Recesija u Nemačkoj alarm za svetsku privredu: Dobra saradnja Srbije sa "lokomotivom Evrope" sada može biti problem

Nemačka privreda u 2023. godini ušla je u recesiju, a MMF je predvideo da će biti najslabija od naprednih svetskih privreda ove godine. Iako stručnjaci kažu da će nemačka privreda prevazići brojne probleme, kriza u takozvanoj "lokomotivi Evrope" preliće se i na ostale zemlje, pa i na srpsku privredu kojoj je Nemačka veliki oslonac.

Nemačka privreda se u prvom kvartalu 2023. godine smanjila u odnosu na prethodna tri meseca, čime je ušla u recesiju, pokazali su podaci Zavoda za statistiku, a MMF je predvideo da će Nemačka biti najslabija od naprednih svetskih privreda ove godine.

Nebojša Savić profesor sa fakulteta FEFA za Euronews Srbija kaže da su i Velika Britanija i Italija u sličnom problemu i da je njihova kriza takva da su sada na granici recesije. Kriza je i u drugim velikim ekonomijama, a za sad se, kako kažu, dobro drže jedino Kina i SAD.

Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu neobično je da je nemačka privreda u recesiji jer je ona u Evropi dugi niz godina i decenija bila sinonim uspeha i napretka.

"Vreme je tako da ništa nije iznenađenje. Jedino SAD se drže još uvek kako-tako i Kina, svi ostali imaju veće ili manje probleme", kaže on.

Uzroci krize su svuda isti - pandemija kovida i rat u Ukrajini, koji su uzrokovali inflaciju i skok cene energenata.

"Moramo da se podsetimo da smo pre nekoliko godina imali pandemiju kovida, koja je uvela svet u prilične teškoće imajući u vidu činjenicu kako se svet pre toga razvijao. Svet više od 20 godina funkcioniše u proceseu globalizacije. To znači da ovi iz kapitalističkog sveta idu da proizvode komponente za njihove proizvode koji će oni finalno sklapati tamo gde je to najjeftinije. Desilo se da smo zatvorili granice, da je prekinuta komunikacija u ekonomskom smislu. Na to se nadovezao rat u Ukrajini. Najpre su poskupeli energenti pa i sve ostalo, došlo je do jednog globalnog poremećaja za koji niko u ovom trenutku ne može da kaže kad će se završiti, a u ekonomiji osim realnih stvari važna su i očekivanja ljudi i u vezi inflacije, i globalnih kretanja plata, cena", objašnjava Ljubodrag Savić. 

Posle Ukrajine i Rusije, Evropa je najveći gubitnik svega u ekonomskom smislu.

"Nemačka već neko vreme ima određenih problema iako je ona lokomotiva Evrope. Nemačka industrija je veća od industrije Velike Britanije, Francuske i Italije zajedno. Svaki drugi proizvedeni automobil u Evropi je nemački, ali jedna takva snažna ekonomija koja se susretne sa činjenicom da nema više ruskog gasa i sve su to faktori koji su Nemačku doveli tu gde jeste", kaže on.

Dobra saradnja sa Nemačkom Srbiji može biti problem

Profesori su saglasni da će recesije u Nemačkoj bitno uticati i na druge zemlje. Pitanje šta će biti sa njenom ekonomijom je, kako kažu, ozbiljno pitanje za evropsku privredu, pa i za Srbiju, koja u mnogome zavisi od Nemačke. Ljubodrag Savić ističe da je Srbija imala sreću da je dobro sarađivala sa Nemcima na više polja, ali da sada to polako postaje problem.

"Najveći deo spoljnotrgovinske razmene sa Evropom, ide na Nemačku, i to je jedan problem koji može da bude realno veliki, ali u ovom trenutku možda nije tako vidljiv. Ako ne radi nemačka privreda svakako da ćemo imati i mi problema. Mi u ovom trenutku imamo preko 80.000 radnika iz Srbije koji su zaposleni u nemačkim kompanijama. Najveći deo tih kompanija su delovi nemačkih kompanija, napravljeni sa ciljem da prave određene komponente za finalni proizvod koji će se sklapati u Nemačkoj. One u većem delu svog poslovanja rade kad radi i nemačka kompanija. Ako nemačke kompanije budu u problemu, a objektivno se može reći da mogu da budu u problemu, svakako da neće raditi ni srpske kompanije", objašnjava on.

Prema njegovom mišljenju, može se očekivati i "oseka" kada su u pitanju investicije iz ove zemlje kojih je bilo poprilično, ali i smanjenje priliva od dijaspore koja je u Nemačkoj zaposlena.

"Novac iz dijaspore redovno stiže i sve to može doći u pitanje. Ima više stvari koje nas vezuju za Nemačku i koje su važne za srpsku privredu. Nemačka je veliki oslonac srpske privrede i dobrim delom neka naša preduzeća funkcionišu zahvaljujući funkcionisanju nemačkih kompanija", objašnjava Ljubodrag Savić.

