Igre 
Kompleks od 5.000 kvadrata u Gamzigradskoj banji na prodaju: Početna cena kao za skuplji stan u Beogradu
Komentari04/04/2023
-08:30
Preduzeće "Romulijana" u Gamzigradskoj banji oglašeno je na prodaju peti put, a početna cena po kojoj se nudi kompleks od 12 objekata sa oko 5.000 kvadrata srazmerna je sumi za koju se u Beogradu ovih dana može kupiti stan nešto veći od 100 kvadrata. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je za 27. april oglasila prodaju, ovog puta po početnoj ceni od 41,3 miliona dinara, odnosno oko 351.500 evra, koliko iznosi i depozit.
Na prvi pogled deluje da se banja nudi u bescenje, ali pojedini stručnjaci smatraju da je za objekte poput ovih, koji su nekada bili biseri domaćeg turizma, a koji su godinama van funkcije, bolje pronaći i kupca po tako niskoj ceni, nego da se propadanje nastavi.
Stečajni upravnik Saša Simić kaže za Euronews Srbija da su se i u prethodnim ciklusima potencijalni kupci raspitivali za ovo preduzeće, ali da do sada niko nije uplatio ni depozit. On navodi da interesovanje i sada postoji i očekuje da bi firma mogla biti prodata u aprilu.
"Preduzeće je od 2016. godine u stečaju, a prvi pokušaj prodaje je bio 2021. godine. Kupovina iz stečaja je najčistija i kupuje se imovina bez ikakvih opterećenja, tereta, obaveza prema bivšim zaposlenima. To regliše Zakon o stečaju. Onaj ko izlicitira najvišu cenu dobiće to preduzeće, ali nema nikakvih obaveza, niti da mora da očuva delatnost, osim da ispoštuje plan gradnje na tom mestu", kaže Simić.
On napominje da, kao i svaki objekat koji sedam godina nije korišćen, ni ovaj kompleks nije u najboljem stanju, ali dodaje da je sve stvar inicijative kupca, šta će on raditi - da li će ići na visok turizam ili na nešto drugo.
"Nije mi jasno kako do sada nismo prodali, a sada zaista očekujem da ćemo prodati. Interesuju se i domaći i strani investitori", kaže Simić.
Cena od oko 350.000 evra svakako je primamljiva s obzirom da je procenjena vrednost objekata, kada su oglašeni na prodaju u avgustu prošle godine bila 1,7 miliona evra. Pošto se nije našao kupac naprethodnim licitacijama, ona se svela na simbličnu sumu za koju bi se u najvećim gradovima Srbije danas mogla kupiti nekretnina od nešto više od 100 kvadrata.
Povezane vesti
Demanti:
U prethodnoj verziji teksta objavljena je fotografija Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Gamzigrad" umesto objekta u vlasništvu Romulijana D.O.O. Gamzigrad. Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" u svom demantiju je navela sledeće: "S obzirom da se fotografije Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Gamzigrad" pojavljuju u člancima koji se odnose na proces privatizacije Romulijana D.O.O. Gamzigrad - u stečaju, obaveštavamo vas da se naša ustanova ne nalazi u na spisku ustanova koji će ući u proces privatizacije i da nije u stečaju. Sve informacije mogu se potvrditi na sajtu Agencije za privatizaciju. Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" je posebno pravno lice čiji je osnivač Ministarstva zdravlja RS." Redakcija Euronews Srbija se izvinjava čitaocima i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju "Gamzigrad".
"Bolje pronaći nekakvo rešenje, nego da se propadanje nastavi"
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ukazuje da nisu na prodaju banja, već objekti. On kaže da o privatizaciji inače ne misli ništa dobro, ali da je postupak prodaje koji koji je zakazan u skladu sa propisima, koji važe već 20 godina.
"Takva su pravila da se odredi početna cena, procenjena vrednost i da se na svakoj sledećoj prodaji ona snižava. To su neke standardne propozicije koje i u svetu postoje. To je po zakonu, a druga stvar da li je trebalo da donesemo takav zakon ili ne", smatra Savić.
Profesor napomonije da u tržišnoj privredi nema niske cene, već da postoji samo odnos ponude i tražnje, a da je očigledno da nema zainteresovanih kupaca za ovaj kompleks. Dodaje da, ako je država čvrsto rešila da proda, jer očigledno nema načina, odnosno ne želi da ulaže i nema strategiju da to radi sama, nego da traži nekog ko će to privatizovati, ulagati i osposobiti da ta banja funkcioniše, onda to i nije loše rešenje.
