Ograničava se snaga solarnih elektrana u Srbiji: Šta to znači za prozjumere koji žele da ih postave na kućama i firmama

Komentari

Autor: Nataša Kovačev / Zlatica Radović

23/03/2023

07:11

Ograničava se snaga solarnih elektrana u Srbiji: Šta to znači za prozjumere koji žele da ih postave na kućama i firmama - Copyright profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Domaćinstva koja žele da postanu prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači struje u Srbiji neće moći da priključe solarne elektrane snage veće od 6,9 kilovata, dok će maksimalna snaga za firme biti 150 kilovata. To je predviđeno izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Pojedini stručnjaci smatraju da bi ograničavanje snage solarnih panela koji se mogu postaviti moglo ozbiljno da uspori "solarni bum" u Srbiji. U Ministarstvu energetike, međutim, kažu da je cilj ograničenja da optimizuje investiciju domaćinstva u skladu sa realnom godišnjom potrošnjom. Izmena propisa trebalo bi da omogući pravilnu raspodelu - da mogu da se priključe svi koji žele, a da energetski sistem to može da podnese.

U našoj zemlji trenutno ne postoje ograničenja za snagu solarnih panela, pa prozjumeri mogu da priključe solarne panele čija je ukupna snaga jednaka snazi priključka na mrežu koja im je odobrena od strane Elektroprivrede Srbije (EPS) ili Elektrodistribucije Srbije (EDS).

Prema podacima EDS, u Srbiji je na kućama postavljeno više od 800 solarnih panela i još oko 230 na firmama. Prosečna snaga u domaćinsvima je oko 8,2 kW, a na fabričkim pogonima oko 27,5 kW. Trenutno najveća priključena elektrana kod domaćinstava ima gotovo 47 kW, a kod privrede skoro 1 MW.

U Ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) za Euronews Srbija kažu da je ključna promena u odnosu na postojeći zakon što se izmenama postiže balans između dva podjednako važna javna interesa - integracije obnovljivih izvora energije u sistem i obezbeđenje sigurnog rada elektroenergetskog sistema.

"Postojeće rešenje predviđa da kupci-proizvođači mogu bez ograničenja da se priklјučuju na elektroenergetski sistem, pri čemu je njihova odgovornost prema njemu u potpunosti isklјučena. Nemaju balansnu odgovornost, uživaju pravo na prioritetan pristup, nisu dužni da učestvuju u pružanju pomoćnih usluga. U evropskoj praksi kupci-proizvođači su zbog ovakvih privilegija ograničeni po snazi i to uglavnom na male snage (manje od 400 kW). Primere ovakve prakse nalazimo i u delu zemalja Energetske zajednice", navode u MRE.

U resornom ministarstvu ističu da je to posebno bitno u kontekstu ukupno podnetih zahteva za priklјučenje varijabilnih obnovlјivih izvora energije kod operatora prenosnog i distributivnog sistema, u iznosu od 20.000 MW što prevazilazi mogućnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema iz ugla fleksibilnosti, odnosno dostupne regulacione rezerve neophodne za siguran i neometan rad elektroenergetskog sistema.

"Ograničenjem instalisane snage kupaca-proizvođača stvoriće se uslovi za uvođenje novog koncepta koji postoji u Evropskoj uniji, a što će biti realizovano kroz naredne izmene Zakona o energetici ove godine. Ograničavanjem instalisane aktivne snage kupaca-proizvođača na 150 kW sve jedinice veće snage postaju obavezne da učestvuju u pomoćnim, odnosno sistemskim uslugama, na taj način doprinoseći ukupnoj fleksibilnosti elektroenergetskog sistema i povećavajući ukupan nivo tehnički izvodlјive integracije varijabilnih obnovlјivih izvora energije", objašnjavaju u MRE.

Za i protiv ograničenja

Predstavnik kompanije RP Global OIE Slobodan Perović je na panelu "Kako unaprediti status prozjumera" rekao da su izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje predviđaju ograničenje instalisane snage proizvodnog objekta na 6,9 kilovata za domaćinstvo, "korak unazad".

"Ovim izmenama suprotstavljamo osnovnu ideju donošenja zakona, a to je promovisanje upotrebe obnovljivih izvora energije, demokratizaciju proizvodnje električne energije i ubrzanu dekarbonizaciju, odnosno energetsku tranziciju. Mi smo svi podigli glas i rekli da to mora da stane", rekao Perović na panelu koji je pratio Tanjug.

Inače, kako piše Balkan Green Energy News, instaliranje veće solarne elektrane nego što je potrebno jednom domaćinstvu je najčešća i najveća greška koju su prozjumeri u Srbiji dosad pravili. A, glavna posledica je mnogo sporiji povraćaj investicije. U Evropi postoje ograničenja za domaćinstva u Španiji je to 15 kW, u Nemačkoj 10 kW, u Portugalu i Danskoj 6 kW, u Austriji 5 kW, a u Francuskoj 3 kW.

Sremski Karlovci - između čuvanja tradicije i energetske efikasnosti

Konkurs za subvencionisanje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije u porodičnim domovima proglašen je neuspelim u Sremskim Karlovcima. Razlog - nije bilo zainteresovanih. Jedina osoba koja se na konkurs prijavila, nije ispunjavala uslove zbog toga što se objekat na koji bi solarni paneli bili ugrađeni nalazi u zaštićenoj zoni Karlovaca. Skoro 80 odsto tog naselja od velikog kulturno-istorijskog značaja nalazi se u zaštićenoj zoni i to je, kako kažu u Komisiji za dodelu subvencija, najveći problem.

Slika krovova porodičnih kuća u Sremskim Karlovcima, na kojima trenutno nema solarnih panela, verovatno se u skorije vreme neće menjati.

Da potpišu ugovore koji će im omogućiti finansijsku podršku za zamenu drvenarije ili kotlova za grejanje, u opštinu je došlo ukupno 18 karlovačkih porodica. Taj konkurs smatraju uspešnim, iako su od predviđenih tri miliona dinara uspeli da potroše svega 2,3 miliona. I za taj konkurs, kao i za solarne panele, imali su, pojašnjavaju, jednu otežavajuću okolnost.

"Ključni izazov Karlovcima je činjenica da je od pre sedam godina određenom uredbom stavljeno skoro 80 odsto teritorije, karlovačkih domaćinstava pod zonu republičke zaštite", rekao je Nikola Blagojević, predsednik komisije za dodelu subvencija.

On pojašnjava da za građane to znači da su svi radovi ili prepravke koje žele da sprovedu na svom domu uslovljeni merama tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, do kojih građani kao pojedinci vrlo teško dolaze.

"Oni ne mogu da dobiju ono što je po toj Uredbi o zoni zaštite obavezno, a to su tehničke mere zaštite Republičkog zavoda. Oni ih ne mogu dobiti zato što je ta institucija veoma spora i verujem da ni ne obrađuje kad im se neko obrati privatno, lično iz Sremskih Karlovaca", istakao je Blagojević.

Zato će Pokret gorana Vojvodine zajedno sa opštinom inicirati sastanak sa predstavnicima Republičkog i Pokrajinskog zavoda, te resornog ministarstva, kako bi pronašli rešenje za Sremske Karlovce. Odnosno, kako njihov kulturno-istorijski značaj ne bi kočio značaj energetske efikasnosti.