Penali zbog kašnjenja radova: Da li su brzu prugu usporili nedovoljno pripremljeni projekti

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

18/11/2021

08:34

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Da su ispoštovane prvobitne obaveze iz ugovora sa kompanijama koje grade prugu kroz Srbiju brzi voz bi već protutnjao između Beograda i Novog Sada brzinom 200 kilometara na sat. Očekivani završetak radova je, međutim, prolongiran jer projekat za izgradnju železničke infrastrukture nije bio spreman na vreme. Da je Srbija platila penale od 4,7 miliona evra zbog kašnjenja u planiranju za Euronews Srbija je potvrdila i nekadašnja ministarka saobraćaja i infrastrukture i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Ona je rekla da je ruski kredit od 800 milona evra odobren i dogovoren pre nego što je došla na čelo tog ministarstva, a da je ona sa saradnicima 2014. i početkom 2015. inicirala da se produži rok trajanja tog kredita.

"Bilo nam je apsolutno jasno da je nemoguće završiti idejne projekte za šest meseci. To nigde ne postoji u svetu, a pritom smo menjali i brzinu, jer je bilo razgovora da će vozovi ići 160 kilometara na čas, a sada je 200. Ministarstvo je zbog toga tražilo produžetak samog sporazuma i to je jedinih 4,7 miliona evra koji su plaćeni na iznos celog ruskog kredita", rekla je Zorana Mihajlović za Euronews Srbija.

Mihajlovićeva tvrdi da posle toga ništa nije plaćeno dodatno. Ipak, portal BIRN navodi da je zbog grešaka pri izgradnji pre svega vijadukta u Čortanovcima plaćeno dodatnih 30 miliona evra.

Vijadukt Čortanovci na deonici brze pruge između Beograda i Novog Sada

"Sve što je plaćeno imajući u vidu izos celog kredita je, što bi trebalo i Infrastruktura železnice Srbije može da potvrdi je da je sve bilo u skladu sa dodatnim radovima koji su sprovođeni u skladu sa samim ugovorom. Ništa nije plaćeno kao kazna ili kao penal", tvrdi Mihajlovićeva.

Ministarka priznaje da je bilo problema na pruzi, ali i na drugim projektima u Srbiji, a da su oni naknadno rešeni. Stručnjaci veruju da bi problemi mogli biti izbegnuti boljom pripremom i organizacijom.

"Očito se nismo dobro organizovali, očito se zaključuju i ugovori koji nisu povoljni i onda posledica i jednog i drugog je da moramo plaćati kazne, a inače ni sam postpupak izbora izvođača nije javan što znači da i tu ima dosta problema koga se i na koji način nalazi. Bilo bi potrebno napraviti veću odgovornost", smatra Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Izgradnja brze pruge za velike brzine je najznačajniji i najvredniji građevinski projekat u Srbiji, a u toku su radovi na dve deonice na severu zemlje, dok radovi od Novog Sada do granice sa Mađarskom još nisu počeli. Prve dve deonice, od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada, trebalo bi da budu završene početkom sledeće godine, za kada je i najavljeno da će se od prestonice do Novog Sada stizati za 30 minuta.

Prvi deo od stanice Beograd Centar do Stare Pazove, u dužini od 34,5 kilometara, gradi kineski konzorcijum China Railway International i China Communications Construction Company. Vrednost ugovora je 350,1 milion dolara, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita kineske Eksim banke. Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji otvorene pruge Stara Pazova - Novi Sad u dužini od 36,2 kilometra počeli su u martu 2018. godine. Vrednost ugovorenih radova je 247,9 miliona dolara, a rok za izvođenje je 48 meseci. Ovu deonicu gradi kompanija ruskih državnih železnica.

Ugovor vredan 943 miliona evra za izgradnju treće deonice potpisan je sa kineskim konzorcijumom China railway international i China communications construction company", dok je ugovor o finansiranju potpisan sa kineskom Eksim bankom. Bilo je planirano da radovi počnu u martu 2020. godine.

Nedostaje nam dugoročno planiranje

Države bi trebalo dugorošno da planiraju kapitalne projekte, ali su retke one koje to zaista i rade. To za Euronews kaže ekonomski novinar i bivši PR Svetske banke Vesna Kostić i ističe da se veliki infrastrukturni projekti rade po princiipu od danas do sutra.

"Većina država ne radi dugoročnu projekciju, šta njihova zemlja želi da uradi na primer do 2050. godine i kako bi trebalo da izgleda u svakom pogledu, pa i u segmentu infrastrukturnih projekata. Ne možete za tri meseca da uradite projekat brzih pruga. Infrastrukturni projekti se kod nas rade po principu dža-bu", napominje Kostićeva.

Ona napominje da često dolazi i do objektivnih razloga za kašnjenje i odugovlačenje radova, poput otkrića arheološkog nalazišta, kao što je desilo na Koridoru 10 kod Dimitrovgrada.

"Penali se plaćaju zato što banke, ili onaj ko kreditira državu ili preduzeće odvoji novac po ugovoru, a ako se on ne povlači to je trošak za banku, mrtav kapital. To se dešavalo i sa kreditima Svetske banke. Ovo nije prvi put, a mislim da nije ni poslednji puta da se ovo radi. Projekti bi trebalo da se prave decenijama unapred. Donosi se strateški planovi kako će izgledati putevi, pruge, vodovodi i pravite projekte unapred i kada dođe trenutak za njihovu realizaciju samo ih uzmete sa police kada nabavite novac", objašnjava Kostićeva.