Svetska banka: Zapadni Balkan se oporavlja brže nego što se očekivalo, Srbija će imati rast od šest odsto

Ekonomski oporavak Srbije se ubrzava, uz oživljavanje privatne tražnje i povećanje ukupnih investicija, a očekuje se da će stopa rasta dostići šest odsto u 2021, nakon čega će se na srednji rok vratiti na nivo od oko četiri odsto, navela je Svetska banka u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.

Kako se navodi u saopštenju, rast je ove godine podstaknut novim paketom finansijskih podsticaja, fiskalni deficit se tokom 2021. postepeno smanjivao, a dobri izvozni rezultati pomogli su da deficit tekućeg računa ostane ispod projektovanog.

Svetska banka očekuje da će potrošnja ostati glavni pokretač rasta BDP-a na srednji rok, dok će neto izvoz i dalje davati negativan doprinos privrednom rastu.

"Da bi oslobodila svoj razvojni potencijal i omogućila otvaranje novih, kvalitetnih radnih mesta, Srbija treba da ukloni strukturna uska grla vezana za upravu, tržište rada, infrastrukturu i poreski sistem. Zelena tranzicija, zasnovana na efikasnijem korišćenju sirovina i energenata, ekspanziji zelenih industrija i tehnologija i promovisanju energetski efikasnije privrede koja proizvodi manje zagađenja, može pomoći Srbiji da izgradi ekološki čistu i otpornu ekonomiju", smatra direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Srbija će na srednji rok održati makroekonomsku stabilnost, dok se za inflaciju - uprkos ubrzanju u prethodnih nekoliko meseci - očekuje da se vrati u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije, ocenjuje Svetska banka. Stopa siromaštva u regionu, prema projekcijama, vratiće se na trend zabeležen pre izbijanja pandemije i smanjice se za oko jedan procentni poen, na 20,3 odsto, slično nivou iz 2019, saopštava Svetska banka i upozorava da je oporavak i dalje izložen pretnjama.

Svetska banka naglašava da su tokom recesije posebno bile pogođene žene i mladi, kod kojih je stopa nezaposlenosti mladih u 2021. porasla na 37,7 odsto.

Oporavak Zapadnog Balkana brži od očekivanog

U novom izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan pod naslovom "Zeleni rast" piše da se Zapadni Balkan u 2021. oporavlja od recesije izazvane kovidom iz 2020. godine brže nego što je očekivano. Uz ekonomski oporavak, Zapadni Balkan treba da se fokusira na otvaranje radnih mesta i zelenu transformaciju, navedeno je u saopštenju beogradske kancelarije Svetske banke.

Izgledi za region su, kako je navedeno, značajno poboljšani, budući da bi, prema najnovijim projekcijama, rast BDP-a trebalo da dostigne 5,9 odsto u 2021. nakon kontrakcije od 3,1 odsto u prošloj godini. Za 2022. se u regionu predviđa rast od 4,1 odsto, a za 2023. od 3,8 odsto.

Stopa siromaštva u regionu, prema projekcijama, vratiće se na trend zabeležen pre izbijanja pandemije i smanjiće se za oko jedan procentni poen na 20,3 odsto, slično nivou iz 2019.

Oporavak širom regiona rezultat je jačanja domaće i eksterne tražnje. Snažni oporavak domaće potrošnje i putovanja širom Evrope podstakao je priliv doznaka i prihoda od turizma u jeku sezone u leto 2021. Uz to, snažni oporavak privreda razvijenih zemalja dao je podsticaj tražnji za izvozom iz regiona.

Oporavak je, međutim, i dalje izložen pretnjama i rani znaci upozorenja sa tržišta rada zahtevaju pažnju kreatora politika. Gubitak radnih mesta usled recesije i njenih posledica nesrazmerno je pogodio žene i mlade, što bi moglo da ugrozi napore da se povećaju višegodišnje niske stope njihovog učešća u radnoj snazi. Stopa nezaposlenosti mladih u 2021. porasla je na 37,7 odsto, za 5,4 procentnih poena u odnosu na jun 2020, dodatno otežavajuću izglede za njihovo zapošljavanje.

"Kako se zemlje Zapadnog Balkana okreću budućnosti nakon pandemije, njihove javne politike treba usmeriti na otklanjanje ključnih prepreka za kreiranje radnih mesta i ekonomsku transformaciju, uključujući i zelenu tranziciju", kaže direktorka Svetske banke za region Zapadnog Balkana Linda Van Gelder.

Države ZB mogle bi da imaju korist od reformi poslovnog okruženja, javne uprave i digitalizacije, što bi podstaklo rast i pomoglo im da premoste jaz u odnosu na članice EU, navela je ona.

Prekretnica za zelenu tranziciju

Izveštaj se bavi i makroekonomskim i fiskalnim izazovima i činiocima koji doprinose zelenom privrednom rastu u regionu. Zapadni Balkan je sada na prekretnici kada je reč o predstojećoj zelenoj tranziciji. Globalni napori u borbi sa klimatskim promenama iz korena menjaju čitava društva.

Afiniteti potrošača i investitora se menjaju, zelene tehnologije i modeli poslovanja izazivaju poremećaje na sve većem broju tržišta, a zelene politike preoblikuju ekonomska okruženja.

Tako, "ozelenjavanje" ekonomije jedne zemlje postaje presudni činilac za razvoj njene međunarodne konkurentnosti i sposobnosti da privuče inostrano finansiranje i investicije. U SB ističu da ZB nije izuzetak od ovog pravila i da region i dalje karakteriše model razvoja zasnovan na poznatim "braon" industrijama, pa prelazak na zeleni rast neće biti lak, posebno ne na kratak rok.

"Pa ipak, zelena tranzicija Zapadnom Balkanu nudi značajne mogućnosti, između ostalog, bliže povezivanje sa globalnim lancima vrednosti okrenutim ka Evropi i pristup značajnim resursima EU, kao pomoć u finansiranju zelene tranzicije. Efikasno upravljanje zelenom tranzicijom, uključujući i brojne kompromise, treba da bude u žiži politika zemalja Zapadnog Balkana u narednim godinama", navodi se u saopštenju.