Da li je na pomolu veliki preokret: Odložena odluka EU o zabrani prodaje benzinaca i dizelaša od 2035.

Komentari

Autor: Euronews / DW

03/03/2023

16:30

Da li je na pomolu veliki preokret: Odložena odluka EU o zabrani prodaje benzinaca i dizelaša od 2035.

Nemačka - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Države članice u petak su odlučile su da odlože konačnu odluku o uvođenju zabrane prodaje novih vozila s motorima na unutrašnje sagorevanje nakon 2035. godine, objavilo je švedsko predsedništvo. Konačnu odluku trebali su donijeti ministri zaštite životne sredine koji se sastaju sljedeće nedelje 7. marta, a sada su zamenici šefova stalnih predstavništava država članica (Coreper I) odlučili da odlože to za neki kasniji sastanak Savet, objavio je portparol švedskog predsedanja Vijećem EU Daniel Holmberg, ne navodeći razloge za odlaganje.

Pregovarači Saveta EU, koji predstavlja zemlje članice i Evropski parlament, postigli su krajem oktobra prošle godine načelni dogovor o uredbi koja predviđa obaveznu primenu nulte stope emisije novih automobila i kombija iz 2035. što znači da se od tada više ne mogu prodavati novi automobili na benzin i dizel.

Nakon toga, sporazum je potvrdio i Evropski parlament na plenarnoj sednici 14. februara, a ostalo je još da Savet donese konačnu odluku da bi uredba stupila na snagu.

Novo pravilo, kao deo strategije u borbi protiv klimatskih promena u EU, trebalo bi da ubrza prelazak na električna vozila. Automobili trenutno čine oko 15 odsto svih emisija CO2 u EU. Zakon zahteva da proizvođači automobila smanje emisiju ugljenika iz novih automobila za 100 odsto. U praksi, to znači da nijedno novo vozilo na fosilna goriva neće moći da se prodaju od 2035. godine. Stiglo je pozitivno mišljenje što je preduslov da odluka preraste u zakon i stupi na snagu za 13 godina. Ali neke zemlje članice EU oštro se tome protive.

Zašto se glasanje odlaže?

Činilo se da je dogovor siguran krajem prošle godine, kada su se različite organi EU — Komisija, Savet i Evropski parlament — složile oko zakona za koji su bili uvereni da će biti usvojen. Od tada, Evropski parlament je glasao za planove, a sledeći korak na putu bilo bi odobrenje kvalifikovane većine vladajućih vlada širom EU u Evropskom savetu. Time bi se ozvaničili planovi na nivou EU. Kvalifikovana većina u glasanju Evropskog saveta zahteva podršku i najmanje 15 od 27 država članica i vlada koje predstavljaju najmanje 65 stanovništva Evropske unije.

Poznato je da se druge evropske zemlje poput Italije, Poljske i Bugarske protive predlogu, a ako bi se Nemačka dodala na ovu listu — čak i da je bila uzdržana na glasanju planiranom za utorak — prepreka od 65 odsto podrške ne bi mogla da se otkloni.

Ko je sve protiv?

Međutim, u poslednje vreme počeli su se čuti kritike naročito u Nemačkoj i Italiji, dve članice s vrlo jakim automobilskim industrijama, da je postavljeni rok preambiciozan i preuranjen. Rezerve prema ovoj uredbi imaju i Poljska i Bugarska.

Italijani ne gledaju blagonaklono na takav zakon. Ta zemlja je dom velikih brendova automobila poput Fijata, Alfa Romea i Ferarija, koji se u velikoj meri oslanjaju na vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Oko 270.000 ljudi je direktno ili indirektno zaposleno u automobilskoj industriji u zemlji.

Italijanski ministar saobraćaja Mateo Salvini nazvao je novi zakon ekonomskim "samoubistvom" za EU. On je rekao da je njegovo donošenje "ideološki fundamentalizam" koji bi koristio Kini i štetio evropskoj automobilskoj industriji. Ministar spoljnih poslova zemlje Antonio Tajani takođe je pokušao da ublaži zakon, pozivajući na smanjenje emisije ugljenika za 90 odsto umesto za 100 odsto, preneo je Euronews.

Drugi upozoravaju da ni evropska industrija ni šira javnost nisu spremni za tako dramatičnu promenu. Poslanici Evropske narodne partije, političke grupe desnog centra u Evropskom parlamentu, kažu da bi zakon mogao da dovede do toga da ljudi voze starije automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem nakon što im je zabranjena prodaja, jer ne mogu da priušte električnu zamenu.

Tvrdnje da su električni automobili jeftiniji su besmislene zbog rastuće cene energenata, tvrdi nemački poslanik Jens Giseke iz Evropske narodne partije. Protivnici zakona takođe kažu da se automobilski akumulatori proizvode u inostranstvu, a ne u EU.

Predsednica komiteta za transport Karima Deli rekla je da je ovo "istorijsko glasanje za ekološku tranziciju".

"Nećemo više, ili u neznatnom broju, imati automobile na benzin ili dizel na našim putevima 2050. Deli je dodala da je zakon "pobeda za našu planetu i naše stanovništvo".

Međutim, potpredsednik EU Frans Timermans upozorio je poslanike da Kina od prošle do kraja ove godine na međunarodno tržište donosi 80 novih modela električnih automobila. Auto-industriju treba pripremiti za promene, rekao je Timermans.

Zašto nemački glas sada nije osiguran?

Najmanja stranka u nemačkoj koalicionoj vladi, Slobodne demokrate, poslednjih nedelja poziva na izmene predloga. Nadaju se izuzeću zabrane za nove automobile koji koriste sintetička goriva ili "e-goriva", koja se stvaraju korišćenjem zarobljenog ugljen-monoksida ili dioksida zajedno sa vodonikom dobijenim iz održivih izvora električne energije kao što su vetar, solarna ili nuklearna energija.

Goriva se tada smatraju ugljenik-neutralnim, jer se njihovim stvaranjem koriste druge emisije ugljenika koje bi inače otišle u atmosferu.

FDP tvrdi da bi to bio način da se dozvoli ograničena proizvodnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa znatno manjim uticajem na životnu sredinu nego kada bi koristili običan benzin ili dizel. Kompromisni sporazum postignut prošlog leta koji je osmišljen da smiri FDP uključivao je obećani dodatni prijedlog o tome kako automobili i kombiji koji rade na nominalno klimatski neutralna goriva mogu i dalje biti registrovani u EU nakon 2035. godine.

EU nije bila jasna kada bi ovaj predlog mogao biti predstavljen, ali sada nemački ministar saobraćaja, Volker Vising, tvrdi da bi trebalo da bude dogovoren pre nego što se odobri širi plan.

U međuvremenu, koalicioni partneri Zeleni tvrde da bi Nemačka trebalo da se drži sporazuma sa kojim je privremeno pristala krajem prošle godine. Osim ako vlada nije mogla da postigne interni konsenzus, bila bi prinuđena da bude uzdržana na glasanju u utorak.

Prema izveštajima nemačkih medija neposredno pre odlaganja, Berlin se nadao da će se glasanje održati, sa planovima za intenzivne diskusije na sednici vlade ovog vikenda koja bi okupila sve glavne igrače iz tri vladajuće stranke.