Prvih 1.000 bogataša već je pod lupom poreskih inspektora
Komentari29/05/2021
-21:58
Spisak od prvih 1.000 bogatih građana, već je pod lupom poreskih inspektora. Oni su, posle stupanja na snagu Zakona o poreklu imovine, u martu, počeli da "češljaju“ prihode pojedinaca i vrednost njihovih nekretnina, proveravaju plaćene poreze, i upoređuju ih sa imovinom koju poseduju. Za Euronews Srbija u Poreskoj upravi kažu da je na ovom poslu angažovano 20 najiskusnijih poreskih inspektora, koji su prošli opsežne provere i obuke, a u planu je i proširenje tima narednih meseci.
Ekstraprofiteri neće biti na skeneru samo inspektora. Njima će podršku i pomoć pružati i studenti sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, sa Departmana za informatiku i matematiku.
Iako javnost jedva čeka epilog ovih provera, prvi zvanični rezultati mogu se očekivati tek za nekoliko meseci, jer je pred inspektorima ozbiljan posao i moraju prikupiti "debele dokaze“ da postoji neslaganje između zvaničnih prihoda pojedinaca i kuća, stanova, vikendica, apartmana, zemljišta i ostale imovine koju poseduju.
Prema nezvaničnim informacijama, ima primera da osobe koje su zvanično zarađivale manje od prosečne plate, a žive u luksuzu i na svoje ime imaju upisane nekretnine i imovinu vrednu i po nekoliko miliona evra.
Baza RGZ važan izvor podataka
Podaci o imovinskom stanju, nivou plaćenog poreza, računima u poslovnim bankama biće umreženi, a prvi signal za proveru biće nesrazmera u prihodima u odnosu na vrednost nepokretnosti.
Da poreznici rade punom parom, može se zaključiti i na osnovu informacije koju je juče objavio Republički geodetski zavod. Ova ustanova je saopštila da je njihov sajt u četvrtak bio među najposećenijim portalima na mrežama na srpskom jeziku.
"Internet stranica je ostvarila rekord po posećenosti i zauzela 22. mesto na rang listi svih sajtova koji se posećuju u Srbiji. To je postignuto zahvaljujući digitalnim servisima koji su ubrzali rad profesionalnih korisnika i pružanje usluga RGZ građanima i privredi. Istog dana ostvaren je i najveći broj kupoprodajnih transakcija što se, takođe, odrazilo na posećenost sajtu“, navode u RGZ.
Stručnjaci smatraju da je ovoj posećenosti doprineo i rad poreskih inspektora koji su se ustremili na bazu podataka u katastru, u kojoj se nalaze podaci o nekretninama koje poseduju svi građani Srbije. RGZ vodi evidenciju o svim stanovima, kućama, vikendicama, poljoprivrednom i građevinskom zemljištu, kao i o apartmanima, garažama i poslovnim objektima, od lokala do benzinskih stanica.
Poreski inspektori proveravaće i bilanse firmi, računovodstvene izveštaje, ali i stanje računa u bankama i druge evidencije i baze. Ukrštaće podatke Poreske uprave i RGZ, sa informacijama poslovnih banaka, NBS, MUP-a, ali i Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Agencije za privredne registre, Centralnog registra i svih ostalih institucija. Predmet kontrole biće čak i objave na društvenim mrežama, na kojima se pojedinci eksponiraju i hvale skupocenim satovima, limuzinama ili putovanjima.
Matematičari pomažu inspektorima
Zakon o utvrđivanju porekla imovine stupio je na snagu 12. marta, a njegovoj proveri podležu svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od prihoda koje su stekli u isto vreme.
Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Takođe, ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo. Praktično, zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogala bi mu biti oduzeta celokupna nezakonito stečena imovina.
Poreska uprava je pre nekoliko dana sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Novom Sadu potpisala Sporazum o poslovnoj saradnji. Studenti će se, zajedno sa inspektorima, baviti detektovanjem rizika od izbegavanja plaćanja poreza na dohodak građana upotrebom veštačke inteligencije.
Težište zajedničkog rada u narednom periodu će biti, kako navode u Poreskoj upravi, ostvarivanje većeg uticaja i upotrebe rezultata analize masovnih podataka u praksi otkrivanja poreske utaje i to oslanjanjem na već započete i planirane procese modernizacije rada Poreske uprave.
Komentari (0)