Sličnog je stava i Nebojša Savić, koji ističe da je potrebno neko vreme da se efekti uticaja osete.

"U ovoj situaciji svaka zemlja nastoji da traži druga tržišta. Mi smo dosta toga uradili poslednjih godina na diverzifikaciji, tako da imamo neke ublaživače tih efekata. Nemačka je jedna od najvećih privreda sveta. Uvoz iz nemačke znači uvoz dobre tehnologije, dobre opreme, znači strane direktne investicije, nova radna mesta. Nemačke firme koje sad dolaze kod nas uglavnom istrovremeno dovode i strano tržište, drugim rečima otvaraju prostor za izvoz", kaže on.

I Nemcima hrana sve nedostupnija

Statistika kaže da se izdvajanje za hranu u Nemačkoj smanjilo za nekoliko procenata u odnosu na mart, ali su cene hrane u Nemačkoj i sada glavni faktor koji utiče na inflaciju. Koordinatori banke hrane u Berlinu kažu da sve više ljudi dolazi jer im prihodi nisu dovoljni za sve.

"Ljudi su stigli do granica svojih primanja. Kažu da su cene previše skočile i dolaze. Pre su se nekako snalazili", kaže Kristina Klar, koordinatorka Banke hrane.

Ekonomisti kažu da će proći meseci dok potrošači ne vide kako se niža inflacija odražava na cene u prodavnicama.

"Usluživali smo 100 do 120 domaćinstava pre rata u Ukrajini. Sada ih ima oko 200. Ali uspevamo svima da obezbedimo voće, povrće, meso, jogurt, sve što uspemo da skupimo. Cene energenata su smanjene, ali ostale cene su nastavile da rastu. Radnici traže više plate, dok kompanije povećavaju cene kako bi pokrile troškove", objašnjava Klar.

Jedna od korisnika Banke hrane Karola kaže da mnogo Nemaca više ne dolaze u banku hrane jer se dugo čeka i da mnogi stariji ljudi ne mogu da shvate da posle toliko godinu rada treba da idu u banku hrane. Državna statistika kaže da su plate u nemačkoj 2,3 odsto niže nego pre godinu dana, bez obzira na povremene povišice. Zato mnogi Nemci više vode računa kada kupuju hranu.

Karola kaže da je sebi postavila ograničenja ali da su joj voće, povrće i zdrava hrana važni.

"Bila sam kod lekara, zdrava sam, ne uzimam lekove. Ali zdravlje ima veze sa ishranom. A da to ne možete da priuštite, to je bizarno", kaže ona.

Savesnije kupuje i penzionerka Brigit Vajnbek, koja ističe da uvek pravi plan početkom nedelje kada će šta da kuva, kako ne bi kupovala i ono što joj ne treba. I Jule, koja je medinciska sestra, kaže da sada više vodi računa o tome gde kupuje.

Koliko je blizu izlaz iz recesije?

Recesija će se završiti, smatraju stručnjaci, kada se uklone uzroci koji su do nje doveli, a tom pogledu malo je optimizma. Ljubodrag Savić podvlači da je osnovni razlog zašto smo svi u problemu danas jeste rat u Ukrajini, a da uz to vidimo da se otvaraju nova ratna žarišta i da se stvaraju novi nesporazumi.

"Prema tome, svet se sada nalazi na jednoj prekretnici i bio bih zadovoljan kada bih mogao da konstatujem da to ide prema smirivanju, kolioko god da je potrebno, ali da ide u dobrom pravcu. Međutim, meni se čini da svet ne ide u dobrom pravcu, nego da se situacija komlikuje svaki dan. Onda je odgovor na pitanje kada ćemo izaći iz recesije takav da zavisi od mnogo stvari - najmanje od nas ili Nemaca, ili pojedinačnih zemalja. Nažalost svet je ušao u jedan ćorsokak za koji nema rešenje i ima samo eskalaciju problema", zaključuje Ljubodrag Savić.

Profesor Nebojša Savić kaže da je nemačku privredu ključno pitanje kako će se postaviti odnosi Berlina sa Kinom.

"Najznačajnija nemačka industrija je automobilska. Veliki deo te industrije je bio baziran na takozvanim lancima snabdevanja, odnosno dobavljačima iz Kine. Šta će sad desiti na toj relaciji to je pitanje i međusobne konkurencije, a i pitanje delova koji su se proizvodili do sada u Kini, a ugrađivali u nemčke automobile. I Kina i Nemačka imaju jako razvijene industrije proizvodnje električnih automobila", kaže on.

Profesro Savić objašnjava da je osnovni problem kada govorimo o Nemačkoj i Italiji što moraju da "zategnete dizgine" u borbi sa inflacijom.

"Odnosno tu energiju koja ulazi u privredu, a kad zatežete onda dolazi do daljeg pada zaposlenosti i BDP-a. Nemačka će se sa ovim izboriti sigurno, oni su tradicionalno konzervativni kada se radi o inflaciji i boriće se do kraja", zaključuje on.