Četiri ključna pitanja nakon najave Bugarske da odustaje od ruskog gasa - ima li mesta pričama o energetskoj krizi

Šta ako Bugarska i zaista sprovede u delo najavljenu odluku i odustane od ruskog gasa, kojim se skoro u potpunosti snabdeva na osnovu desetogodišnjeg ugovora sa "Gaspromom" i koji tranzitira dalje, između ostalog, i prema Srbiji. Ovo pitanje jedno je od ključnih ne samo u regionu, već i Srbiji, jer značajne količine ovog energenta upravo stižu preko bugarske teritorije.

Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija razgovarao složni su u oceni da je gotovo nemoguće predvideti konačan rasplet ne samo ovog procesa, već i drugih potresa na globalnom energetskom tržištu izazvanih ratom u Ukrajini, sankcijama Zapada Rusiji, embargom SAD na ruske energente, ali i dugoročnim planom Evropske komisije da se smanji zavisnost od ruskog gasa među članicama.

Ono što pak, ukazuju jeste da izvesne opcije postoje, a da će u mnogome zavisiti od toga da li Bugarska, uprkos sopstvenoj odluci da ruski gas ne koristi, nastavilja da vrši tranzit Turskim tokom, što bi u normalnim okolnostima bilo očekivano.

Iza odgovora na to pitanje, takođe, smatraju stručnjaci, za Srbiju postoji opcija tranzita gasa drugim tokovima, pre svega preko Mađarske, uz otvoreno pitanje da li bi kriza mogla i to da ugrozi, ali i priprema za nove okolnosti koje bi zavladale u slučaju kraha na svim poljima. Ta priprema zahteva ozbiljan "rad kod kuće" i koračanje u smeru osposobljavanja enegetskog sistema za nove izazove, povećanju energetske efikasnosti uopšte i pitanju priključenja na terminale tečnog gasa TNG. 

Ipak, krenimo redom. 

Šta se dogodilo?

Zamenik premijera Bugarske Asen Vasiljev saopštio je u petak da Bugarska neće obnavljati ugovor o snabdevanju prirodnim gasom sa ruskim Gaspromom zbog rata u Ukrajini i da će razmotriti alternativne isporuke i budući zajednički ugovor sa EU kako bi izbegla nestašice ovog energenta.

profimedia

On je naveo i da se bugarska vlada nada da će zajednički mehanizam Evropske unije o snabdevanju funkcionisati do kraja leta, što bi, po njegovim rečima, omogućilo EU da ispregovara bolje cene. Evropska komisija je, naime, već predložila plan smanjenja energetske zavisnosti od Rusije, prema kome bi trebalo da koristi dve trećine manje ruskih energenata već do kraja ove godine. Istovremeno, prema dugoročnom planu, EU bi do 2027. trebalo da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, koja je sada oko 40 odsto. 

Kada je reč o Bugarskoj, ta zemlja se skoro u potpunosti snabdeva gasom na osnovu desetogodišnjeg ugovora sa Gaspromom, koji ističe krajem ove godine, ali je istovremeno i tranzitna zemlja. Mogu li se ta dva pitanja posmatrati odvojeno?

Željko Marković, stručnjak za energetiku iz kompanije Deloit rekao je za Euronews Srbija da je Bugarska, bez obzira na sve, deo sistema kojim se gas isporučuje dalje, te da ne bi trebalo da prekida dotok drugim zemljama.

"Prekida ne bi trebalo da bude, pa i sankcije koje su uvedene u EU i koje stupaju na snagu od 15. maja oslobađaju sankcija transport bilo kog energenta. Ako mi plaćamo mrežarinu bugarskom operateru, on bi trebalo da nam dozvoli pristup. Svaki operater transpornog sistema treba da obezbedi nediskriminatorni pristup trećoj strani, što znači da bi svi trebalo da pod jednakim uslovima koriste gasovod. To bi bilo normalno, a da li će se nešto desiti da Bugarska ode korak dalje i zatvori gasovod, to su sad neke druge stvari, za kojima nema potrebe", rekao je Marković.

Upravo je ta situacija, međutim, potpuno nova i samim tim nepredvidiva, smatra energetičar Aleksandar Kovačević. U izjavi za Euronews Srbija on ukazuje da je uobičajena praksa u ruskom sistemu isporuke gasa da su zemlje preko kojih se obavlja tranzit, istovremeno i veliki potrošači. To je, kako podseća, upravo zbog toga što zemlje koje tranzitiraju gas zarađuju značajne sume na ime tog posla, a u Bugarskom slučaju reč je o više desetina milona evra.

