Igre 
Šta su decentralizovane finansije, i da li to znači kraj banaka kakve poznajemo?
Komentari10/02/2022
-07:51
Reč "DeFi", skraćenica je za "decentralizovane finansije". Ušla je u naše rečnike zajedno sa bitkoinima, kriptovalutama, NFT, blokčejnom i metaverzumom. Ali, šta DeFi zapravo znači?
Danas je većina finansijskih transakcija u privredi digitalna. Fizički novac se i dalje koristi, ali znatno ređe nego ranije.
Logično je da se ove, uglavnom digitalne finansije, razvijaju na decentralizovan način, rekao je za Euronews Next Mark Zeler iz kompanije "Aave".
Pristalice DeFi smatraju da novi sistem uklanja u potpunosti potrebu za bankama i tradicionalnim finansijskim "trećim stranama" koje obrađuju bilo kakve transakcije. Međutim, da bismo zaista objasnili šta je ovaj novi sistem i kako funkcioniše, moramo da se vratimo do porekla kriptovaluta.
Bitkoin i eterijum
U početku je postojao bitkoin. Napravljen je 2008. godine, a njegov tvorac (ili više njih) anoniman je, i poznat pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Ove prva kriptovaluta nastala je zajedno sa obećanjima da će banke revolucionarno biti "odbačene", kao i ostale finansijske institucije koje koriste provizije i drže nadzor nad finansijskim aktivnostima korisnika.
Posle 13 godina, bitkoin i decentralizovana blokčejn tehnologija koja čini njegovu osnovu, iznedrili su ne samo 8.000 drugih kriptovaluta već i sveobuhvatnu industriju koja uključuje kripto novčanike, berze kriptovaluta, NFT tržišta, virtuelna zemljišta kao i decentralizovane autonomne organizacije i fondove.
Jedna od inovacija koja se razvila na ovom talasu bio je i eterijum. Platformu je 2013. godine osmislio mladi Vitalik Buterin, a krenula je sa radom 2015. Eterijum platforma došla je sa sopstvenim blokčejnom, tokenom (eter) i sopstvenim kodnim jezikom, pod nazivom "Solidity".
profimedia
Povezane vesti
"O bitkoinu možete da razmišljate kao o DeFi - decentralizovanom sistemu plaćanja. Zatim, možete to i da podignete na viši nivo", rekla je za Euronews Next dr Merav Ozair, vodeći stručnjak za blokčejn i profesor na Rutgers fakultetu.
"Bitcoin može samo da vrši plaćanja. To je to. Ništa drugo. Tako da možete da razmišljate o eterijumu kao o 'sledećoj generaciji'. Kod eterijuma su rekli 'u redu, ovo je lep koncept, hajde da napravimo platformu i za druge aplikacije'", objašnjava Ozair.
Eterijum je proširio upotrebu blokčejn tehnologije, tako da se ne koristi samo za jednostavan sistem plaćanja već programeri mogu da prave čitave nove softvere. Ti softveri su postali poznati kao pametni ugovori.
Pametni ugovori
"Svaki ugovor koji napravite u stvarnom svetu, bilo da uzimate hipoteku, tražite zajam ili želite da trgujete deonicama ili obveznicama, zasnovan je na pravilima. Dakle, ova baza pravila može biti kodirana", kaže Ozair.
Ona dodaje da su upravo to pametni ugovori - delovi koda koji automatski izvršavaju radnje ako se ispune određeni parametri.
"Revolucija kod pametnih ugovora je to što, umesto da budu uskladišteni na računaru, oni su uskladišteni kod bilo koga ko ima kopiju blokčejna. Ne mogu da se izmene, i uvek imaju isti kod koji radi na isti način - zauvek", objasnio je Zeler.
Zašto nam je to potrebno?
Zašto bismo uopšte morali da zamenimo tradicionalni finansijski sistem decentralizovanom verzijom? Prema nekim stručnjacima, DeFi ima nekoliko prednosti u odnosu na svog "centralizovanog kolegu".
profimedia
Povezane vesti
Prva prednost je efikasnost - uklanjanje posrednika trebalo bi da istovremeno smanji broj šansi za stvaranje problema, ali i da učini obradu finansijskih transakcija lakšom i bržom.
Druga prednost odnosi se na troškove - u tradicionalnim finansijama, posrednici koji upravljaju transakcijama uzimaju naknade koje su generalno veće od onih koje trenutno plaćate na DeFi aplikacijama.
