Igre 
Poreska tražila agencijama podatke klijenata koji su za letovanje dali 5.000 evra - kršenje prava ili zakonska procedura
Komentari17/10/2021
-17:36
Poreska uprava tražila je od nekoliko turističkih agencija da im dostave podatke svih klijenata koji su od 2018. do kraja 2020. godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra. Posle reakcije Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije, koji su istakli da je ovaj zahtev državne institucije u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti oglasili su se i poreznici.
U Poreskoj upravi (PU) tvrde da rade po Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je u primeni od 12. marta ove godine, ali i da u potpunosti postupaju u skladu sa primenom odredbi Zakona o zaštiti podataka ličnosti.
Oni napominju da PU utvrđuje uvećanje imovine na osnovu podataka kojima sama raspolaže, ali i koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu.
"Ukoliko se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri kalendarske godine kod fizičkog lica postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti pokrećemo postupak kontrole", objašnjavaju u Poreskoj upravi.
Oni navode i da Poreska uprava može pribaviti podatke i iz svih vrsta evidencija i podataka koje vode nadležni organi i druge osobe o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, kao i drugih evidencija i podatka iz kojih se može utvrditi imovina fizičkog lica, uključujući i podatke o izdacima za privatne potrebe građana.
Šta je zamerilo Udruženje turističkih agencija
Udruženje turistički agencija i turističkih radnika Srbije navelo je, između ostalog, da su zahtevi za dostavljanje podataka upućeni pojedinim agencijama i da one nisu, po zakonu, u obavezi da ih dostavljaju. Kako su precizirali, ta obaveza ne postoji posebno iz ugla Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, navodeći da je reč o ličnim podacima putnika koji su svoja letovanja platili više od 5.000 evra.
Kako se dodaje, Poreska je navodno po dobijanju prvih podataka od nekih, kako navode, većih agencija, prestala dalje da šalje zahteve jer su se, kako tvrde, u tim podacima našle samo određene ličnosti iz javnog života, funkcioneri, predstavnici Javnih preduzeća, biznismeni. Udruženje je još dodalo i da je reč o "nastavku pritiska na turističke agencije", koje su i inače u teškoj situaciji od izbijanja pandemije koronavirusa.
Povezane vesti
PU: Uredba propisuje postupak kontrole
Međutim, u Poreskoj upravi napominju i da je na osnovu Zakona o utvrđivanju porekla imovine Vlada Srbije donela Uredbu o načinu i postupku utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica i izdataka za privatne potrebe fizičkog lica.
U Uredbi piše da su svi državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja, fizička i pravna lica dužni, da na zahtev PU, dostave podatke kojima raspolažu u roku koji ona odredi i da pruže podršku u postupku propisanom zakonom.
Turistički aranžmani u Uredbi su navedeni među izdacima za privatne potrebe fizičkog lica, za koje piše da se utvrđuju u iznosu obavljenih plaćanja na osnovu odgovarajućih dokaza, ali nije precizno navedeno koji su to dokazi.
Osim nekretnina, štednje u bankama i ostalih načina ulaganja poreznici tako radi provere porekla novca, prilikom kontrole, mogu proveru da usmere i na turistička putovanja, plaćanje školarine, kupovinu automobila, jahti i ostalih prevoznih sredstava, plaćanje alimentacije, davanje sredstava u humanitarne svrhe, donacije...
E-Stock/Miloš Rafailović
Kako su iz Poreske uprave ranije naveli, u pisanom odgovoru za Euronews Srbija, u okviru PU formirana je posebna jedinica za taj posao, a da se obrađuju podaci za oko 1.000 fizičkih lica. Oni su naveli i da su podaci prikupljeni od državnih organa uključenih u sprovođenje zakona među kojima su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije i Uprava za sprečavanje novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar hartija od vrednosti.
"Preduzimamo sve nephodne aktivnosti iz svojih nadležnosti kako bi identifikovala najbogatije građane Republike Srbije. Njihova imovina će biti uparena sa podacima o ostvarenim prihodima tih fizičkih lica", naveli su poreznici.
Inače, ovim zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje građanin ne može da dokaže poreklo.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)