Dva zanimanja najugroženija od strane veštačke inteligencije: Može li Srbija novom Strategijom da sustigne tehnologiju?
Komentari27/01/2025
-07:01
Početkom godine usvojena je Strategija za razvoj veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine. Trenutna projekcija pokazuje da vrednost tržišta veštačke inteligencije na svetskom nivou iznosi više od 184 milijarde dolara, a da će do kraja 2030. godine ovo tržište dostići vrednost od 826 milijardi.
Prema izveštaju Evropske komisije, veštačka inteligencija će značajno doprineti automatizaciji 14 odsto poslova, dok će još 32 odsto zanimanja doživeti velike transformacije.
Govoreći o novoj Strategiji, direktor Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije Dubravko Ćulibrk kaže za Euronews Srbija da "nije siguran da je napravljen prevelik iskorak" u odnosu na prethodnu, s obzirom na to da se mnogo toga promenilo razvojem ove tehnologije.
"Mi smo relativno rano, mislim da smo bili 26. zemlja koja je donela strategiju, što je jako bitno da bi se fokusirali resursi koje imamo na razvoj. U pet godina se u domenu veštačke inteligencije mnogo toga promenilo. Pre tri godine smo dobili ChatGPT, koji je izmenoi svet. Ono što se desilo je da smo kroz onu prvu strategiju koja je bila inicijalna shvatili koje su nam snage, koje su nam slabosti i mogli smo bolje da definišemo nekakve aspekte na kojima treba raditi. Mislim da ova strategija nekako ima mnogo bolju sliku od toga šta se dešava i u zemlji i u regionu i gde mi možemo u stvari da pojačamo napore i da nešto ostvarimo", objašnjava Ćulibrk.
Dva zanimanja na najvećem udaru
Upitan u kojim zanimanjima će biti najvidljivija transformacija kada je reč o primeni veštačke inteligencije, Ćulibrk ocenjuje da sa razvojem jezičkih modela možemo da unapredimo svaku vrstu administrativnih poslova.
"Što u principu nije loše jer nam fali ljudi za to, starimo kao nacija. Mislim da će jednostavno ljudi moći da odrade više posla, lakše", navodi on.
Kao zanimanja koja su trenutno najugroženija, Dubravko izdvaja programere i ljude koji rade u korisničkim podrškama.
Kada bi Srbiju poredili u domenu upravljanja razvojem veštačke inteligencije u odnosu na istočnu Evropu, kaže da smo iznad proseka.
"Treba imati u vidu koji indeks koristimo, ali ima nešto što se zove AI Readiness Index u Oksfordu, koji nas pozicionira na neko 57. mesto od 188 evaluiranih zemalja, što je po meni jako loše. A od naših komšija, ispred nas su samo Mađarska i Bugarska u regionu.
A u koji segment društva je neophodno ulagati kako bi dodatno napredovali u nadenenom delu, Ćulibrk izdvaja ulaganje u obrazovanje.
"Ja mislim da svaka promena u društvu može samo obrazovanjem da se nekako učini da bude bolje društvo nego gore. A naravno, potrebni su i resursi računarski za razvoj ovih modela. U to ulažemo, razvijaćemo i obrazovanje. Razvijaćemo dalje ovaj institut koji tek tri godine postoji i koji ne bi ni postojao da nismo imali prvu strategiju. Tako da svašta nešto treba da se uradi. Strategija je dosta opširna. Ustvari, mislim da ono o čemu će zavisiti napredak će biti u stvari akcioni plan i koliko smo mi kao društvo spremni da uložimo u njegovu izvedbu", zaključuje naš sagovornik.
Komentari (0)