Hladan tuš za Evropu stiže iz SAD i povećava energetsku neizvesnost: "Ne računajte da će vas spasiti naša nafta i gas"

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

19/09/2022

07:15

Hladan tuš za Evropu stiže iz SAD i povećava energetsku neizvesnost: "Ne računajte da će vas spasiti naša nafta i gas"

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropa je zbog prevelike zavisnosti od ruske nafte i prirodnog gasa posebno ranjiva na visoke cene i nestašice energenata, a vesti koje ovih dana stižu sa gobalnih tržišta ukazuju da bi pred zimu mogla biti ostavljena na cedilu. Evropa je uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu oslanjajući se na ideju da će biti povećana proizvodnja nafte na drugim tržištima, kao i da će se pronaći alternativni pravci za zamenu bar dela ruskog gasa. S obzirom da visoka cena i smanjena ponuda donose profit onima koji proizvode energente, čini se da svetske kompanije ne žure sa povećanjem proizvodnje, jer bi to dovelo do pojeftinjenja njihove robe, a samim tim i smanjenja prihoda.

Novi doprinos rastu energetske neizvesnosti, kao hladan tuš za Evropu, ovog puta nije došao s ruske strane nego iz SAD. lideri američke industrije koja eksploatiše naftu i gas upozorili su kako EU ne može računati na to da će oni osigurati energetsku stabilnost tokom zime značajnim povećanjem isporuka. Uz to, naglasili su kako bi smanjivanje ruskog izvoza nafte moglo ponovno da "pogura" cene najvažnijeg energenta iznad 100 dolara za barel, iako je poslednjih nedelja došlo do smirivanja tržišta i pada cena.

S obzirom da G7 zemlje najavljuju ograničavanje cene ruske nafte na 40 do 60 dolara, sada otvara pitanje da li će Putinov režim na tu meru odgovoriti potpunom obustavom izvoza nafte prema Zapadu, što bi takođe moglo uzrokovati novi rast cena. U međuvremenu, se evropski plan limitiranja cene ruskog plina razvodnio u razgovorima i dilemama članica EU, iako su same spekulacije o uvođenju limita izazvale cenovni šok na evropskom energetskom tržištu.

Ministarka finansija SAD DŽenet Jelen, poručila je kako bi planirani EU embargo na rusku naftu krajem ove godine "mogao izazvati skokove u ceni nafte".

"Jutarnji list" piše da, bez obzira na savezništvo Sjedinjene Države ne pomažu naročito EU da premosti energetske probleme izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu kroz povećanje isporuke energenata. Informacija o tome kako izvršni direktori naftne i gasne industrije SAD ne mogu ili ne žele brzo da povećaju proizvodnju nafte i gasa kako bi pomogli evropskom energetskom sektoru tokom zime novi je delić u mozaiku očekivane evropske energetske krize tokom zime. Iako su zalihe nafte i gasa u američkom škriljcu ogromne, menadžeri sada upozoravaju da SAD ne mogu značajno da povećaju proizvodnju.

"Nije da Sjedinjene Države mogu pumpati puno više. Naša je proizvodnja to što jeste. Nema spasa koji će stići. Niti na strani nafte, niti na strani gasa“, izjavio je za FT prvi čovek Quantum Energy Partnertsa, Wil VanLoh.

On je naveo da je problem u tome što je američka industrija nafte i gasa već maksimalno povećala proizvodnju kako bi zaradila što više na visokim cenama, ali tvrde da više od toga nije moguće. Upitan može li se očekivati novo veliko povećanje proizvodnje glavni izvršni direktor Pioneer Natural Resourcesa, Skot Šefild, je odgovorio da ne vidi da će tako biti.

"Mi ne dodajemo nove bušotine, niti vidimo da to radi bilo ko drugi", rekao je Šefild i dodao da očekuje novi rast cene nafte iznad 120 dolara po barelu.

Embargo bi mogao dići cene za 20 odsto

U sličnim okvirima kreću se procene Međunarodne agencije za energiju (IEA), koja prognozira poskupljenje nafte od oko 20 posto, nakon što se aktivira puni naftni embargo EU, što bi trebalo da se dogovor krajem novembra. Nakon izveštaja IEA, cena nafte je skočila za 1 posto, na 94 dolara za barel.

Od početka rata u Ukrajini, tektonske promene dešavaju se na energetskoj mapi Evrope, ali posledice sukoba dosežu i mnogo dalje od od Starog kontinenta i osećaju se u celom svetu, pa nije izuzet ni region Bliskog istoka, koji ima značajnu ulogu u energetskoj krizi.

CNN prenosi da su usled sukoba u Ukrajini, cene nafte na najvišem nivou u poslednjih 14 godina. Ovo je prouzrokovalo visok stepen inflacije i ekonomska kriza preti da još jednom pogodi svet, ali bogate zemlje iz regiona Persijskog zaliva upravo u tome vide svoju priliku - nakon niskih cena na berzi i korona krize, konačno stvaraju veliki profit zahvaljujući izvozu energenata.

Međunarodni monetarni fond predviđa da će bliskoistočne zemlje koje izvoze naftu ostvariti dodatnih 1,3 biliona dolara prihoda u naredne četiri godine. Rat u Ukrajini je doneo i nove prilike za izvoznike gasa u ovom regionu.

Mediji ukazuju da na tržištu nafte ima mešetarenja i da američke kompanije koriste zaobilazne puteve za rusku naftu. Trejderi uspešno kriju poreklo nafte "kako bi sačuvali isporuke", a domaći proizvođači ostaju korak ispred sankcija. U SAD je od aprila na snazi embargo na uvoz ugljovodonika iz Rusije, ali su u maju u luke Njujorka i Nju Džersija stigli tankeri i to verovatno sa ruskom naftom. Kako piše Volstrit džurnal, pošiljaoci i prerađivači kriju njeno poreklo, ali je isporučuju na svetsko tržište. U SAD je gorivo navodno stiglo preko Sueckog kanala i Atlantika iz indijskih rafinerija nafte. Prema otpremnim dokumentima, kao i podacima analitičke kompanije "Refinitiv" i analizi Helsinškog centra za istraživanje energije i čistog vazduha, ove kompanije su veliki kupci ruskih ugljovodonika.

Azija je u aprilu prvi put pretekla Evropu po kupovini ugljovodonika iz Rusije. Indija je kupila posebno veliku količinu, od februara oko 62,5 miliona barela, što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine. Pritom su se od početka proleća isporuke naftnih derivata iz Indije u Evropu povećale za 30 odsto, a u SAD za 43 odsto. Tako, dobivši iz Rusije sirovine sa popustom, Indija dobro zarađuje na preprodaji. Oni su u suštini iskoristili situaciju, jer su napravili zalihe nafte po razumnoj ceni, a zatim je isplativo preprodali.