Glišić: Radi se na 37 veoma važnih projekata, među njima najznačajnija "Tiršova 2" Vesić upozorio "Vansi": Problemi na aerodromu moraju hitno da se reše, a kompanija da se uozbilji

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Biznis vesti

Zorana Mihajlović za Euronews Srbija: Apsolutno sam za to da moramo da se opredelimo da li smo za Evropu i EU ili nismo

Komentari

Autor: Euronews srbija

10/10/2022

21:47

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Apsolutno sam za to da moramo da se opredelimo da li smo u Evropi i Evropskoj uniji ili nismo. Ako jesmo, to podrazumeva svakako poštovanje evropskih principa i usklađivanje sa tom politikom, jer nema trećeg, izjavila je Zorana Mihajlović u emisiji Euronews centar. Ona je rekla da po pitanju uvođenja sankcija Rusiji nije bilo rasprave na dosadašnjim sednicama, ali da veruje da će nova vlada doneti određene odluke. Dodala je da tu ne bi trebalo da bude ni specijalno mnogo dileme.

"Mislim da treba jasnije da se ogradimo. Mnogi se ljute kada ja to kažem. Nemam nikakvu dilemu u vezi sa pozicijom Srbije. Kada pogledate kartu, Srbija se nalazi u Evropi. Srbiji je mesto u Evropi. Zvanično ili nezvanično Srbija, direktno ili indirektno kaže da mi idemo ka evrointegracijama. Prema tome, mi moramo da se usklađujemo sa politikom EU. Ne treba to da shvatamo kao neku strahotu, nego nešto sasvim prirodno i normalno", rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da, sa druge strane, bez obzira na sve naše odnose koje smo imali sa Rusijom, stalno pravi razliku i odvaja to šta je Putin, šta su ljudi oko njega, a šta je ruski narod.

"Niko ne kaže da ćemo prestati da čitamo Tolstoja, i da nećemo imati i dalje prijatelja u Ruskoj Federaciji, ali s druge strane ta politika koja je praktično osvajačka - on vodi osvajački rat, a to je nešto što svakako ne može da se podrži", rekla je ministarka.

Ona je istakla da se svet menja, da je geopolitika potpuno drugačija u odnosu na pre pet, deset ili 20 godina i dodala da je sad trenutak da tražimo svoje mesto u tom svetu.

"Naše mesto je u Evropi i dok to ne budemo zajedno odlučili, Srbija će biti u tom raskoraku bez ikakve potrebe. Ministri mnogo manje izlaze u javnost da ne bi komentarisali, ali to je izbor svakog ministra. Ja imam svoju intelektualnu nezavisnost i smatram da treba da se kaže", rekla je Mihajlović.

Ona je rekla da pretpostavlja da će do kraja oktobra Srbija imati novu vladu, ali da još ne zna da li će i ona biti njen deo.

"Nisam imala nikakve razgovore o toj vrsti budućnosti. Ja sam spremna i da budem i da ne budem. Meni je važno da sam uradila sve što sam mogla. To je ono s čim legnem uveče i s čim se probudim ujutru", rekla je Mihajlović.

Ona je ona pitanje da li bi prihvatila poziv da vodi neki drugi resor, odgovorila da ne zna i istakla da bi stvarno trebalo da razgovara o tome.

"U energetici sam 30 godina i ako sam ušla ponovo, iako sam bila sklonjena 2014. godine onda mi se nekako čini da nije u redu da malo jesam, malo nisam. Mislim da sam tada sklonjena da pomognem saobraćaju i uradila sam to. Saobraćaj je dobio svoje rezultate i koridore i sve što je trebalo, ali energetika je nešto čime se ja bavim i što sam završila. Sada je trenuitak kada se radi o toj energetskoj bezbednosti, koju sam ja uvela kao temu kada sam doktorirala 2000. godine. Ne bih volela da gledam sa strane, nevezano da li sam u vladi ili nisam ja ću se enrgetikom baviti", rekla je ministarka.

"Zabrana neće dići cene goriva, već će smanjiti ekstraprofit NIS"

Ona je rekla da se u Ministarstvu rudarstva i energetike nisu iznenadili zbog najave da Srbija od neće moći da uvozi rusku nafrtu preko Jadranskog naftovoda JANAF, jer su tu najavu imali od maja i da su znali da će sasvim sigurno stupiti na snagu paket sankcija i da Srbija neće moći kroz JANAF da provuče rusku naftu, ali da će moći svaku drugu naftu. Istakla je da naftni derivati na pumpama neće poskupeti zbog tih novih okolnosti, već da Naftna industrija Srbije neće imati ekstraprofit, kao što je imala od početka napada Rusije na Ukrajinu.

