Odlazak sezonskih radnika: Da li će imati ko da nas posluži pićem u beogradskim restoranima tokom leta

Komentari

Autor: Nataša Jovanović

26/03/2023

16:58

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Turistička sezona na moru samo što nije počela, a sa njom otpočinje i sezona odlaska ugostitelja iz Srbije. Konobari, kuvari i šankeri ovoga leta radiće u Crnoj Gori, Hrvatskoj, ali i na Malti. Direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov kaže za Euronews Srbija da tokom sezone između 3.000 i 5.000 ljudi ode da radi u inostranstvo. Ukazuje da je, osim nedostatka radne snage, veliki problem i što se sve manje ljudi obučava i školuje da radi u ugostiteljstvu.

Genov kaže da je glavni motiv odlaska plata, jer se u inostranstvu za šest meseci zaradi toliko da preostalih šest meseci ne mora da se radi ništa. Sezonce u regionu najviše privlači hrvatsko primorje, a osim plata konobare i kuvare na Jadranu privlače i način života , ali i uslobi u kojima se radi.

Dejan Đolović je konobar i uskoro planira da ode na sezonski rad u Hrvatsku. U restoranu na Hvaru radio je i prošlog leta i veoma je zadovoljan uslovima.

"Mi dobijamo dosta bolje plate nego zaposleni u ugostiteljstvu u Srbiji. Tako da je jako isplativo otići. Radi se i o bakšišu, nije samo fiksna plata", kaže Đolović.

Plata za konobare na hrvatskom primorju iznosi najmanje 1.000 evra, a plaćeni su i smeštaj i hrana. Oni koji su tamo radili, kažu da posla ima mnogo, ali da su velika i odricanja.

"Puno se radi, naporno je, malo je slobodnih dana. Osim toga što morate biti i fizički spremni za tako nešto, možda više morate i psihički. Ima milion trenutaka, smena gostiju, dosta dešavanja, jako je brz posao. Baš zbog toga čovek treba da bude spreman da donese odluku da promeni živonu sredinu na šest ili sedam meseci", kaže Đolović.

Zbog velikih plata Hrvatska je omiljena destinacija srpskih ugostiteljskih radnika. Hrvatskoj trenutno nedostaje između 30.000 i 40.000 radnika u turizmu. Osim iz Srbije, dolaze i iz Bosne i Hercegovine, ali i iz trećih zemalja. Neophodno je poznavanje engleskog jezika, dok se za dobijanje radne dozvole čeka od 2 nedelje do 2 meseca.

"Mi smo manje više tu sa istih prostora, nemamo tu jezičku barijeru. Radnici iz Srbije su pre svega motivisani platom i dolaze da odrade tih od 4 do 6 meseci i koncentrisani su na posao. Apsolutno smo zadovolnji i pozdravljamo dolazak u Hrvatsku", kaže Nikola Eterović, iz Nacionalnog udruženja ugostitelja Hrvatske.

Kad svi odu na more, nastaje problem za domaće ugostitelje. Beogradski splav "Otard" trebalo bi uskoro da počne da radi, a još se ne zna da li će imati ko da posluži piće.

"S obzirom da ovde ima 27 stolova, to je više od 100 sedećih mesta. Idealno je da budu tri konobara, 9 stolova po konobaru i recimo 2 čoveka u šanku. Mi smo u ovom trenutku, a planiramo da otvorimo za najmanje dve nedelje našli jednog - šefa bara. Videćemo, možda nam se sreća osmehne", kaže Dragoljub Sekulić, sa splava "Otard".

Ovaj ugostitelj konobarima nudi platu od 65.000 dinara, što je, kaže, malo više od prosečne konobarske plate u Srbiji. U slučaju potrebe i sam će, kaže, uzeti ajncer.

"Vi imate nestručnu radnu snagu, postoje zaista profesionalci, ali više od 70 odsto je nestručne radne snage, koja nije se ni obučavala ni završila ugostiteljske škole da rade u ugostiteljskoj industriji. Država mora da pomogne sa aspekta doprinosa, poslodavci moraju da se odreknu dela marži i profita i obrazovni sistem celokupan mora da se približi ugostiteljskoj delatnosti i da se zaista obučavaju kadrovi koji će da rade u ugostiteljstvu. U velikom smo probelmu i bez ljudskog kapitala džabe ovoliko skupi hoteli ako neko briše ruke o pantalone i poslužuje", ukazuje Georgi Genov.

On se nada da će, zahvaljujući inicijativi "Otvoreni Balkanu", uskoro možda doći i neki radnici iz regiona da rade u Srbiji.

"Što se tiče škole, treba mnogo više da se ulaže u praksu. Na visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu gde je bila praksa preko 500 sati u najmodernijim hotelima, nacionalno telo je odlučilo da obuka bude 90 sati za 3 godine. To je neshvatljivo", smatra Genov.

Grcima na Halkidikiju nedostaje 27.000 radnika

Potrebe za radnom snagom na Halkidikiju mere se desetinama hiljada, kako u sektoru poljoprivrede, tako i u sektoru turizma. Prema zahtevu dostavljenom resornim ministarstvima, ugostiteljskim preduzećima je potrebno najmanje 27.000 radnika, ponajviše državljana trećih zemalja.

Budući da se blizi vrhunac sezone u privredi i turizmu, predsednik Komore privrednika Halkidikija Janis Kufidis u razgovoru za makthes.gr kaže da se povećava pritisak na ministarstva da donesu odluku kojom će omogućiti poziv radnika na određeno vreme od dve godine, za ovu i sledeću sezonu. Iako će se odluka odnositi na potrebe cele Grčke, najvidljiviji je nedostatak kadrova na Halkidikiju.

Krajem prošlog decembra, na sastanku održanom na Halkidikiju, lokalni privrednici su podneli zahteve u kojima se navodi koje su im specijalnosti potrebne u sektoru privrede i turizma, a ti zahtevi su potom prikupljeni i upućeni nadležnim ministarstvima. Konkretno, turistički operateri su tražili da se dozvoli ulazak 11.000 ljudi, državljana trećih zemalja, iz Evrope i Azije.

Turističkim preduzećima Halkidikija, uglavnom hotelima, potrebna je "armija" radnika, skoro svih specijalnosti - kuvara, baštovana, konobara, čistača, sobarica, itd... odnosno svih onih bez kojih hotelski kompleksi ne bi mogli da funkcionišu. Međutim, potrebe u primarnom sektoru u celini su još veće. Najviše radne snage potrebno je u poljoprivredi, ali i u ribarstvu i stočarstvu. Radnici su potrebni i u maslinjacima i pogodima za preradu maslina i poljoprivrednih proizvoda.

Prema odluci koja je trenutno na snazi, zainteresovani poslodavci mogu putem pozivnog pisma pozvati državljane trećih zemalja na poljoprivredne poslove na početni period od tri meseca, uz mogućnost produženja do šest meseci. Ukoliko bi bila doneta, nova odluika bi značila da radnici mogu boraviti u Grčkoj do dve godine.