Transport robe od najveće luke u Mediteranu ka Centralnoj i Zapadnoj Evropi - ideja brze pruge kao moguće rešenje
Komentari30/03/2022
-20:05
Brzi voz na relaciji Beograd-Novi Sad saobraća već 10 dana. Za sada prevozi samo putnike, a u budućnosti, kada bude išla sve do Budimpešte, ova brza pruga služiće i za transport robe. Upravo je to ideja Narodne Republike Kine, koja je odlučila da povoljnim kreditom podrži gradnju železničke infrastrukture u Srbiji.
"Ideja Kine je da u onim delovima sveta gde njoj odgovara ubrza protok robe i da olakša transport svoje robe kopnenim i morskim pojasom i putem kroz Evropu i olakša prodor svoje robe ka Zapadnoj Evropi i zapadnoevropskim tržištima generalno", kaže Nenad Stekić, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Inicijativa Pojas i put koja ima za cilj da poveže Kinu sa drugim delovima sveta, nastala je 2012. godine po ideji kineskog predsednika Si Đinpinga. U planu je više od hiljadu projekata, a pruga Beograd-Budimpešta smatra se jednim od najznačajnijih.
"Ta pruga se mora nastaviti do juga, preko Severne Makedonije do luke Pirej. Upravo je ta luka najveća u Mediteranu i prošle godine je imala više od 5,5 miliona kargo kontejnera robe što je rekord. Roba će iz nje moći da se brže transportuje ka Centralnoj i konačno Zapadnoj Evropi", objašnjava Stekić.
Čekaju se Severna Makedonija i Grčka
Vlasti u Srbiji najavljuju nastavak gradnje brze pruge od Beograda ka granici sa Severnom Makedonijom. Rečeno je da bi ta deonica mogla da bude gotova do 2026. godine i da bi koštala oko 1,7 milijardi evra. Trećinu vrednosti projekta finansirala bi, kako je prošle godine najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Evropska Unija. Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Branislav Bošković objašnjava da su ovakvi projekti u Evropi uvek subvencionisani.
"O tome dovoljno govori da je Evropi samo jedna relacija profitabilna, a to je Pariz-Lion, a u svetu je to još Tokio-Osaka. Međutim, sa tom prugom ostvarujete nešto drugo, a to je kopča za jedinstveno tržište i za izgradnju koherentnog evropskog prostora i samo u Evropi imamo pruge za velike brzine koje prelaze granice", rekao je Bošković.
Da bi ova železnica ostvarila svoju ulogu u povezivanju juga i zapada Evrope, potrebno je da se u projekat uključe i Severna Makedonija i Grčka. Za sada je neizvesno da li će do toga i doći, a pitanje je i kada bi mogla da bude završena deonica do Niša, budući da je i za prvu od Beograda do Novog Sada prvobitni rok probijen za više od četiri godine.
Bjelić: Železnički transport veoma značajan, Srbija se povezuje sa EU i Kinom
Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu Predrag Bjelić rekao je za Euronews Srbija da je pruga koja se gradi u Srbiji realizacija strateškog plana Kine, koji se odnosi i na decenije unapred i da će biti u redu i ako se ceo projekat realizuje za 10 do 15 godina.
Kako je rekao, važno je i to što EU ima interes zbog trgovine sa Kinom, te će finansirati deo pruge od Beograda do Niša.
"EU je zainteresovana jer je to veza između EU i Kine, a nama znači da modernizujemo železnice. Ulaganje u železnice je značajno, a države često nemaju sredstava da ih modernizuju, one su isplative tek na duži rok", kazao je Bjelić za Euronews Srbija.
On je naveo da kada je u pitanju pristanak Grčke, veruje da neće biti problema jer je ona članica EU koja učestvuje u projektu.
Ukoliko se, pak, ceo koridor ne izgradi po planu, pa ostanemo sa deonicama brzih pruga urađenih kod nas, a bez pune implementacije kineske ideje Srbija će, smatra Bjelić, svakako imati značaj od infrastrukture koja je izgrađena.
"Roba je i ranije išla, transportni vozovi su išli i dok su pruge bile sporije. Sada će se samo efikasnije obavljati. Usluga putovanja dopunjuje poslovanje železnice, a okosnica je transport. To je jedan od najefikasnijih i najprihvatiljivijh kopnenih transporta, a ujedno je i dobro za ekologiju. Pitanje je sad koliki bi bio promet, mora da bude zaista veliki da bi bio isplativ", kazao je Bjelić za Euronews Srbija.
Kako je dodao, važno je povezivanje Srbije sa EU na ovaj način, ali i sa kineskom ekonomijom.
Komentari (0)