Igre 
Glavobolje za nemačku ekonomiju: Problemi u privrednoj "lokomotivi Evrope" prete da se preliju i na druge države
Komentari23/08/2022
-09:01
Sve slabija dostupnost ruskog gasa već zadaje glavobolju nemačkoj privredi, a u problemu su sve industrije koje ga koriste u proizvodnji. Svi traže alternativu, ali čak i tamo gde ona postoji, nema lakih rešenja. Nemačka se u velikoj meri oslanja na ruski uvoz energenata, a smanjenje isporuka gasa izazvala su bojazan da bi Rusija mogla da prekine snabdevanje. Stručnjaci ukazuju da bi se, poteškoće koje ima nemačka privreda mogle preliti i na ostale evropske ekonomije sa kojima je tesno povezana, a među njima je i Srbija.
U fabrici kompanije Zinkpower u selu Mekenhajm na zapadu Nemačke, proizvode se čelični delovi koji se koriste za sve - od kamiona do zgrada čiji su krovovi otproni na rđu pošto se prevuku rastopljenim cinkom. Ova kompanija u potpunosti se oslanja na korišćenje gasa.
Menadžer fabrike, Jan Ekerskorn objašanjava da cink mora da se čuva u istopljenom stanju tokom cele godine i to na 444 stepena Celzijusovih, nivo koji mora da se održava iznad tačke topljenja cinka od 419 stepeni. Tretman se koristi za solarne panele i vetrenjače - koje proizvode obnovljivu energiju koja Nemačkoj treba kako bi zamenila ruski gas.
"Celo postrojenje ima jednu cisternu. Bez dovoljno gasa, ona će se smrznuti ako ne možemo da ispumpamo cink, tačnije 600 tona cinka u tečnom stanju. Biće to nepopravljiva šteta za fabriku. Već smo probali da smanjimo potrošnju gasa, za sada smo uspeli, nekih 20 odsto. Ipak, nećemo moći da radimo ako nemamo siguran dotok gasa, ne možemo da privremeno zatvorimo fabriku. Ili radimo, ili ne radimo", kaže Jan Eckerskorn.
Drugi delovi nemačke industrije koji koriste mnogo gasa su u istoj situaciji. Proizvođači stakla, čelika, lekova, hemikalija, čak i perionce koje peru posteljine za bolnice. Svi se suočavaju sa višim cenama energenata i brinu se odakle će ih dobiti.
"Radimo na opcijama koje bi zamenile gas, kao što je obnovljiva energija, ali to je na duge staze. Samo za dozvole su potrebni meseci iil godine. Troškovi konverzije su ogromni, zato ne možemo sve da rešimo za pola godine ili godinu", ukazuje Eckerskorn.
Kako piše "Rojters", isporuke ruskog prirodnog gasa u Evropu smanjene su za oko 75 odsto na godišnjem nivou, a "Gasprom" je prošle nedelje najavio neplanirano održavanje gasovoda Severni tok 1, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke.
Povezane vesti
Zapad optužuje Rusiju da ograničava isporuke energenata kako bi podigla cene u znak odmazde zbog sankcija uvedenih Moskvi nakon napada na Ukrajinu. Rusija te optužbe negira, okrivljujući za stanje na tržištu energije zapadne sankcije i razne tehničke probleme. Cene prirodnog gasa porasle su juče na više od 3.000 dolara za hiljadu kubika, pri čemu su zabrinutost pojačale obustave rada na gasnim poljima u Norveškoj i Velikoj Britaniji.
Nemački ministar ekonomije i klimatske akcije, Robert Habek nedavno je izjavio da je ekonomski model te zemlje temeljen na jeftinom uvozu ruske energije propao i da se više neće vratiti.
Stevanović: Problemi se prelivaju i na Srbiju
Ekonomista Aleksandar Stevanović, kaže za Euronews Srbija da su jeftini ruski energenti svakako bili jedna od tačaka oslonca nemačke privrede, ali napominje da nisu bili jedini.
"U ovoj novoj geopolitičkoj situaciji ispostavilo se da taj oslonac i nije nekog naročitog kvaliteta. Tu Nemačkoj ostaju prilično neugodni izbori, to je da proba da nadomesti te energente na drugim mestima, što ne može da se uradi u kratkom roku ili da proba da jednu vrstu energenata menja drugima ili da menja svoju ukupnu politiku. Napravili su greške u prošlosti koje će morati da plate", rekao je Stevanović.
On je napomenuo da Srbija ima razvijene trgovinske i sve druge veze sa Nemačkom i ukazao da "kada partner ima probleme to će se odraziti i na zemlju s kojom sarađuje".
