Veliki korak EU ka energetskom distanciranju od Moskve: Kako će funkcionisati nove zabrane ruskih naftnih derivata

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP, FT, Tanjug

06/02/2023

19:00

Veliki korak EU ka energetskom distanciranju od Moskve: Kako će funkcionisati nove zabrane ruskih naftnih derivata - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija učinila je još jedan veliki korak ka prekidu energetskih veza sa Rusijom, stavljanjem zabrane na ruske rafinisane naftne proizvode poput dizel goriva. Pored toga, evropski blok se pridružio SAD i drugim saveznicima u nametanju ograničenja cena na prodaju energenata "nezapadnim" zemljama.

Evropska zabrana stupila je na snagu 5. februara, a prethodilo joj je uvođenje embarga na ugalj i većinu nafte iz Rusije. Ovaj potez ima za cilj da dodatno smanji oslanjanje na ruske energente, ali i da dodatno oslabi ekonomsku moć Kremlja pred godišnjicu invazije na Ukrajinu.

Najnovije energetske sankcije, međutim, nose rizike. Cene dizela su već porasle od početka rata 24. februara, a postoji i neizvesnost u vezi sa tim kako će embargo EU i ograničenje cena od strane G7 uticati na tržište goriva ključnog za mnoge industrije.

Većina stvari koje ljudi kupuju, u nekom trenutku se transportuje kamionima, koji uglavnom rade na dizel. Takođe, dizel pokreće i poljoprivredne mašine, gradske autobuse i industrijsku opremu. Viša cena dizela ugrađena je u cenu gotovo svega, pa se zato povećava i inflacija koja je već otežala život ljudima širom sveta.

Stavovi zapadnih zvaničnika su jasni: glavni cilj mera je ograničiti sposobnost Kremlja da finansira vojsku koja napada Ukrajinu.

"Naša namera nije da srušimo rusku ekonomiju, već da primoramo Kremlj da bira između održavanja svoje ekonomije i finansiranja rata", rekao je za FT zvaničnik iz američkog ministarstva finansija, pod uslovom da ostane anoniman.

Za isti list i pod istim uslovima, diplomatski izvor iz EU rekao je da je novo ograničenje "dobro uravnotežena restriktivna mera koja će zadržati cenu nafte i derivata dovoljno niskom da bi se smanjili prihodi Rusije, a istovremeno će pristup biti garantovan za treće zemlje".

Kako će funkcionisati nove mere?

Evropski uvoznici su imali nekoliko meseci otkako je zabrana objavljena u junu da naprave nove zalihe. Oni su već smanjili ruski udeo u uvozu iz EU na 27 odsto u decembru, sa više od polovine pre početka rata.

Američki dobavljači su povećali isporuke na rekordne nivoe, sa 34.000 barela dnevno na početku 2022. na 237.000 barela dnevno u januaru ove godine, navodi "S&P Global".

Novi kapaciteti rafinerija koji će ove godine biti pušteni u rad u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, kao i sledeće godine u Omanu, takođe mogu pomoći. Kao još jedan potencijalni alternativni izvor pominje se i Indija, prenosi AP.

Rusija bi, s druge strane, morala da nađe nove kupce.

Ograničenje cena igra ključnu ulogu u embargu: osmišljeno je tako da spreči potpuni nestanak ruskog dizela sa svetkog tržišta i izazove skok cena za sve, ali da i dalje smanjuje prihode koje Moskva koristi za finansiranje vojske.

Ograničenje je sprovodljivo jer zabranjuje zapadnim kompanijama koje u velikoj meri kontrolišu transport i osiguranja, da rukuju dizelom po ceni iznad granice dok se on transportuje u zemlje poput Kine i Indije. Izbegavanje ovih mera je moguće ali i komplikovano, jer zahteva uspostavljanje alternativnog osiguranja ili organizovanje flote "nezvaničnih" tankera.

Granica je postavljena na 100 dolara po barelu za dizel i druge proizvode napravljene od sirove nafte, kao što je mlazno gorivo, u sporazumu zemalja G7, EU i Australije. Najviša cena, od 45 dolara po barelu, postavljena je za druge proizvode koji se prave od sirove nafte, ali se njima trguje na popustu, kao što je lož ulje koje se koristi u kotlovima u elektranama.

