Prolećne temperature usred zime jasan signal za poljoprivrednike: "Promena klime se odomaćila, to je nova normalnost"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/01/2023

10:41

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Toplo vreme prati nas od početka zime. Ne pamti se topliji decembar, a prema prognozama meteorologa ni januar neće biti drugačiji. Poljoprivrednike brine kako će visoke temperature i nedostatak snega uticati na prinose ozimih kultura - pšenice, ječma, a voćare što je vegetacija već počela da buja.

Malinari ne pamte da su u decembru mogli da beru malinu. Strahuju šta će biti kada počne sezona, da li će moći da računaju na prinose.

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar kaže za Euronews Srbija da problem nisu ozime kulture, da zemlja ima dovoljno vlage, ali da se primećuje pojava bolesti kao što je pepelnica i lisna rđa. On je naveo da više strahuje kakvo će biti proleće i naredno leto, da li će se nastaviti sušni period. To bi, kako kaže, smanjilo prinose i ozbiljno uticalo na "finansijsku kondiciju" poljoprivrednika, jer je i prošla godina bila sušna.

"U ovom trenutku prema izgledima pšenice i ječma, tih ozimih kultura koje su posejane jesenas ne vidim neki veći problem. Režim vlažnosti zemlje je sasvim zadovoljavajući, čak u nekim delovima Srbije iznad višegodišnjeg proseka. To je najvažnija stvar, bez obzira što nema snežnog pokrivača. Decembarske nezampaćene visoke temperature su samo jedan signal poljoprivrednim proizvođačima da se globalna promena klime odomaćila i da to više nije izuzetak i ekstrem već da je to nova normalnost", rekao je Galetin.

On je dodao da to menja kompletno agrometeorološku sliku ovog podneblja i da se to moglo videti prethodnih godina, posebno prošle godine kada su bile izražene julske i avgustovske suše, bez dovoljno vlage.

"Ono što je u ovom trenutku dobro je da zemljište ima dovoljno vlage i da je koeficijent vlage zadovoljavajući i usevi ozimih kultura izgledaju dobro. Međutim, toplo vreme nije uobičajeno za ovaj period godine i pojavili su se simptomi pepelnice i lisne rđe na pšenici i ozimom ječmu, ali i povećan broj rupa poljskih miševa koji su štetočine. Najveća bojazan je šta nas čeka na leto, da li će trend klimatskih promena biti toliko naglašen da ćemo ponovo imati problema i sa manjkom padavina i sa visokim temperaturama", rekao je on.

Zabrinuti voćari

Voćare brinu visoke temperature i to što je toplo vreme izmamilo vegetaciju. Strahuju da neće biti roda ako ih preseče mraz i sneg. I Galetin kaže da sve što dođe pre vremena nije dobro.

"Visoke temperature su isprovocirale vegetaciju. Sve što dođe pre vremena nije dobro jer kasnije imamo iskustvo da smo u martu, aprilu imali mraz pa čak i sneg. Kada isprovocirate vegetaciju pre vremena biljke počnu da bujaju i onda ih preseče hlasni talas, jaki mrazevi i sneg. U ovom trenutku prognoze idu u tom smeru da će doći do zahlađenja i da će pasti sneg. To bi bio najbolji scenario. Sneg sa jedne strane zaštiti biljke i od noćnih i jutarnjih mrazeva, a sa druge strane sneg najbolje natapa zemlju i stvara zimsku vlagu koja je potrebna za prolećno bujanje. Očekujemo da će to da se desi, da januar prođemo u očekivanim okolnostima - da imamo nešto snežnog pokrivača i da taj rano isprovocirani vegetacioni period se ne desi", rekao je on.

Upitan da li ovogodišnja setva ključna i da li će biti dovoljno hrane, Galetin smatra da Srbija neće imati problem sa nedostatkom hrane, ali da bi loši prinosi i ove godine mogli dodatno da oslabe "finansijsku kondiciju poljoprivrednika", što bi dovelo do dalje devastacije poljoprivrede.

"Prošla godina bila je nepovoljna sa aspekta agrometeoroloških uslova, ali imamo dovoljno esencijalnih bazičnih proizvoda - žitarica, uljarica za zatvaranje sopstvenih bilansa. To i dalje ne znači da nećemo ući periodično u problem nedostatka nekih proizvoda kao što smo imali prošle godine problem sa šećerom. Međutim, mislim da to neće biti osnovni problem s kojim ćemo se suočavati ove godine. Problem će biti ako ponovo budemo imali lošu godinu kao što je bila prošla, jer će poljoprivrednici ući u problem, njihova finansijska kondicaja će oslabiti. Imali smo dve tri loše godine i to će uticati na finasijsku kondiciju poljoprivrednika i dovesti do dalje devastacije poljoprivrede", rekao je Galetin.

Smatra da neće biti problema što se tiče snadbevenosti hranom. Navodi da država i poljoprivredna politika moraju da se upodobe sa globalnim promenama klime, da se uradi dobra reorganizacija da se zna gde se šta seje i da Srbija ne zavisi toliko od vremenskih uslova.