Kovačević ukazuje da je baš to jedan od razloga zašto ruski partner želi da zemlja koja tranzitira gas i ostvaruje prihode od toga istovremeno bude i značajan potrošač gasa, "kako bi se te strateške okolnosti usaglasile". I baš te okolnosti primenile bi se u slučaju sprovođenja najavljene bugarske odluke u delo. 

"Bugarska je zemlja sa decenijskim iskustvom kada je u pitanju tranzit gasa za tržišta trećih zemalja. Ta zemlja sarađuje sa sa Rusijom decenijama u tranzitu gasa, ali i sopstvenoj potrošnji. S druge strane, uobičajena je praksa u ruskom sistemu isporuke gasa da su zemlje preko kojih se obavlja tranzit, istovremeno i veliki potrošači. Ovo je potpuno nova situacija, i teško je reći šta će biti njen konačan ishod. Potpuno je neuobičajeno da jedna zemlja koja ne troši gas iz Rusije, istovremeno bude veliki tranzit ruskog gasa za treće tržište", smatra Kovačević.

I energetski ekspert iz Bugarske Martin Vladimirov smatra da u ovom trenutku nema rizika od prekida snabdevanja za Srbiju. On navodi da je Rusija rezervisala količine prirodnog gasa preko Turskog toka, platila ih je unapred i u ovoj fazi nema razloga da se ovaj tranzit obustavi. 

"Ali, ako sledećeg leta Rusija počne da vrši pritisak da Bugarskoj tranzit plati u rubljama, a ne u dolarima i dođe do sukoba po postojećem tranzitnom ugovoru, onda možemo da počnemo da govorimo o riziku od prekida snabdevanja Srbiji", rekao je on.  

Politička odluka neizvesnog ishoda?

I baš zbog sveukupnih kompletnih okolnosti mnogi stručnjaci, ali i politički akteri ocenili su bugarsku najavu politikom. Mnogi su se složili u oceni da će ona vrlo teško biti sprovedena u delo. 

profimedia

Među njima je i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ocenio je da nije realno da Bugarska obustavi kupovinu ruskog gasa, jer bi ostala bez tog energenta. On je rekao da je to politički pritisak na Bugarsku, ali i Mađarsku i Srbiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je ocenio da Bugarskoj ne bi bilo lako da obustavi uvoz ruskog gasa, ali da je za Srbiju važno da ne prekine rad gasovoda.

Vučić je, inače, najavio i da će Srbija razgovarati sa ruskom kompanijom Gasprom kako bi došlo do novog ugovora.

"Mi hoćemo ruski gas iz Turskog toka i mi plaćamo tranzitnu taksu. To što Bugari hoće je njihova stvar. Za nas je dobro ako postoji više izvora gasa. Teško je sada, kada je krenula histerija po svetu, jer je postalo nemoguće racionalno razgovarati s nekim, zato je bolje sačekati da prođe neko vreme", rekao je Vučić.

I energetski ekspert iz Bugarske Martin Vladimirov smatra da će ta zemlja u ovoj fazi moći da zameni ruski gas na slobodnom tržištu.

"I pomalo je rizično za Bugarsku da kaže da uopšte neće pregovarati sa Gaspromom, jer bi se time sva odgovornost za sigurnost snabdevanja prebacila na treće kompanije, koje možda neće moći da pregovaraju o boljim uslovima sa Gaspromom. Zbog toga će ispaštati ceo biznis i čitava industrija.  

Pitanje alternativnog snabdevanja

I tu se dolazi do ključnog pitanja - alternativnog snabdevanja, i to ne samo za Srbiju, već i Bugarsku čija najava ukoliko postane odluka zahteva brzo delovanje, ali i celu EU. Može li Sofija, dakle, tako brzo da iseče veze sa ruskim Gaspromom, bez većih posledica?

Stručnjaci su složni da je takav scenario teško izvodljiv, ali ipak ne i potpuno nemoguć. 

"Mislim da to možda i neće biti baš tako, ipak je jako teško prebaciti se. To bi moglo ukoliko obezbede neke zamenske količine gasa. Oni računaju na LNG terminal u Grčkoj i da odatle zadovoljaju svoje potrebe. Taj LNG terminal bi trebalo da ima kapacitet koji bi Bugarima bio dovoljan, a oni koriste negde oko tri milijarde kubnih metara gasa", rekao je Marković.

Kovačević podseća da je potredsednik bugarske vlade saopštio da Sofija razmatra alternative i da smatraju da Bugarska ima dovoljano alternativnih pravaca snabdevanja, što iz Azerbejdžana, što iz prirodnog gasa sa pet terminala u Turskoj i novim terminalnom u Grčkoj.