"Bilo da se radi o banci, kupovini akcija ili sličnim stvarima, vi ste u interakciji sa centralizovanom berzom. Najgori deo toga je što ste često u kontaktu sa velikim brojem posrednika, i svaki od njih uzima neku malu proviziju", kaže za Euronews Next "TokenBrice", stručnjak za DeFi.
Povezane vesti
Treća prednost je to što je DeFi jednostavno otvoreniji, "demokratskiji" sistem od centralizovanih. Prema izveštaju koji je objavio Global Findex za 2017. godinu, širom sveta postoji oko 1,7 milijardi odraslih koji nemaju bankovne usluge, što znači da su isključeni iz finansijskog sistema.
Uz DeFi, ne morate nužno da imate bankovni račun da biste pristupili svojim finansijama - potreban vam je samo internet.
"Pametni ugovori se izvršavaju onako kako su napisani. Dovoljno je samo da ispunjavate uslove, i nije bitno ko ste - samohrana majka ili američki milijarder. Ko god da ste, imate isti pristup proizvodima. To je, za mene, promena koja je bez presedana u istoriji finansija", rekao je Zeler.
Za šta može da se koristi DeFi?
Ideja kod DeFi je da imate pristup svim funkcijama koje su vam dostupne uz pomoć kripto tokena. Možete da uzimate kredite, imate osiguranje, kockate se - šta god želite.
Uzmite jednostavan primer kao što je "crowdfunding", odnosno organizovanje prikupljanja novca za neki projekat. Recimo da želite da prikupite sredstva za dobrotvorne svrhe. U trenutnom centralizovanom sistemu, morate da verujete platformi treće strane koja će prikupiti sredstva od donatora i dati ih u dobrotvorne svrhe kada se postigne cilj finansiranja.
U decentralizovanom sistemu, međutim, možete zameniti ovog posrednika i uštedeti na provizijama - jednostavno definišete parametre, kodirate ih i tako napravite pametni ugovor.
Pixabay
Ukoliko su ispunjeni svi uslovi iz ugovora, novac će automatski biti poslat dobrotvornoj organizaciji koju ste odabrali. Ukoliko uslovi nisu ispunjeni, novac će automatski biti vraćen onima koji su ga uplatili.
Da li je ovo bezbedno?
DeFi obećava da će demokratizovati finansije bezbedno, povoljno i efikasno. Da da li ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito?
Naravno, postoje određeni rizici koje bi trebalo uzeti u obzir.
Prvi rizik su greške u pametnim ugovorima. Pošto su nepromenljivi, ako imate grešku u kodu, ona će se ponavljati iznova i iznova.
Drugi rizik se odnosi na hakere, koji mogu da pronađu ranjivosti u kodu i da ga zloupotrebe.
Treći rizik se odnosi na volatilnost kriptovaluta, odnosno na njihovu nepredvidljivost kada je u pitanju pad i rast vrednosti.
"Šira javnost je prilično svesna toga da ponekad bitcoin vredi 50.000 dolara, nekad 20.000 a nekad 80.000. Volatilnost je prilično visoka, i to je ono što usporava investitore", kaže Zeler.
Četvrti rizik odnosi se na to da oni koji tek ulaze u ovaj svet, često imaju problem kada treba da odluče koji DeFi projekat će izabrati za investiciju.
Da li DeFi znači kraj finansijskih institucija kakve poznajemo?
Stručnjaci kažu da ovo pitanje nije toliko jednostavno kao što na prvu loptu izgleda.
U razgovoru za Euronews Next, ekonomista i osnivač sajta Digiconomist.net, Aleks de Vris rekao je da je skeptičan u vezi sa globalnim usvajanjem DeFi sistema.
"Pitanje je u kojoj meri će ostatak sveta zaista želeti da sve finansije budu decentralizovane. Ključni koncept toga jeste da ćete sami biti svoja banka, ali to podrazumeva mnogo stvari. Na vama bi bila čitava odgovornost, a ako nešto krene naopako, ne bi bilo nikoga da vam pomogne", kaže De Vris.
Stručnjaci kažu da posrednici neće automatski nestati, ali da će njihova uloga morati da se razvija, i da će se naći u situaciji da moraju javnosti da dokazuju zašto su važni, jer više neće biti u monopolskoj poziciji.
Komentari (0)