Šta će biti sa cenama dizela?

Ako ograničenje bude funkcionisalo ovako kako je objavljeno, globalni tokovi dizela bi trebalo da se izneme, pri čemu će Evropa pronaći nove dobavljače, a ruski dizel nove kupce, bez većeg gubitka snabdevanja.

U praksi, tržišta će morati da se prilagode i moglo bi doći do kratkog rasta. Kao prvo, tankeri bi imali duži put do Evrope iz SAD, Bliskog istoka ili Indije nego iz ruskih luka na Baltičkom moru, što bi zančilo veće opterećenje za kapacitet tovara.

"Ograničenje ruskog izvoza, iz bilo kog razloga, izaziva probleme u celom procesu reorganizacije. Evropa bi se takmičila sa drugim velikim uvoznicima, a to bi izazvalo pritisak na povećanje cena", kaže za AP Hedi Grati, šef istraživanja goriva i rafiniranja za Evropu u "S&P"

Ono što bi trebalo da bude glavni cilj ovog ograničenja, jeste isti efekat kao i pri ograničenju cene od 60 dolara po barelu na rusku sirovu naftu.

Rusija je rekla da neće prodavati naftu zemljama koje poštuju ograničenje, ali su mere i opadajuća tražnja doveli do toga da kupci u Kini, Indiji i drugim zemljama mogu da nalaze rusku naftu uz velike popuste, čime se smanjuju prihode Kremlja.

Sada, zemlje koje su uvele nove mere, nadaju se istom efektu i kada je u pitanju dizel.

"Verovatno će Rusiji biti teže da pronađe nove kupce svog dizela nego što je to činila za sirovu naftu. Kada ih i nađe, verovatno će biti prinuđena da prihvati popuste", smatra Simone Taljapjetra, iz briselskog tink-tenka "Brojgel".

Da li će se zabrana odraziti na Srbiju?

Građani nemaju razloga da strahuju zbog zabrane uvoza ruskih derivata morskim putem koja je stupila na snagu danas, i kao što sankcije EU od 5. decembra na uvoz sirove nafte nisu izazvale veća pomeranja na našem tržištu, tako se ne očekuje ni da će nas ovaj novi paket sankcija ugroziti, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

"Naša zemlja je dobro snabdevena, lane smo povećali količine i zalihe naftnih derivata za 54 odsto u odnosu na 2021. godinu i nastavićemo da ih povećavamo. Takođe smo u januaru obavili inspekcijski nadzor svih obaveznih kao i operativnih rezervi koje ad hok proverevamo, što ćemo i da nastavimo i pored malih ispravki sigurni smo da je sve u redu i da imamo onaj nivo rezervi koji piše na svim izveštajima", rekla je Đedović za Tanjug.

Đedovićeva je istakla da će Srbija nastaviti da obezbeđuje dodatne količine dizela i drugih naftnih derivata iz uvoza i navela da se ovog proleća završava izgradnja 40.000 tona skladišnog prostora u Smederevu, a naredne godine još toliko.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović

"Tako ćemo već za godinu dana imati dodatnih 80.000 tona skladišnog prostora što će svakako doprineti i daljoj budućoj, većoj količini zaliha što je svakako u interesu i države i građana. Sve ovo se radi kako bi tržište bilo stabilno i kako nikakva pomeranja na svetskom tržištu ne bi mogla da nas ugroze, bar za jedan duži period, dok ne nađemo alternativna rešenja, a ja za sada ne vidim da će ovo ugroziti naše tržište", rekla je Đedović.

Govoreći o tome kakva se situacija sa cenama može očekivati ubuduće, ministarka je ocenila da su cene na srpskom tržištu stabilne, uz mala pomeranja na dole ili na gore i dodala da, ipak, postoji bojazan kako će novi paket sankcija da se odrazi, pre svega, na tražnju, a onda i na cene.

"Međutim Evropska unija to reguliše ograničenjem cena, što u slučaju sirove nafte jeste dalo određeni rezultat i nije bilo velikih pomeranja cena na gore. Videćemo kakav će biti slučaj sa naftnim derivatima, a mi svakako pratimo tržište i uradićemo sve da naše tržište i građani budu zaštićeni i da ne dođe do velikih pomeranja", dodala je ministarka.