Deset godina dualnog obrazovanja u Srbiji: Koji su rezultati i koje su potrebe privrede

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/12/2024

19:36

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Prošlo je deset godina od uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji, koje podrazumeva učenje na dva mesta - u kompanijama i u stručnim školama. Kroz taj model do sada je prošlo više od 20.000 đaka. U dualnom obrazovanju učestvuje 1.100 kompanija. Prema poslednjim istraživanjima, oko 50 odsto mladih ostane u struci za koju su se opredelili tokom dualnog obrazovanja, dok 25 odsto ostane u kompanijama u kojima su sticali prva radna iskustva i znanja.

U gotovo svakoj opštini u Srbiji ponuđeni su neki obrazovni profili shodno tome koja grana privrede je najrazvijenija u određenim delovima zemljie. Najveće interesovanje za dualno obrazovanje je na jugu Srbije, kao što je okolina Leskovca, a veliko je interesovanje i u Novom Sadu, Beogradu, Vlasotincu i Subotici.

Tamo gde su mašinska, metalska i elektroindustrijska jaki sektori, privreda traži profile kao što su bravar, zavarivač, električar, tehničar mehatronike i tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama.

Traženi su i profili u delovima gde su razvijeni ugostiteljstvo i turizam, kao što je na primer Zlatiborski okrug i jedsn deo na jugu Srbije gde postoji velika potreba za kuvarima, konobarima, turističkim i hotelsko-operaterskim tehničarima.

Benefiti za privredu i učenike

Govoreći o ulasku mladih u sistem dualnog obrazovanja, Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje PKS, kaže za Euronews Srbija da učenici prvo biraju srednje škole, a srednje škole uspostavljaju saradnju sa poslodavcima.

U zavisnosti od obrazovnog profila i razreda, provode određeni broj dana u nedelji u kompaniji, a u prilici su da ono što u školi uči kroz teoriju, realno sagledaju kako to funkcioniše u praksi.

"Ovo nije praktična nastava, ovo je učenje kroz rad, jer se učenik uključuje u neke jednostavnije radne aktivnosti i procese u skladu sa nastavnim planom i programom, tj s tim delom koji se realizuje u kompaniji. On ima instruktora u kompaniji koji prati, nadzire taj njegov rad i vodi, u stvari, ne rad, nego učenje kroz rad, i taj instruktor sarađuje sa koordinatorom učenja kroz rad iz škole, tako da je čitav taj proces uvezan", rekla je ona.

Učenik dobija naknadu za svaki sat proveden u učenju kroz rad, osiguran je za vreme dok je u kompaniji i zaštićen u smislu bezbednosti i zdravlja na radu.

Kovačević navodi da je za jedan broj mladih naknada koju dobijaju značajan motivacioni faktor i to 70 odsto od minimalne cene rada, pa tako mođe da dostigne 30.000 dinara.

"Kompanija može da povećava taj iznos. Kompanija i učenik se zapravo u tom procesu realizacije učenja kroz rad upoznaju, preispituju, sagledavaju i želju učenika da se posveti tom poslu koji je odabrao. S druge strane, i učenik sagledava da li je to stvarno ona kompanija ili ona struka, onaj profil koji je želeo", dodaje ona.

Navodeći da je dosta toga urađenog ali i da i dalje postoji prostor za poboljšanje, Kovačević kaže da se nastoji se da se malo više uključi privreda u razvoj nastavnog plana i programa, ali i naglašava da se u privredi promene u načinu obavljanja posla dešavaju veoma brzo i intenzivno.

"Želimo da malo više uključimo privredu u tu aktivnost i želeli bismo da povećamo taj procenat časova koji se realizuje u realnom radnom okruženju i naravno da onda samim tim povećamo broj privrednika koji se uključuje, koji otvara ta mesta za učenje kroz rad. Neophodno je još da poboljšamo i proces selekcije učenika. Još uvek se dešava da obrazovni sektor nekako više vodi računa o učenicima nego što vodi računa o potrebama privrede, pa često želi da usmeri one najbolje učenike u kompanije, da im pruži priliku da se upoznaju sa time što se dešava u realnom radnom okruženju. Ali ti najbolji učenici žele da idu dalje, da nastave da se školuju", rekla je ona.

Kako kaže, učenici koji baš i nemaju najbolje ocene, možda će biti bolji radnici.

"Smisao i cilj i svrha dualnog obrazovanja jeste da se posle završenog školovanja ostane u kompaniji i radi. I mi ne vidimo ništa loše u tome", dodaje Kovačević.

Onima koji su, kaže, stekli radno iskustvo kroz dualno obrazovanje niko neće braniti da, ukoliko žele, nastave karijeru u drugoj kompaniji, u drugoj struci, ili dalje na visokom obrazovanju, da to i učine.

Kovačević je naglasila da dualno obrazovanja mladoj osobi omogućava ne samo da stiče znanja i da ih proverava u praksi, već da razvija i određene veštine kao što su komunikacione veštine, timski rad, rad pod stresom i rešavanje ključnih nekih problema.

To su, dodaje, ključne kompetencije koje se mogu razviti, a da je realno radno okruženje pravo mesto za to.

"Obrazovni profili se uvode u skladu sa izraženim interesovanjem privrede"

Dualno obrazovanje skrenulo je pažnju na neke zanate i omogućili da neki takvi poslovi ožive.

"Mislimo da je zaista skrenuta pažnja na određeni broj tih zanatskih zanimanja, promenili su se uslovi i način obavljanje tih zanatskih zanimanja. Nisu to više neki prljavi poslovi u teškim, memljivim okolnostima, nego to su zapravo veoma često i veoma čisti poslovi koji zahtevaju i određena znanja iz informacionih tehnologija, poznavanje i znanje i upotrebu i stranog jezika, tako da i dobru zaradu mogu da donesu", rekla je Kovačević.

Neki učenici koji su prošli sistem dualnog obrazovanja idu dalje na školovanje ili promene kompaniju, neki čak promene i struku.

Kovačević kaže da se radi na tome da što veći broj njih ostane u toj kompaniji u kojoj su sticali veštine.

"Naravno, ne zaustavlja se dalji razvoj karijere mladih, oni veoma često i uz podršku samih kompanija nastavljaju dalje školovanje", rekla je Kovačević.

Dualno obrazovanje pomaže u tome da male i srednje kompanije među učenicima koji su kod njih u sistemu dualnog obrazovanja odaberu buduće zaposlene.

"Skraćuje se vreme njihovog uvođenja u posao jer se već kroz formalno obrazovanje mladi prilagođavaju tom poslu, tom radnom mestu na kojem uče i naravno to je prosto prilagođavanje i mladih njihovih znanja, veština upravo zahtevima tih radnih mesta na kojima mladi uče", rekla je Kovačević.

Ona je objasnila da se obrazovni profili uvode u skladu sa izraženim interesovanjem privrede.

Navodeći da 1.100 kompanija učestvuje u dualnom obrazovanju od registrovanih preko 130.000 koliko posluje u Srbiji, Kovačević kaže da još uvek nije toliko veliki broj kompanija shvatio značaj, odnosno možda nema mogućnosti da na adekvatan način realizuje ovu aktivnost.

"Podsetila bih kompanije da je sada ovaj period kada se one uključuju u dualno obrazovanje tako što daju informacije o tome koliko učenika mogu da prime i koje učenike, tj. kojih obrazovnih profila", rekla je ona.