Igre 
Energetska kriza stavila u fokus štednju struje - koji uređaji su "energetski vampiri" i kako se može smanjiti potrošnja
Komentari03/09/2022
-18:58
Struja je poskupela od 1. septembra, ali ko je u narednim mesecima bude štedeo od toga bi mogao imati koristi. Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" i Ministarstvo energetike bi trebalo narednih dana da naprave računicu po kojoj će biti stimulisani potrošači koji štede električnu energiju. Još se ne zna kakve bi popuste mogli dobiti građani koji smanje potrošnju u periodu od oktobra do februara, ali je izvesno da će dobiti podsticaj, jer je merama štednje koje je već preporučilo Ministarstvo energetike, planirana ušteda električne energije od oko 15 odsto.
Još se procenjuje koji model bi bio najbolji za motivisanje potrošača, a pominju se dve opcije. Prva mogućnost je da se građanima umanje računi srazmerno procentu manje potrošnje u odnosu na isti mesec prošle godine, a druga da se za njih cena kilovata naplaćuje sa popustom, odnosno manje od 8,144 dinara po kilovat-satu koliko iznosi psole najnovijeg poskupljenja.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac kaže za Euronews Srbija da se neracionalno odnosimo prema energiji i smatra da ima prostora za njenu uštedu.
"Potrošači su ti koji će diktirati kako se troši energija, a ne uređaj. Samo racionalnim korišćenjem energije u domaćinstvima je moguća ušteda od 10 odsto, bez dodatnih finansijskih ulaganja, dok bi sa uloženim minimalnim sredstvima ta ušteda bila i do 20 odsto, a kada bismo sproveli ozbiljne mere i uložili u obnovu objekata i termo-tehničke sisteme, potrošnja bi mogla da se prepolovi", tvrdi profesor Banjac.
"Gde se najviše troši, može najviše i da se uštedi"
On napominje da najviše energije domaćinstva troše za grejanje, oko 60 odsto, dok je ostalih 40 odsto na ostale uređaje u domaćinstvu, od kojih se svakako ističe bojler, koji troši oko 9 odsto energije kao sledeći najveći potrošač, pa šporet za kuvanje, klima uređaj, veš mašina i ostali kućni uređaji. Profesor ističe da tamo gde se najviše troši, može najviše i da se uštedi.
Banjac objašnjava da se izraz "energetski vampiri" koristi za uređaje koji neprestano rade i koji realno troše malo energije, ali da zbog toga što rade 24 sata bez prestanka ipak potroše količinu energije koja nije zanemarljiva. To su kompjuteri, televizori, vaj-faj uređaji, risiveri. Njihova potrošnja energije je gotovo neprimetna, ali kada se sabere tokom godine vidi se da nije mala. Profesor napominje da neke studije pokazuju da se i do 5 odsto struje može uštedeti isključivanjem televizora, risivera i ostalih uređaja kada ne boravimo u prostoru i kada ih ne koristimo.
profimedia
Kada su u pitanju kućni aparati, profesor kaže da se ušteda energije kod bojlera može postići podešavanjem temperature vode do određenog stepena, ali i racionalnim korišćenjem, odnosno tuširanjem, a ne kupanjem u kadi.
Povezane vesti
"Svako pregrevanje i podizanje temperature za po jedan stepen više od onoga što nam je potrebno, povećava potrošnju za 7 odsto, dok nešto manje, oko četiri odsto trošimo ako hladimo taj prostor. Ko se greje na struju, preko grejalica i drugih uređaja bi trebalo da pređe na grejanje pomoću toplotnih pumpi i klima uređaja, jer će tako smanjiti potrošnju električne energije za tri puta", napominje profesor Banjac.
Na to ukazuje i električar Tomislav Micić i kaže za Euronews Srbija da je električni kotao najveći potrošač struje za grejanje, a da ga najčešće postavljaju investitori koji ne mogu da priključe zfrade na centralno grejanje.
"Fen i pegla se kratko koriste, ali mnogo troše"
"Ovo grejanje je dobro za male stanove do 40 kvadrata sa dobrom izloacijom, jer su tu gubici mali. TA peći su najmanji potrošači kada je u pitanju grejanje, zbog toga što se noću pune i troše jeftinu struju. Bojler jeste sledeći najveći potrošač struje po snazi, ali to sve zavisi od ukućana. Ako ima više članova porodice i mladih, može da potroši baš mnogo, jer stalno mora da se dogreva ili da bude stalno uključen. Mašina za sudove i za veš su, takođe, veliki potrošači, snage 2 kilovata i sve zavisi koliko se često koriste", kaže Micić za Euronews Srbija.
profimedia
On napominje da je za grejanje vode u bojleru najrentabilnije da se on uključuje noću.
"Ako posmatramo penzionersku dvočlanu porodicu, oni mogu na bojleru da uštede tako što će ga uključiti u ponoć i isključiti u osam sati ujutru, jer je noćna struja četiri puta jeftinija od dnevne. Kome je to dovoljno, imaće uštedu ako tako bude radio", tvrdi električar.