"Mogu se očekivati manji tokovi kapitala ka Srbiji, u svakom slučaju možemo očekivati da i nas pomalo obuhvate ti problemi i da posledica bude smanjenja brzine rasta BDP u Srbiji, jer je Nemačka jako bitno tržište za nas i svaki problem koji tamo nastane će se odraziti i kod nas", rekao je Stevanović.
On smatra da je Rusija u većem problemu gde će prodati svoj gas, ako ga ne bude isporučivala Evropi, nego što je problem Evrope da nadomesti ruski energent.
Povezane vesti
"Najveća katastrofa za Rusiju je da Evropljani prestanu da kupuju njihov gas. S te strane, utakmica je dvosmera i ne verujem da će se desiti neke drastične stvari. Možemo očekivati da će se argument gasa više koristiti tokom zime, ali ne verujem da će biti nekih drastičnih lomova kao što neki predviđaju. Možda će biti šednje zbog veće cene gasa, možda će u pojedinim momentima biti problema sa stoprocentnom dostupnosšću, možda ćemo se prisetiti kako se racionalno troši nešto čega nema dovoljno čak i kada imate novac da ga kupiti, ali u neke katastrofične scenarije ja lično ne verujem", rekao je Stevanović.
A suočena sa nezadovoljstvom građana, ne samo brigom za industriju, nemačka vlada je prošle nedelje najavila privremeno smanjenje poreza na prirodni gas sa 19 odsto na sedam odsto, kako bi ublažila finansijski pritisak na građane zbog naglog rasta cene energije.
"Sledećih nedelja ćemo predstaviti novi paket mera da smanjimo pritisak na građane, ali i na kompanije. Država mora da bude ujedinjena u vreme krize", izjavio je nemački premijer Olaf Šolc.
Vicekancelar Nemačke i ministar privrede Robert Habek usprotivio se aktivaciji gasovoda Severni tok 2, uz obrazloženje da bi to značilo da se popušta ruskoj strani, dok je kasnije potpredsednik nemačke Vlade Volfgang Kubiclki predložio otvaranje Severnog toka 2, jer smatra da to ne bi bilo ništa nemoralnije od toga što gas i dalje stiže u Namačku Severnim tokom 1.
Matić: Nemačka privreda je lokomotiva Evrope
Srećko Matić, novinar Dojče Velea napominje da su procene ekonomskih stručnjaka da bi energetska kriza Nemačku mogla koštati i do 300.000 radnih mesta ili 70 milijardi BDP-a. Ukazuje da bi mogla biti napravljena i dugoročna šteta, jer bi se, kako objašnjava, neke industrije ako shvate da nemaju cenovno prihvatljivih alternativa, mogle odlučiti i na selidbu iz Nemačke. Napominje da bi taj potez značio i da bi Nemačka ostala bez nekih dobro plaćenih radna mesta u tim industrijama.
On navodi da se nemački poslovni model decenijama unazad temeljio na modelu koji je bio dosta jednostavan, efikasan i isplativ.
"Taj model se zasnivao na uvozu jeftine energije i sirovine, a uz pomoć ruskog gasa, visokokompleksne industrijske branše, poput hemijske ili autoindustrije su proizvodile kompleksne proizvode, koje su izvozile. Nemačka je odavno svetski izvozni šampion, u poslednje vreme zajedno sa Kinom se takmiče za tu titulu. Ono što se sada događa zaista bi moglo biti početak nekakve tranzicije u smislu drugih tehnologija", rekao je Matić.
On podseća da je Nemačka imala plan da sprovede takozvanu "zelenu tranziciju" u rekordnom roku, što bi podrazumevalo i menjanje nemačke paradigme, a da pritom ne ugroze ono što je Nemcima jako važno, a to je blagostanje.
Nemačka ekonomija je mnogo puta pokazala da poseduje izuzetnu sposobnost prilagođavanja, ali bi njeni problemi mogli uticati i na ekonomiju Evrope.
"Nemačka ekonomija je oslonac i evrozone, najjača ekonomija u Evropi. Nemci su lokomotiva koja vuče kompoziciju i kada nastupe problemi u kompoziciji, dobro je da se može osloniti na jaku zemlju koja je može povući. Pitanje je, međutim, šta će se desiti ako se pokvari lokomotiva, ako ona na neko vreme ispadne. Onda je to loša vest za sve nas u Evropi ili bar one koji su povezani sa Nemačkom", smatra Matić.
Komentari (0)