Oprečni stavovi posle godinu dana kontrole cene goriva: Da li bi bez nje dizel koštao manje ili bi to poguralo inflaciju

Komentari

Autor: Zlatica Radović

03/02/2023

20:36

Oprečni stavovi posle godinu dana kontrole cene goriva: Da li bi bez nje dizel koštao manje ili bi to poguralo inflaciju - Copyright Tanjug/Rade Prelić, Zoran Žestić, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Država godinu dana kontroliše cene benzina i dizela, a tako će biti i u narednih mesec dana, jer je prošlog četvrtka na još mesec dana produžena Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte. Kada su prvi put zamrznute benzin je koštao 171 dinar, a danas je tri dinara jeftiniji, dok je litar dizela koji je bio 179 dinara, sada 197 dinara.

Cena benzina je u proteklih godinu dana oscilirala najviše do 10 dinara, dok je dizel u jednom trenutku dostigao vrednost i od 222 dinara i bio je skuplji i više od 40 dinara u odnosu na period pre nego što je država počela da kontroliše cene. Cene dizela i benzina nisu pratile pad cena nafte na globalnom tržištu, pa stručnjaci postavljaju pitanje zašto su one na ovako visokom nivou uprkos pojeftinjenju nafte i ukazuju da bi građani u ovom trenutku na pumpama trošili manje novca da se država nije tako dugo kontrolisala cene. Ukazuju da je kontrola cena trebalo da bude kratkoročna mera, ali da se ona umesto privremenog pretvorila u dugoročno rešenje, od kojeg više nemaju koristi ni benzinske pumpe, ni vozači.

U Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine za Euronews Srbija, međutim, kažu da ne samo da bi gorivo bilo skuplje da nema državnog administriranja, već da bi prepuštanje cena derivata tržištu "poguralo" inflaciju, jer bi poskupeli i svi drugi proizvodi. U resornom ministarstvu kažu će Vlada kontrolisati ove cene dok god bude postojala potreba za tim, odnosno "dok se ne smiri situacija na tržištu sirove nafte".

Ministarstvo trgovine: Ukidanje ograničenja bi uticalo na rast inflacije

Na pitanje koliko bi danas koštao litar dizela i benzina da Vlada ne kontroliše cene, u Ministarstvu trgovine kažu da bi, da nije doneta Uredba cene bile nestabilne i znatno više što bi se reflektovalo na celu privredu. Dodaju i da na cenu goriva utiču i fluktuacije kursa dolara, kao i stanje na istoku Evrope

"Nadamo se smirivanju situacije, koja će omogućiti ukidanje Uredbe kojom se regulišu cene derivate nafte. Efekti kontrolisanja cena su pozitivni i ogledaju se kroz smirivanje tržišta i sprečavanje nekontrolisanog rasta cena naftnih derivata, koji bi se sigurno prelili i na ostale proizvode i uticali bi na rast inflacije", kažu iz Ministarstva trgovine.

Radosavljević: Nafta jeftinija, dizel sve skuplji

Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević kaže za Euronews Srbija da u ovom trenutku više nema razloga da država kontroliše cene naftnih derivata. Napominje da su potrošači na početku primene te mere imali koristi, jer nije dozvoljeno da cena derivata poraste tako brzo, kao što je rasla cena nafte. Podseća da je ona sa oko 70 dolara otišla iznad 120 dolara u nekom trenutku što je donelo i ogroman rast cena naftnih derivata u nekim evropskim zemljama.

Profesor smatra da smo došli u paradoksalnu situaciju, jer je nafta na globalnom tržištu pojeftinila, a dizel na pumpama je sve skuplji. On napominje da se cena nafte sada vratila na nivo iz 2018. godine, a da je cena dizela od 20 do 25 odsto iznad prosečne cene u istoj godini, iako za to nema nikakvog realnog objašnjenja, jer su i akcize smanjene.

