Ne strepe svi od predstojeće zime, nekima bi mogla doneti ekstra profite - ko najviše zarađuje na energetskoj krizi

Svetska energetska kriza kao posledica rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, izazvala je nezapamćen rast cena gasa, a posledično i svih ostalih proizvoda. Dok centralne banke dižu kamate da bi obuzdale inflaciju koja nije viđena decenijama unazad, a države troše milijarde evra za pakete pomoći građanima, ima i onih koji zadovoljno trljaju ruke. Ekstremno visoke cene gasa, struje i nafte u Evropi mnogima su već ispraznile novčanike, ali su napunile budžete kompanija koje posluju u energetskom sektoru. 

Njihovi poslovni rezultati su ekstremni, kada se uporede sa neizvešnošću koja je zavladala u privredi i među stanovništvom širom planete. Zbog vrtoglavog skoka cena energenata, globalna inflacija je dostigla četrdesetogodišnji rekord, a ekonomisti upozoravaju da je Evropa na pragu recesije.

Vlasti u evropskim zemljama ukazuju da energetske kompanije ne dele tu sudbinu i zato su se zemlje članice EU dogovorile u petak da uvedu vanredni namet na ekstra profite energetskih kompanija u nastojanju da se blok od 27 članica izbori sa rastućim cenama energije. Naftne kompanije su prijavile ogromno uvećanje profita u drugom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je taj rezultat okarakterisao kao "nemoralan" i pozvao na uvođenje poreza na ekstraprofit za firme u ovom sektoru.

profimedia

"Ukupni profit najvećih energetskih kompanija u prvom kvartalu ove godine iznosi blizu 100 milijardi dolara. Ovakvi profiti naftnih kompanija su neprihvatljivi, jer su ljudi širom sveta suočeni sa finansijskom propašću. Pozivam vlade da oporezuju ove prekomerne profite i iskoriste sredstva za podršku najugroženijima u ovim teškim vremenima", rekao je Gutereš.

"Rekordni profiti posledica groteskne pohlepe"

Ocenio je da su rekordni profiti od nafte i gasa usred globalne energetske krize nastali kao posledica "groteskne pohlepe".

Analiza zasnovana na podacima Svetske banke pokazala je da je industrija fosilnih goriva profitirala u proseku 2,8 milijardi dolara dnevno tokom poslednjih 50 godina. Gardian je objavio da je prosečna godišnja zarada ove industrije od 1970. do 2020. bila bilion dolara. Po raspoloživim podacima, može se očekivati da će ove godine iznositi dvostruko više. Mnogim kompanijama iz energetskog sektora ova energetska kriza dala je vetar u leđa za ostvarivanje još boljih poslovnih rezultata.

Pixabay

Dok zbog poskupljenja energenata, cene mnogih proizvoda obaraju višegodišnje rekorde, zbog čega građani sve teže žive, energetske kompanije same su obelodanile svoje rekordne profite. Američka naftna kompanija ExxonMobil ostvarila je neto prihod od 17,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa 4,69 milijardi dolara u istom tromesečju prošle godine.

Shell je u drugom kvartalu više nego udvostručio neto zaradu. Kompanija je prijavila profit od 11,5 milijardi dolara, u poređenju sa 5,5 milijardi dolara iz istog perioda prošle godine. Chevron je ostvario neto zaradu od 11,6 milijardi dolara, a British Petroleum je od aprila do kraja juna inkasirao čistih 8,5 milijardi dolara.

"Megavat proizvode za 50, a prodaju i za 500 evra"

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu Nikola Rajaković kaže za Euronews Srbija da su u ovoj krizi dobitnici zemlje koje imaju svoje resurse za proizvodnju struje, kao i kompanije koje proizvode energiju.

"Države koje imaju megavat-sat za prodaju i koje imaju izgrađene kapacitete u proizvodnji električne energije, bez obzira da li su one na ugalj, gas ili vetar, ali da imaju toliko izgrađenih kapaciteta da ta proizvodnja premašuje potražnju unutar zemlje. Ti viškovi za prodaju danas su dragoceni", smatra Rajaković.

Profesor napominje da su sa aspekta kompanija, najveći dobitnici u ovoj krizi korporacije koje imaju svoju proizvodnju, a nemaju dugoročne ugovore za prodaju struje, već mogu sve da iznesu na berzu.