"To su uglavnom zapušteni kapaciteti, a teško da nešto može ozbiljno da se uradi. Ogromna sredstva su potrebna da se te građevine poprave. Verovatno će preduzeti i novu investiciju, država će pomoći oko gradnje puteva i infrastrukture, i to je način da se te banje oporave. To je veliki značaj i za Srbiju i za lokalnu sredinu da dođe investitor koji će uspeti da oživi to mesto. To je mogućnost za razvoj turizma i zapošljavanja ljudi i prodaju lokalnih proizvoda. To je nešto što pokreće privredu u tim lokalnim zajednicama", navodi profesor.
Savić napominje da su, nažalost, na mestima gde te lokalne banje postoje, to uglavnom devastirana i nerazvijena područja i da je državni interes zapravo da te banje na takav način proda, da osposobi banju i pokrene privredu u tim siromašnim krajevima i da zaustavi odlazak ljudi.
On ukazuje da "za prosutim mlekom ne vredi žaliti" i dodaje da je država to dozvolila da to više od 20 godina propada i da nije ubrzala i pronašla nekog partnera.
Povezane vesti
"Država ima dve strategije - jednu da ostavi tu banju da propada i dalje, da niko od nje nema koristi i da u nekoj budućnosti uzme još manje para ili da zažmuri na oba oka, proda ispod cene i da obezbedi takav ugovor sa budućim investitorom da on preuzme obavezu uređenja objekta i zapošljavanja ljudi. Voda ne pripada onima koji kupe, već državi, ali država daje na korišćenje tu vodu. LJudi kupuju građevine, opremu i infrastrukturu, a one ne vrede mnogo u trenutnom stanju. Bolje pronaći nekakvo rešenje, nego da se propadanje nastavi", smatra profesor Savić.
Banjski kompleksi koji su prodati uspešno posluju
Predsednik Udruženja banja Srbije Vladan Vešković kaže za Euronews Srbija da su preduzeća u banjskim centrima koja su bila na prodaju, uglavnom iimala velika dugovanja i da zbog toga nisu bila privlačna investitorima.
"Dugovanja su prevelika, bez obzira na potencijal. Da je vredelo, bilo bi prodato ranije i za više novca. To tamo opraviiti i dovesti u neki red, verovatno da treba još mnogo više novca. To su jako velike pare i ulaganja. Tamo ste predodređeni samo za neke oblike turizma, to je daleko od auto-puta, kad je turizam u pitanju to nije baš tako atraktivno", smatra Vešković.
Povezane vesti
On kaže da u Udruženju banja Srbije nemaju primedbe na dosadašnji tok privatizacije i da kompleksi koji su dobili nove vlasnike uglavnom rade i šire kapacitete.
"Prva dobra stvar je što su ih kupili domaći investitori, a drugo što nijedan od tih objekata nije radio kako treba, a neki nisu uopšte radili. Na Zlataru je 17.000 kvadrata godinama zvrjalo prazno. Kuršumlijska banja je od 2007. potpuno zatvorena i oni su imali velika dugovanja, Vranjska banja je bila mala specijalna bolnica, ali se borila. Ne treba prodavati ove velike i uspešne, to su Koviljača, Sokobanja, Vrnjačka banja...Treba privatizovati ono što ne radi kako treba", smatra Vešković.
"Pripremana udaja sa velikim mirazom"
Prinskrin/Youtube/Arhiva Snimaka
Kaže da među banjama koje su dobile nove vlasnike pre 2000. po starom Zakonu o privatizaciji za sada nema nijednog lošeg primera. Dodaje da preduzeće Planinka odlično posluje, i da gazduje i Prolom i Lukovskom banjom, dok je Atomska banja takođe kao društevno preduzeće privatizovana 2008. godine, da je izgrađen još jedan hotel pored rehabilitacionog centra i da dobro napreduje.
Podseća na dešavanja između 2007. i 2010. i ukazuje da je tada zaustavljen loš proces, kada je bilo pripremljeno "za udaju sa velikim mirazom", da se prodaju kompleksi u banjama koje su najbolje radile.
"Trebalo je da budu predmet privatizacije i mi smo se protiv toga borili i uspeli smo u tome, jer nije privatizovano. Nije u redu što još nije stavljena van snage uredba iz 2007. godine o 13 ustanova u banjama koje su u portfliju za privatizaciju. To je prosto neprimereno, ako neko nema nameru da ih privatizuje, to bi sklonio", smatra Vešković.
Mđu banjama koje su u tom portfoliju su Ribarska banja u Kruševcu, Merkur u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u Banji Koviljači, Specijalna bolnica Čigota, Sokobanja i Termal u Vrdniku...
Komentari (0)