"Srbija je i prošle i ove godine negde balansirala sa tim da li ima rusku ili ima neku drugu naftu. U toj strukturi koja ide kroz JANAF, mi smo imali u jednom trenutku 20 odsto ruske, a ostalo je bila neruska nafta. Kada je došla invazija Rusije na Ukrajinu, ta ruska nafta je bila mnogo jeftinija, NIS je samim tim mogao da ostvaruje određene ekstraprofite i nabavljao je naravno jeftiniju naftu, pa smo onda u toj strukturi imali više ruske nafte. Kako god to bilo, NIS se od maja sprema sa ugovorima i za novembra i decembar i za sledeću godinu u kupovini pre svega neruske nafte", objasnila je MIhajlović.

Ona je dodala da Srbija nema nikakav problem da provuče kroz JANAF nerusku naftu i da je naša zemlja već obezbedila dovoljne količine, a da je NIS jedini uvoznik.

Drugi predstavnici vlasti, predsednik i premijerka, su drugačije pričali o zabrani uvoza ruske nafte u odnosu na Ministarstvo energetike, a njihove izjave su u delu javnosti shvaćene kao neko iznenađenje i akt države Hrvatske protiv Srbije.

"Mislim da su svi samo želeli da to ostane netaknuto. Naravno da je interes svih da Srbija nabavlja naftu po nižim cenama. Činjenica jeste da je ruska nafta jeftinija, kao i da bi za nas bilo nekako zgodnije da možemo da nabavljamo i te ruske nafte i neruske nafte i mislim da je pre svega u tom smeru išla izjava predsednika. Ali, bez obzira na to, mi smo obezbeđeni sa naftom, što mislim da je jako važno, za građane Srbije i za privredu. To neće uticati na cene derivata, već na ekstraprofit NIS-a. Dakle, to će smanjiti ekstraprofit NIS-a. To je jedina stvar koja će se osetiti, zato što ćemo praktično uvoziti samo nerusku naftu", istakla je Mihajlović.

Ona je objasnila da je to pre svega zbog toga što cene benzina i dizela kontroliše država, ali je istakla da je, s druge strane, cela prednost što smo mogli da koristimo rusku naftu bio priličan ekstraprofit koji je NIS ostvarivao od trenutka kada je Rusija napala Ukrajinu.

Diverzifikacija i ulaganja u energetiku

Ona je istakla da Srbija razmatra više alternativnih pravaca, ali da suštinski najbolja stvar za nas i dalje ostaje JANAF, zato što sve što dođe tankerom može da se prebaci do Srbije i da je zato on za nas suštinski najodrživije rešenje. Što se tiče toga da li je na odlluku da bude stavljena zabrana za Srbiju kada je u pitanju uvoz ruske nafte, uticala Hrvatska ili EU, ministarka je istakla da je to jednostavno stav EU

"U našoj strukturi potrošnje, sirove nafte 20 posto nafte je srpska iz naših nalazišta, odnosno većinski NIS-ova. A kao mogućnost, ako hoćemo da jednog trenutka koristimo i rusku naftu svakako postoji opcija da se pravi i naftovod ka Mađarskoj, da li će on da bude do Segedina i manjeg kapaciteta ili do Budimpešte, pa će da bude većeh kapacitetea to je stvar odluke cele vlade i da li je to trenutno prioritet. Drugi pravac je iz Albanije, od same luke Drač, pa preko Makedonije, Srbije, ka Mađarskoj. Naravno da sve to traži određene investicije. Ako idemo do Budimpešte, investicija je blizu 200 miliona evra. Ova investicija od Albanije, nije samo alterrnativa, nego možda zaista ozbiljno treba razmisliti o tome, sigurno je investicija procenjena na otprilike isti taj iznos", rekla je Mihajlović.

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će u narednih šest godina u energetsku infrastrukturu biti uloženo oko 12 milijardi evra, a ministarka je istakla da smo proteklih godina više investirali u saobraćajnu infrastrukturu dok ništa nismo ulagali u energetiku, tako da sada ne postoji deo gde ne treba da se ulaže.

"Tih 12 milijardi je polovina investicija potrebnih za energetiku. To podrazumeva reverzibilne hidroelektrane od Đerdapa do Bistrice, elektrane na Moravi i na Drini. To je nešto što je neophodno i što mora da se uradi. Tu već pričamo o 8 ili 9 milijardi kada sve to saberemo. Tu su gasovodi, gde moramo da se povežemo sa regionom. Nema razloga da ne gradimo sa Rumunijom, toliko pričamo o tome. Moramo da sednemo da razgovaramo sa Hrvatskom da pravimo konekciju sa njima zbog LNG na Krku, koji oni proširuju. Moramo da razgovaramo sa Albanijom oko LNG-ja koji oni rade, a čiji je kapacitet 6 milijardi metara kubnih", objasnila je ministarka energetike.

Ona je ukazala da je u planu i konekcija sa Makedonijom, a potencijalno i sa BiH. Dodala je da će najviše investicija biti u regionalni deo, oko gasa, povezivanja, u visokonaponsku mrežu, koja mora da se podigne isto tako u samom regionu, jer ako vi ne možete da prenesete energiju, džaba sve što se ovde proizvede.