"Oni su u ovom trenutku veliki pobednici. NJihova proizvodna cena, ako energiju proizvode iz sunca ili vetra je ispod 50 evra po megavatsatu, a  struju prodaju po 400 ili 500 evra po megavatsatu. Te zarade su stvarno zastrašujuće. Španija je prva krenula, ali države različitim administrativnim merama pokušavaju da ograniče taj profit", napominje profesor.

profimedia

Predlog koji će najverovatnije biti usvojen na nivou EU je postavljanje gornje granice cene električne energije koju proizvode ne-gasni proizvođači, ili takozvani "infra-marginalni proizvođači", kao što su obnovljivi izvori energije, nuklearna energija, pa čak i ugalj. Ideja je da se uvede porez na ekstra profit koji ostvaruju proizvođači, a da se prikupljena sredstva iskoriste za podršku domaćinstvima i industrijama pod finansijskim stresom. 

Rajaković objašnjava da su kod nas i u regionu ta preduzeća koja proizvode struju uglavnom državna, ali ukazuje da na zapadu ima mnogo IPP (Independent Power Producer) privatnih vlasnika elektrana. Kao što je jasno da su dobitnici energetske kompanije, Rajaković kaže da je neminovno i da su građani najveći gubitnici.

"Na kraju sve to građanstvo plati, u svim zemljama, pa i kod nas, jer nema ko drugi. Ali, kad gledamo objektivno, bojim se da i privreda može da bude ozbiljan gubitnik. Industrija je računala sa jednim cenama energije, a odjednom sad poslednji kvartal 2021. i 2022. imate desetostruko uvećanje cena, što uvećava cenu njihove proizvodnje i oni postaju nekonkurentni kada se takmiče sa kineskom i američkom, japanskom ili korejskom robom", ukazuje profesor Rajaković.

NIS: Višestruko bolji rezultati

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ukazuje da je u Evropi liberalizovano tržište električne energije i da ekstraprofit ostvaruju i kompanije koje se bave obnovljivim izvorima energije, jer je cena zasnovana na najskupljem energentu, a da je to prirodni gas. On kaže da visoke cene fosilnih goriva daju benefite zemljama koje su najveći izvoznici, uključujući i Rusiju. 

"Postoji u Evropi pokušaji da se limitira cena električne energije, tako da taj ekstraprofit ide u kase državnih budžeta. Pošto EU nije jedinstvena po tom pitanju, to je ostavljeno na pojedinim zemljama. Kod nas je i dalje cena struje subvencionisana većim delom u odnosu na druge države, tako da nema nekog prostora za zaradu, osim kada je u pitanju struja koju uvozimo iz inostranstva po tržišnim cenama, koje su višestruko skuplje, a to ide preko inostranih kompanija. To uključuje i firme od kojih kupujemo ugalj, koji uvozimo iz Republike Srpske, Bugarske i Rumunije", objašnjava Kapor.

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) je rekao da je njegova partija u konekstu borbe protiv inflacije dala predloge, među kojima su ograničavanje marže, ali i uvođenje poreza na ekstra dobit kompanija koje zarađuju u ovakoj situaciji. 

"To su pre svega pre svega energetske kompanije. NIS zarađuje stotine i stotine miliona evra više nego što je pre zarađivao, a plaća rudnu rentu od 3 posto, a taj isti Gazprom u Rusiji plaća 22 posto rentu", rekao je Đilas za Novu. 

Tanjug/Dimitrije Goll

U ovoj kompaniji ne kriju da su u prvoj polovini godine zaradili više nego lane. Prema Izveštaju o poslovanju, ukupan obim prodaje naftnih derivata povećan je za 18 odsto i iznosi 2,088 miliona tona.

"Više cene sirove nafte, kao i dobri operativni rezultati, doprineli su rastu finansijskih pokazatelja NIS-a, pa tako pokazatelj EBITDA iznosi 66,24 milijarde dinara, dok je neto dobit 43,71 milijarda dinara, što su višestruko bolji rezultati od ostvarenih u prvom polugodištu prošle godine", piše u Izveštaju o poslovanju.

Navedeno je i da je u prvih šest meseci 2022. godine NIS realizovao 7,6 milijardi dinara kapitalnih investicija, dok obračunate obaveze po osnovu javnih prohoda iznose 117,9 milijardi dinara, odnosno 24 odsto više u poređenju sa prvom polovinom prošle godine. Ukupna zaduženost prema bankama smanjena je dva odsto i na kraju drugog kvartala iznosi 590 miliona evra.