Šta za biznismene znači kupovina fudbalskog kluba - investicija ili čist trošak?

Oligarsi, šeici, naftni magnati, IT stručnjaci, pa čak i jedan princ vlasnici su nekih od najjačih fudbalskih klubova u Evropi. Milijarderi sve od Dalekog, preko Bliskog istoka, pa sve do zapadne obale SAD ne žale novac kako bi postali vlasnici nekih klubova na Starom kontinentu. U stanju su da daju na stotine miliona dolara i ne žale ni centa kada su investiranje i kupovina igrača u pitanju.

Šta za biznismene danas predstavljaju fudbalski klubovi? Mogu li klubovi danas postojati uopšte bez upliva biznisa i politike?

"Rano se primetilo da fudbal, a i sport generalno ima potencijal za stvaranje novca, ali po meni osnovni preduslov je marketinška pozicija takvih klubova i njegova vizualizacija na tržištu. Ljudi se opredeljuju da investiraju kako bi njihov primarni posao postao vidljiviji, a neko u tome i vidi dobru zaradu", kaže u razgovoru za Euronews jutro biznismen i nekadašnji predsednik FK Crvena zvezda Toplica Spasojević.

Sport je danas deveti najveći konglomerat posle farmacije, nafte i oružja, sa čak 2,5 triliona prometa na godišnjem nivou. Spasojević podseća da veliki klubovi kao što su Dalas Kaubojsi ili Mančester junajted vrede devet, odnosno sedam milijardi dolara.

"To je jedan magnet za biznis. Kod nas je to drugačije. Niko još nije zaradio na fudbalu sem menadžeri na prodaji igrača. Mi smo došli kao navijači da pomognemo svom klubu i to je generalna pozicija u Srbiji, a možda i regionu. Još se ti klubovi nisu ni privatizovali, pa vi tu ne možete ni da uberete neke prihode, sem što imate neku vidljivost, odnosno da vaše kompanije profitiraju iz toga, što stvarate neku pozitivnu empatiju kod navijača da ste vi taj koji pomaže voljenom klubu - to su preduslovi i jedini razlozi za angažovanje naših poslovnih ljudi u klubovima", dodaje Spasojević.

Čovek koji je promenio tok evropskog fudbala

Ivan Đurđević, zamenik glavnog i odgovornog urednika NIN-a u razgovoru za Euronews jutro kaže da je fudbal definitivno počeo da se menja devedesetih godina prošlog veka sa prilivom velikog novca, ali i uticajem koji je ovaj sport počeo da ima u svim društvenim sferama u svetu.

"Što se tiče motiva sa kojima biznismeni ulaze, razlikuju se kod nas, ali i na Istoku, i na Zapadu. Na Zapad dolaze milijarderi sa Istoka čiji je glavni motiv da na neki način kupe ugled i uticaj u Evropi, tamo gde je centar svega i gde se sve dešava. Oni ulaganjem ogromne količine para i kupovinom klubova postaju bitni u tom smislu gde je njihovo pravo interesovanje", kaže Đurđević.

profimedia

Spasojević ističe da je preloman trenutak bio kada je ruski oligarh Roman Abramovič kupio tada drugorazredni Čelsi.

"Navijači su imali otpor prve, druge godine, a onda su shvatili da će Čelsi koji je tada bio drugoligaški klub biti uspešniji, pa su i dobili priliku da gledaju kako igra sa velikim ekipama iz Lige šampiona", kaže i nastavlja:

"Taj vizibilitet koji je dobio Abramovič, a koji mu se kasnije obio o glavu - morao je da proda klub zbog ove situacije (rat u Ukrajini), pokazao je put kojim možda treba da se ide. Međutim, to je naša evropska priča"

U SAD se godinama tako fukciniše, pa nije neobično da su sve franšize NBA i NFL odavno već poslovni projekti.

"Oni su akcionarska društva, zatvorena akcionarska društva ili sa jednim vlasnikom i prave ogroman novac. Taj koncept je samo prenesen u Evropu. Braća Glazar su sa Mančesterom pokazali kako to treba da izgleda i tu su se sudarila dva sveta - evropski i njihov američki koji je čisto novčana transakcija, oni nemaju nikakav odnos prema klubu u koji su uložili sem da vide dobru zaradu"

Đurđević potvrđuje da je Čelsi fenomenalan primer, ali da treba imati na umu da je Roman Abramovič čovek koji odlično poznaje fudbal i koji, pre svega, razume kako on funkcioniše i kao biznis.

"Čelsi je doneo dve titule prvaka Evrope. U njegovo vreme je osvojeno više trofeja nego u prethodnoj istoriji Čelsija. Na kraju su ga i navijači zavoleli. Kada je otišao, došao je drugi milijarder, Amerikanac koji nema nikakvo poznavanje fudbala i koji je mahnito krenuo da kupuje igrače. Klub posle osvajanja Lige šampiona više ne može ni da uđe u istu tu ligu i muči se. Pre bih rekao da nije poznavao suštinu fudbala. Njih dvojica su sjajan primer - jednog koji poznaje fudbal i kako se to radi, i drugog koji kao da je pao s neba", ističe.

Biznismeni u srpskom fudbalu - entuzijasti

Spasojević kaže da se srpsko tržište fudbala i dalje umnogome razlikuje od ostatka sveta.

"Kod nas još uvek ništa ne funkcioniše prvo zato što klubovi nisu privatni, drugo što nema toliko kapitala, a sve ljude iz biznisa koje vidite u srpskom fudbalu su čisti entuzijasti. Oni troše svoj novac i često im se to i obije o glavu pre nego što im donese neku korist"

MN Press

Na Zapadu se, s druge strane, uloga sportiste posmatra kao radno mesto.

"Tamo su formirana sportska društva i tu je opet kapitalizam pogurao priču da se dobije zdravi radnik - da se oni bave sportom, ali da sutra dođu 'na posao' fizički spremni i odrade poslove za koje su im potrebni"

Spasojević kaže da danas ima mnogo više novca i da se često do pozicioniranja brenda ide kraćim putem.

"Brendovi i preduzeća žele da se vežu za uspešne sportske projekte. To nije svaki put moguće i zato je neophodno da se ubaci još malo više para da bi to bilo pozitivno. S druge strane, imate Zvezdu koja već nekoliko godina igra u Ligi šampiona i naravno da će domaći brendovi da se vežu za takav brend koji se nalazi u društvu takvih klubova", napominje i zaključuje.

"Drugi motiv je da se ljudi vezuju za brend i svojim aktivnim učešćem promovišu sebe i svoje firme. Postaje očigledno i u nekim zemalja koje pre nisu imale fudbal, kao Saudijska Arabija koja sada investira ogroman novac u to"