Rekordna inflacija, poskupljenja i "energetski rat": Pouke iz 2022. koje će svet morati da uči i u novoj godini

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/01/2023

22:15

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Svetska ekonomija, kojoj ionako nisu cvetale ruže posle godina kovida, dodatno je poklekla pod teretom rata u Ukrajini, posebno evropska. Uvođene su sankcije Rusiji, ispaštala je Moskva, ali i Evropska unija. Nije dobro ni u Velikoj Britaniji, ni u Americi, gde su stope inflacije najveće u proteklih nekoliko decenija.

Svet se 24. februara 2022. godine probudio sa početkom rata u Evropi i sa bledom idejom o uticaju koji će imati na život svih ljudi. Osudu ruske invazije na Ukrajinu od strane većine svetskih lidera, pratile su liste sankcija Moskvi, a Vladimir Putin je reagovao zatvaranjem gasnih slavina Evropi. Šefovi evropskih država i vlada pokušali su da preduzmu zajedničke mere, ali otpor je bio proporcionalan energetskoj zavisnosti od Rusije.

U prvoj polovini 2022. godine prosečne cene struje za odmaćinstva u EU su naglo porasle u poređenju sa istim periodom prethodne godine, sa 22 evra na 25,30 za sto kilovat časova. Prosečne cene gasa su, takođe, porasle. Ipak, i pored podela, pred sam kraj godine, grupa najrazvijenijih zemalja G7 donela je odluku da ograniči cneu ruske nafte na 60 dolara po barelu. Nekoliko nedelja kasnije, i zemlje EU su posle dugih pregovora i dugih sastanaka, usvojile odluku o ograničenju cene gasa na 180 evra po megavatsatu.

Ukrajina je peti po redu izvoznik pšenice u svetu, četvrti izvoznik kukuruza i najveći izvoznik suncokretovog ulja. Izvoz žitarica opao je, jer je rat zatvorio ukrajinske crnomorske luke podstičući globalni rast cena hrane i izazivajući strah od nestašica u Africi i na Bliskom istoku. Tri crnomorske luke su deblokirane krajem jula u skladu sa sporazumom između Moskve i Kijeva, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske. Najnovije mere pomažu da se kontroliše rast cena hrane, ali to nije dovoljno.

Godišnja stopa inflacije u evrozoni porasla je na 10,7 odsto, dok u tri baltičke države premašuje 20 odsto. Izvršna vlast EU predviđa da će cene dostići vrhunac na kraju godine i da će ostati visoke i u 2023.

Širom Evrope izbijaju protesti i štrajkovi dok rastuća inflacija i troškovi života izazivaju zimu nezadovoljstva. Hiljade evropskih građana je zbog toga izašlo na ulice zahtevajući hitne ekonomske mere od nacionalnih vlada i Evropske unije za borbu protiv povećanja siromaštva. Do kraja godine smo došli u klimi napetosti i štednje. Zvaničnici u evropskim gradovima povlače dekorativnu rasvetu na glavnim ulicama i trgovima čak i za Božić.

"Evropa je i pre rata bila u balonu"

Profesor ekonomije Slaviša Tasić je za Euronews Srbija rekao da je Evropa imala uspon inflacije, odnosno predinflatornu fazu, još 2021. godine, pre rata u Ukrajini.

"To se dešava kada dobijete mnogo novca, kada ga centralne banke štampaju i svi se osećaju dobro i misle da je situacija bolja nego što jeste. Imate veći privredni rast, nižu nezaposlenost, veće vrednosti kompanija, tako da smo u suštini bili u jednom balonu sve do kraja 2021. godine na mnogo frontova. Berze, nekretnine, kriptovalute, čak i ekonomski rast država je bio viši nego što je to bilo realno, ali pošto je inflacija već krenula da se ubrzava krajem prošle godine, znali smo da ove godine sledi dezinflacija. Očekivalo se da će uslediti povlačenje novca ili prestanak dotoka novca i povećanje kamatnih stopa", objasnio je Tasić.

On je napomenuo da su centralne banke očigledno zakasnile za merama restriktivne monetarne politike, ali da se sada očekuje da će nastaviti sa podizanjem kamata.

"Na sve to je došao taj rat, što je naravno prekinulo mnoge lance ponude, povisilo cene energenata, napravilo mnoge druge teškoće, kao i sankcije i kontrasancije. Sve ukupno gledano iz ta dva razloga imali smo dosta lošu 2022. godinu globalno", naveo je Tasić.

"Sankcije su trošak i za Evropu i za Rusiju"

Profesor smatra da Evropa još ima prostora za sankcije Rusiji, jer i dalje nisu pod sankcijama pod kojima je Savezna Republika Jugoslavija bila od 1992. do 1995. godine. On ukazuje da su svake sankcije trošak i za onog ko sankcioniše i za onog na koga se primenjuju.

"Sankcije prema Rusiji su trošak i za Evropu i za Ameriku i za sve ostale. Zbog toga se sa njima okleva, a naročito se oklevalo dugo sa naftom i gasom, jer kada nekoga sankcionišete, prestajete s njim da trgujete, a trgovina je uzajamno korisna za obe strane. Teoretski može biti još jačih sankcija, ali pitanje je koliki bi to dalje trošak bio", rekao je Tasić.

On smatra da u trenutnoj situaciji zbog krize izazvane ratom u Ukrajini svi gube, ali da je samo pitanje ko gubi više.

"Ovaj krug snakcija i ograničenje cene ruske nafte za sada nema mnogo efekta, odnosno nema gotovo nikakvog efekta. Rusija inače prodaje naftu sa popustom još od početka rata. NJena nafta je sada jeftinija od druge, jer prosto mora tako da radi. Izgubila je mnogo kupaca, jer Amerika ne kupuje od nje, Engleska, EU. Izgubila je svoje velike kupce i sada prodaje naftu Kini i Indiji. Oni je kupuju sa tim popustom od 20 do 30 dolara po barelu. Sada je EU donela tu odluku da plafonira cenu nafte, međutim, taj plafon je već viši od one cene po kojoj Rusija prodaje naftu na otvorenom tržištu. Za sada to nema efekta, ali bi možda imalo ako bi cena nafte ukupno globalno porasla", ukazao je Tasić.

Profesor smatra da bi i za Evropu i za Rusiju najveći gubitak mogao biti prestanak kupovine ruskih energenata i zamena za skuplje alternative što bi, kako kaže, moglo potrajati decenijama.

"Evropa je ubedljivo najveći ruski kupac i Rusija sada tu naftu sa polja koja su bliža Evropi nema kome da izvozi. Ona to može konačno u nekom periodu da preusmeri u Kinu ili Indiju, ali to će da košta i to nije jednostavno. To košta mnogo i Evropu, jer je tečni naftni gas skuplji, to je prosto komplikovaniji proces i sada je njena industrija pogođena, jer ga plaća skuplje. Sve se to može raditi i bez ruskog gasa, ali je trošak veći, a životni standard se smanjuje kao i industrijska proizvodnja", naveo je Tasić.

On je istakao da su sve države iskazale određenu fleksibilnost i da su se prilagodile novonastalim okolnostim, a zbog čega smatra da bi polovinom godine mogao da se očekuje oporavak privrede.

"Ekonomije su pokazale određenu samodovoljnost. Kamatne stope će dostići neki vrhunac, inflacija je počela da pada, prelomila se u većini ekonomija prelomiće se i ovde kod nas i to će značiti malo monetarno olakšanje možda već na proleće", smatra Tasić.