"U startu je ta mera bila okrenuta da se potrošači zaštite od tako naglog skoka, iako je do njega ipak došlo u nekom trenutku. Država je smanjila i akcize i sve je to funkcionisalo na samom početku. Međutim, sada je već pitanje zašto je država nastavila da kontroliše cene i nakon što se tržište nafte stabilizovalo, a to se dogodilo negde u drugoj polovini prošle godine, jer se cena vratila na nivo pre kovida. Ona sada varira u rasponu od 80 i 85 dolara, što je neki nivo iz 2018. godine i postavlja se pitanje zašto država ograničava cene i dalje, ali i zašto su one na ovako visokom nivou", kaže Radosavljević.

On smatra da su u ovom trenutku ispunjeni uslovi da država prestane to da radi. Profesor napominje da su potrošači u Srbiji i u trenucima kada je cena nafte išla na dole plaćali relativno visoku cenu, kao da uvozimo dizel sa Mediterana, a da smo mi uvozili naftu koja je pojeftinila.

"To dobro pokazuje profit naftnih kompanija, pre svega proizvođača i prerađivača, koje su u prošloj godini ostvarile rekordne profite. Maloprodajnu cenu su vezali za cenu dizela, a ne sirove nafte. Time su kada je cena nafte pala, ovi što je proizvode počeli da ostvaruju veći profit. To je doprinelo da se zatvore manje benzinske pumpe, a stavilo je u bolji položaj kompanije koje imaju rafinerije, jer kupuju jeftiniju naftu, prerađuju je i prodaju skuplji dizel", kaže Radosavljević.

Mićović: Ograničenje predugo traje

Trenutnom situacijom nisu zadovolji ni u Udruženju naftnih kompanija. Generalni sekretar ove organizacije Tomislav Mićović za Euronews Srbija kaže da se pod uticajem administrativni mera promenila struktura tržišta i tržišni udeli i ukazuje da to ne može biti dobro, jer bi to trebalo da se dešava pod uticajem tržišnih zakona.

"Intervencije države u cilju umanjenja efekata nekih globalnih poremećaja je nešto što je normalno i očekivano. Većina država je nešto uradila na tom planu, da bi smanjili udarne efekte sa globalnog tržišta. I naš Zakon o trgovini predviđa donošenje takvih mera, ali ne u ovako dugom vremenskom periodu. Regulisano tržište nije stabilno i nije tržište koje može da garantuje sigurnost snabdevanja. Ono ima samo jedan cilj, a to je da umanji efekte globalne energetske krize. Mesec, dva ili tri je nešto što bi bilo prihvatljivo, ali ovo predugo traje i u tome je najveći problem", smatra Mićović.

On ukazuje da predugo administriranje države može da se u narednom periodu pokaže kao veoma loše što se sigurnosti snabdevanja tiče.

"Država je privremenim merama, koje su postale trajne, uvela obavezu da Naftna industrija Srbije prodaje evrodizel poljoprivrednim gazdinstvima po izrazito nižoj ceni od tržišne, za 179 dinara. U nekim momentima je ta razlika bila i do 40 dinara. To je dovelo i do toga da su svi ostali maloprodajni objekti ostali bez jednog velikog segmenta tržišta, jer se poljoprivrednici snabdevaju dizelom isključivo na NIS-ovim pumpama", navodi Mićović.

On tvrdi da država nije ugradila mehanizam kontrole količine koje troši neko poljoprivredno gazdinstvo, niti kontrolu namere, pa da se već od samog početka na našem tržištu prepoznaje, da taj dizel po povlašćenoj ceni ne koriste samo poljprivrednici, već da ima zloupotreba.

"To se vidi po količini dizela koja se troši, jer je nemoguće da toliko troše samo poljoprivredna gazdinstva, već je ono postalo izvor snabdevanja i za mnoge druge delatnosti. Nikada nismo imali ovakvu potrošnju agrarnog dizela u novembru, decembru, januaru, kada nema poljoprivrednih radova, jasan je znak da se troši nenamenski, da se preprodaje", kaže Mićović.

On napominje da u trenutnoj situaciji da mogu da "prežive" samo benzinske stanice koje su deo većih sistema, dok su objekti koji se bave samo maloprodajom u problemu koji ne mogu nikako da reše, zbog čega zatvaraju pumpe u manjim mestima.