On napominje da televizor, frižider, zamrzivač troše do 200 vati i ukazuje da je to i do deset puta manje nego veš mašina.
"Oni su grupa malih potrošača, dok su kompujetri između, jer troše do 500 vati, u odnosu na 2.000 vati gde su bojler, mašina za pranje veša i posuđa. Tu su i fen i pegla, koji se kratko koriste i ne potroše mnogo, ali troše mnogo više od TV i računara", navodi Micić.
Povezane vesti
"Ako brzo ne pojeftini ogrev, poskupeće struja"
Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević je izjavio za EuronewsSrbija da se načelno štednjom može doći do manjeg računa, ali ukazuje da najveći deo stanovništva već štedi.
"To su oni koji se nalaze u zoni energetskog siromaštva i već troše dosta skromno i gde postoji znatna redukcija grejanog prostora tokom zime. Ti potrošači nemaju mnogo prostora za uštedu. Iako Srbija troši tri puta više struje od evropskog proseka, to važi samo kada je u pitanju odnos između potrošene energije i nacionalnog proizvoda. Sa stanovišta domaćinstava, potrošnja je negde na proseku ili čak ispod. Ukupna potrošnja po stanovniku je dosta mala za evropske prilike", tvrdi Kovačević.
On kaže da štednja u ovom trenutku, dva meseca pred početak zime, jeste mogućnost i da tu nemamo mnogo izbora. Ističe i da se potrošnja energije svakako mora uskladiti sa sposobnostima proizvodnje i uvoza i ukazuje da je druga dimenzija je cena.
Povezane vesti
"Potrošnja energije se mora uskladiti. Imamo sada vrlo visoku cenu ogrevnog drveta koja će imati veliki uticaj na stabilnost celokupnog energetskog sistema. Ili će ta cena ići naniže brzo i mnogo ili će pak cena električne energije brzo i mnogo ići naviše", rekao je Kovačević.
Građani već primenjuju svoje mere štednje
Mnogi građani već su navikli na štednju energije i ukazuju da će teško naći prostora da dodatno smanje potrošnju. Vera Jovanović je penzionerka, trudi se da joj šporet radi što manje i zato kuva svakog drugog ili trećeg dana, obavezno s poklopcem.
"Sve gledam da napunim mašinu, a ne da bude 5 krpica pa da se pere. Ja sam tako uvek i radila i uvek sam i štedela. Bojler uključim, pa kad mi se zagreje voda ja isključim. Imam štediše sijalice svuda po kući", kaže ova penzionerka
Uprkos štednji, njeni računi u narednim mesecima biće veći, jer se greje na struju.
"Oko 1.000 KW i nešto kilovata potrošim kad je najjača zima, a ovako sad sam za ovaj mesec nisam bila tu , išla sam na Lido, sam potrošila 55 KW", kaže Jovanović.
Ukoliko Verini računi u narednim mesecima budu manji nego u istom periodu prošle godine, mogla bi da ostvari dodatni popust. O popustu ovih dana odlučuje ministarstvo energetike koje je već preporučilo građanima kako da štede.
"Možda bi uštedeli dodatno ako bi oni uveli i dva sata preko dana kao što je nekada bilo, pa eto to bi se i nama i njima pokazalo kroz račun. Sa ovim preporukama onaj ko troši srpski prosek, 300-350 kw ja ne znam čega treba da se odrekne da bi dobio taj popust od 5 odsto na primer 500 ili 1.000 dinara, ne znam s kojim predlogom će izaći", kaže Jasna Petrović Stojanović, urednica ekonomije u "Politici".
Postoji i treća opcija motivisanja stanovništva za uštedu koja bi po mišljenju stručnjaka dala najveće efekte, ali će se o njoj razmišljati na proleće, jer je prekratak period da bi se sada implementriala. Ona podrazumeva smanjenje granice između plave i crvene zone. Sagovornica Euronews Srbija kaže da, ako bi se granica za crvenu pomerila sa sadašnjih 1.600 na 1.200 kilovat sati, efekti bi bili značajno vidljiviji, jer bi se demotivisali veliki potrošači da za male pare troše skuplje kilovate.
"To u praksi znači da neko ko je u plavoj zoni, dakle ko već troši do 1.600 kilovata taj broj kilovata treba da mu se spusti na 1.000-1200. Sve preko toga bi plaćao još skuplju struju. Znači, plaćao bi kao da je u crvenoj zoni, a ti iz crvene zone koji najviše troše i koji inače plaćaju najviše struje njima spustiti te kilovate na 1.000 recimo tako bi automatski došlo do štednje", rekla je Petrović Stojanović.
U zelenoj zoni su potrošači koji troše do 350 KWH, plavoj pripadaju oni od 351 do 1.600 KWH, dok je najskuplja struja u crvenoj zoni gde su oni koji troše više od 1.600 KWH.
Preporuka za vas
Komentari (0)