"Mi se iskreno nadamo da će biti potencijala i mogućnosti da se rade i velike solarne i vetroelektrane. Samo sa tim, mi negde za pet, sedam ili osam godina, u zavisnosti koliko smo mi efikasni i brzi možemo da pričamo o nekoj vrsti energetske bezbednosti", rekla je ministarka.

Da li Rusija ugrožava nacionalnu bezbednost Srbije?

Ona je rekla da je u Mađarskoj uskladišteno 380 miliona metara kubnih gasa, a kapacitet je 500 koliko je bilo najavljeno da će biti.

"Srpski deo Banatskog Dvora je pun, ali iz njega ne može dnevno da se istoči koliko vi hoćete, već samo pet miliona metara kubnih može da se izvuče dnevno. Što se tiče Mađarske, ja verujem u naredna dva meseca da će imati tih 500 miliona metara kubnih. Kako god okrenete, nama će sigurno trebati još nekih 500 miliona metara kubnih gasa koji ćemo u narendom periodu nabavljati na tržištu. Bez obzira koliko je priča i problema oko gasa, mi možemo da kažemo da smo tu relativno stabilni. Dakle, imamo Banatski Dvor, imamo to u Mađarskoj, imamo gas koji sasvim nesmetano dolazi Balkanskim tokom, i za privredu i za domaćinstva gasa ima dovoljno. Kako će izgledati naredni meseci i zima u Evropi, da li će taj Turski, odnosno Balkanski tok stvarno da funkcioniše...Za sada nema nikakvih problema. Verujte to niko ne može da zna", rekla je ministarka energetike.

Kada je u pitanju proširenje skladišnih kapaciteta u Srbiji, Mihajlović je rekla da nema nikakvog pomaka, jer Srbija nema dozvolu ruskog partnera da gradi skladište u Srpskom Itebeju.

"Mi smo u Ministarstvu mišljenja da treba da gradimo potpuno novo podzemno skladište gasa i da tu nije više vreme da mi treba da razgovaramo mesecima i godinama da li će ruski partner to da dozvoli ili neće. Postoje neke stvari koje su iznad svega, a to je nacionalna bezbednost, a njen deo je i energetska bezbednost. Prema tome, ako država i Vlada smatra da je u pitanju nacionalna bezbednost, onda nema nijednog razloga da se ta odluka ne donosi, bez obzira na to da li će se partneri u tom smislu, neću da kažem buniti, ali smatrati da možda treba da ih pitamo za odobrenje. Verujem da ćemo mi to odobrenje dobiti", rekla je Mihajlović.

Na pitanje da li to znači da Rusija ugrožava našu nacionalnu bezbednost ako nam ne dozvoljava izgradnju, ona je rekla da "to svakako znači da smo mi itekako ugroženi ako ne možemo da imamo naše, srpsko, podzemno skladište gasa".

"Bez obzira na to što sam čula razne komentare, kako je to skupo, uvek su podzemna skladišta skupa, ali kada dođe kriza, jedom u trideset godina, kao sada, onda nema važnije stvari od podzemnog skladišta gasa i to je važno za ceo region. Naš strateški interes mora da bude podzemno skladište gasa", rekla je ministarka Mihajlović.

Ona je istakla da Srbija pod hitno mora da donosi jasne i prioritetne odluke šta je naša strategija.

"Gas je definitivno tranziciono gorivo. Nadam se daće skladište sledeće godine imati svog finansijera i da ćemo ga raditi", poručila je ministarka.

Neće biti restrikcija struje, važna je štednja

Prošlo je više od mesec dana od kada je Ministarstvo izašlo sa preporukama za štednju., a Mihajlović kaže da će se na kraju ovog meseca dobiti realniju sliku o eventualnim uštedama koje su napravila domaćinstva u odnosu na isti mesec prošle godine. Ona je rekla da su jedinice lokalne samouprave predale svoje planove i da od samo 10 njih još nisu stigli planovi uštede, a da su oni koji su ih poslali u proseku naveli da sigurno mogu 12 procenata energije da uštede. Najveći broj njih se bazira na osvetljenju i da potrošnji energije u njihovim zgradama. Ministarstvam, državna uprava, Predsedništvo i durgi su izašli sa planovima pojedinačnim za 15 odsto.

"Mislim da smo u tom smislu potpuno sigurni, da restruikcija neće biti i uvek se vraćam na to da je samo pitanje novca koji ćemo izdvajati za to. Odgovornost svih nas je da pokušamo da smanjimo potrošnju energije, ali da se vodimo zdravim razumom. Preporuke su preporuke i to nije obaveza. Preporuka je da se vidi kako ćete smanjiti, a onaj ko upravlja preduzećem valjda je dovoljno odgovoran da zna šta može, a šta ne", istakla je ministarka.

Ona je rekla da prethodnih nekoliko dana nismo uvezli nijedan kilovat-čas električne energije, jer s eproizvodilo malo više puglja. Dodala je i da su sada cene zaista mnogo niže nego što su bile. Podsetila je da smo, na žalost uvozili struju i po ceni od 400, 500 i 600 evra, a da je sada 180.