Igre 
Prevare s hranom su krivično delo: Najčešće zloupotrebe kod organskih proizvoda, mleka, mesa i ribe
Komentari28/10/2021
-17:02
Istraživačica prevara u hrani u Direktoratu Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane Eva Zigner izjavila je danas u Beogradu da je prevara u vezi sa hranom krivično delo i da bi kazne za nju trebalo da odvrate ljude od takve prakse.
Ona je na onlajn panelu "Bezbednost hrane u Srbiji - Kako EU može doprineti smanjenju broja prevara u vezi sa hranom" rekla da će Srbija ako postane deo EU morati da kontroliše ulaz hrane iz drugih zemalja jer će biti spoljna granica EU.
Navela je da prevara u vezi s kršenjem pravila EU, podrazumeva dovođenje u zabludu klijenata, postojanje ekonomske dobrobiti koja nije pravedna. Kao primere prevare navela je dodavanje vode u mleko ili ako se bademi u nekom proizvodu zamene jeftinijim orašatim plodovima.
Prevare su i prikrivanje sastojaka u nekom proizvodu, neodobrena unapređenja komponentama u hrani koja nisu dozvoljene, falsifikovanje i pogrešno deklariasnje. Ona je istakla da su prevare sa hranom bitan problem jer potrošači mogu da izgube proverenje i u nadležne organe i u proizvođače hrane.
Učesnici skupa su istakli da su zloupotrebi i neadekvatnim predstavljanjem na tržištu najviše izloženi proizvodi od mleka i mesa, kao i maslinovo ulje, riba i organska hrana.
Načelnik Veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Ivanović istakao je da interesi potrošača moraju da budu zaštićeni u najširoj mogućoj meri. Dodao je da je veliki dijapazon prevara i da se one tiču obeležavanja, pripreme i predstavljanja hrane na tržištu.
"Inspekcija ne može da podnosi dokaze sudstvu i u tome policija ima odlučujuću ulogu. Zakon o bezbednosti hrane trenutno prevaru u hrani ne tretira kao nebezbednu hranu, ali će izmena zakona to izjednačiti. Falsifikovani proizvodi uopšte se ne proizvode u objektima koji su pod nadzorom inspekcije", kaže Ivanović.
Povezane vesti
On je naveo naveo da se najčešće prevare dešavaju kod prodavaca i proizvođača roštiljskog mesa, gde proizvod sadrži niži sadržaj proteina nego što je na deklaraciji ili manji procenat junećeg mesa nego što je predviđeno.
"Alpsko mleko iz Tuzle"
Predsednik Upravnog odbora Mreže za ruralni razvoj Srbije Dragan Roganović rekao je da na tržištu čak i EU ima iskakakanja iz zakonskih okvira, iako je daleko uređenije nego srpsko. Dodao je da se mali proizvođači trude da posluju u zakonskom okviru, ali da često zbog želje za tržišnom prednošću ima proizvodnje koja se deklariše kao "domaća hrana", ali do to zapravo ništa ne znači.
Ukazao je da ima neadekvatnog deklarisanja, pa se tako našlo "alpsko mleko iz Slovenije, ali se na deklaraciji videlo da je pakovano u Tuzli", što je proizvođač objasnio time da nije prekršio zakon, ali da je bolje prodavao mleko, jer je pisalo da je alpsko. Rekao je da se mali proizvođači sreću sa nelojalnom konkurencijom i naveo da se na zelenim pijacama u Srbiji nailazi na krompir koji je po pravilu ivanjički, a da je sav kajmak sa Zlatibiora, jer se koristi popularnost nekih lokalnih brendova.
Komentari (0)