"Čak i uz okolnost da jedan dodatni cevovod između Grčke i Bugarske neće verovatno biti završen do tada i dalje se smatra da Bugarska ima dovoljno mogućnosti da transportuje gas iz ovih resursa", rekao je on.

Premda je vlada u Sofiji godinama odlagala projekte diverzifikacije svojih izvora, uključujući vezu gasovoda sa susednom Grčkom i proširenje jedinstvenog skladišta gasa u zemlji, u ovom trenutku nastoji da ubrza oba projekta zbog straha da bi rat u Ukrajini mogao da izazove veći poremećaj.

Rat u Ukrajini je već primorao EU da redefiniše svoju energetsku politiku i traži brže smanjenje zavisnosti od Rusije, njenog najvećeg snabdevača energijom. Kao rok za to postavljena je 2027. godina, i Kovačević podseća da su u opticaju dva dokumenta.

"Prvi je 'RePower EU', a drugi dokument je objavila Međunarodna agencija za energiju u kojem piše da se ne obnavljaju zatečeni ugovori za snabdevanje gasom iz Rusije. Očigledno je da obe ustanove misle da bi jedan takav potez bio moguć", istakao je Kovačević. 

Na drugoj strani, dodaje, postoje mogućnosti snabdevanja iz alternativnih izvora, ali svi alternativni isporučioci poput Katara, Nigerije, Alžira, SAD, verovatno i Mozambika, kojih teoretski ima, žele dugoročne ugovore na osnovu kojih bi mogli da utemelje investicije u infrastrukturu.

"Podsećam da su upravo dugoročni ugovori bili jedna od tačaka sporenja između EU i Ruske federacije duži niz godina", naglasio je Kovačević. 

Alternativa za Srbiju ili kako se pripremiti za zimu

I konačno, a za građane Srbije najvažnije pitanje - šta je alternativa za Srbiju?

Marković podseća da Srbija gasom može da se snabdeva iz dva pravca.

"Jedan je iz tog Turskog toka koji smo skoro osposobili i počeo je da radi, a drugi pravac je kojim smo se i ranije snabdevali - preko Ukrajine i iz Mađarske. Jedino ukoliko ne bi bilo snabdevanja, onda bismo stvarno bili u problemu, mada se ja nadam da do toga neće doći. Jer, i EU je jako teško da zameni taj gas koji uvozi iz Rusije, a to je oko 150 milijardi kubnih metara godišnje", rekao je Marković.

Kovačević ukazuje da je pitanje da li bi i u kojoj meri Srbija mogla da se osloni na alternativne izvore snabdevanja na koje računa Bugarska, ali i on ističe drugi pravac snabdevanja, preko Mađarske. 

"To je jedno pitanje, a drugo je koja količina gasa bi mogla biti na raspolaganju iz pravca Mađarske. Mi smo čuli da ruski Gasprom nastavlja isporuke gasa, manje-više svim pravcima, uključujući i pravac iz Ukrajine. U tom slučaju bi takva okolnost mogla biti moguća. Sama Mađarska je jako veliki potrošač gasa, veći nego Bugarska, tako da ako dođe do opšteg prekida isporuke i taj pravac će biti dosta ograničen", ukazuje on.

Ipak, smatra da Srbija ima, slično Bugarskoj, veliki potencijal da smanji potrošnju gasa, poboljša energetsku efikasnost, naročito u sistemima daljinskog grejanja i tako ublaži ovaj problem.

Ima li dovoljno vremena za to?

"U energetskoj efikasnosti imate mere koje se mogu uvesti vrlo brzo ili odmah, one koje traže investiciju i vreme, kao i dugoročne. Od ovog trenutka do početka grejne sezone, imamo sedam, osam meseci, a to nije malo vremena. Podsećam, 1999. godine - od juna do početka grejne sezone, mi smo osposobili energetski sistem za ozbiljniji izazov nego što je ovo sada. Vremena ima, a potrebno je znanje i veština da se značajno smanji potrošnja gasa, a naročito strašna osetljivost potrošnje gasa u odnosu na niske spoljne temperature. To je cilj koji je moguće ostvariti", rekao je Kovačević. 

U slučaju potpunog kraha svih opcija, ukazuje Marković, i Srbija bi morala da traži načine kako da zameni gas.

"Mi gas najviše koristimo u industriji i grejanju, a na svu sreću, ne toliko za proizvodnju električne energije, odnosno vrlo malo - dva do tri odsto. Morali bismo da smišljamo strategiju kako da zamenimo ruski gas, ali to ne bi bilo lako, niti bi moglo da bude brzo. Mi nemamo pristup tečnom prirodnom gasu na koji se oslanja EU, jer nemamo izlaz na neki od LNG terminala, tako da bi i na toj temi Srbija trebalo da radi u budućnosti", zaključio je.