje u nekom narednom periodu i za fizička lica.

Pindžo je rekla da je pandemija koronavirusa svakako ubrzala neke procese na tržištu finanijskih usluga u Srbiji, pre svega tu misli na digitalizaciju.

"Naše članice koje dolaze iz razvijenih ekonomija su inicirale brojna rešenja i u saradnji sa Vladom Srbije sa kojom imamo zajednička tela ponudila je odgovore svoje ekspertize i iskustva iz tih razvijenih ekonomija. Neka od njih su uvođenje usluge kvalifikovanog potpisa u klaudu, što možda široj javnosti ne govori mnogo, ali to je jedan od onih alata koji je neophodan da se vrše elektronska plaćanja. Tu su i video identifikacija, onlajn plaćenje prometa u realnom vremenu, onlajn fiskalizacija, fakturisanje, omogućavanje građanima da u maloprodajnim objektima vrše plaćanja elektronskim putem preko IPS sistema i QR koda. To su sve neke stvari koje možda zvuče previše tehnološki, ali omogućavaju i olakšavaju građanima svakodnevni život i to su inicirale članice Saveta stranih investitora", rekla je Pindžo.

Pindžo je najavila da će sutra biti održana prva konferencija o fnansijskim uslugama na inicijativu Saveta stranih investitora u nameri da se otvori i unapredi dijalog svih učesnika u sektoru finansijskog tržišta.

Prema njenim rečima, učestvovaće predstavnici Nardne banke Srbije, Ministarstva finansija, uprava i drugih organa koji su neophodni da bi se razumelo zašto je važno funkcinisanje sektora finansijskih usluga, predstavnici poslovnih i stukovnih udruženja, kao i akademskih krugova.

Pindžo kaže da su svi oni važni ne samo za funkcinisanje sektora već i za ono što je još važnije, a to je zaštita korisnika finansijskih usluga budući da, kako dodaje, sve kompanije rade na tome kako bi se ponudili bolji finansijski proizvodi, ali i da bi se unapredilo korisničko iskustvo.

Sutrašnja konferencija biće u formi dva panela. Na prvom panelu biće reči o unapređenju odnosa finansijskih institucija i korisnika usluga u okviru kojeg će se razgovarati o digitalizaciji, zaštiti korisnika finansijskih usluga, spečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno finansijskog obezbeđenja. Na drugom panelu govoriće se o budućnosti finansijskog sektora, o trendovima, uticaju krize na razvoj finansijskih usluga iz ugla javnog sektora, privrede i naučnih krugova.