Igre 
Šta donosi ugovor o solarnoj elektrani, Marković za Euronews: "Imaćemo više struje, ali i veću pouzdanost snabdevanja"
Komentari16/10/2024
-20:38
U Srbiji će se uskoro graditi solarna elektrana, koja će obezbediti jedan gigavat novoinstalisane snage. Paneli će biti postavljeni širom zemlje, a stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Euronews Srbija da su benefiti ovog projekta mnogobrojni, ali i otrkiva na koji način će to uticati na cenu struje u zemlji.
Ugovor o izgradnji sa državom danas su potpisali južnokorejska kompanija Hjundai Engineering i američka kompanija UGT Renewables u prisustvu predstavnika ambasada SAD-a i Republike Koreje.
Euronews/Stefan Goranović
Marković navodi da ovim ugovorom najpre dobijamo veću proizvodnju električne energije, ali i "zelene kilovate" koji će smanjiti emisije ugljen-dioksida u našoj zemlji.
"Mi prolazimo kroz taj proces dekarbonizacije, kao i cela Evropa. Do 2040. bi trebalo da ugasimo sve ove elektrane koje su na fosilna goriva, znači na lignit. Tako da je ovo jedan korak u tom smeru", ističe on.
Osim toga, kao benefit sporazuma, energetičar izdvaja i "veću pouzdanost snabdevanja".
"Mi smo sada bili svedoci da smo u okviru leta dosta uvozili električne energije za potrebe Srbije, budući da je bila velika suša, pa nam hidrokapaciteti nisu mogli proizvoditi onako kako inače to čine. Upravo da smo imali ovakav jedan kapacitet, taj uvoz bi bio značajno manji. U principu ako gledamo ovu godinu, to bi mogla biti proizvedena ta količina električne energije, pri čemu naravno ta količina koju te solarne elektrane proizvode uglavnom je skoncentrisana u letnjim mesecima i uglavnom preko dana", objašnajva stručnjak.
Imamo li kapacitete za skladištenje?
Govoreći o baterisjkim sistemima za skladištenje, Marković dodaje da se oni mogu koristiti na više načina.
Povezane vesti
"Jedan od tih načina jeste da kada imamo veliku proizvodnju, malu potražnju, pa imamo viškove, u tim trenucima možemo puniti te baterije i onda obično prazniti te baterije, odnosno davati energiju u mrežu u nekim večernjim satima kada imamo veće pikove, to je 19, 20, 21 čas. Tada je potražnja najveća, pa u tim trenucima možemo koristiti tu proizvodnju. Da nemamo ta baterijska skladišta sa solarnom elektranom, onda bismo morali da tu energiju praktično predajemo u trenutku kada nastaje", ukazuje on.
Upitan koliko dugo ti viškovi mogu da se čuvaju, Marković objašnjava da to zavisi od tipa skladišta.
"Što se tiče baterijskih skladišta, ona obično operišu na tom dnevnom nivou. Dakle, puni se u toku dana, u onim satima kada je najjeftinija električna energija, a prazne se u onim trenucima kada je ta energija najskuplja i to se naziva arbitraž", jasan je naš sagovornik.
Euronews Srbija
Dodaje i da mi trenutno nemamo značajne kapacitete koja se tiču varijabilnih izvora energije.
"Kada kažemo varijabilni, to su vetroelektrane i solarne elektrane. Iz vetra imamo nekih 500 MW, to je dakle polovina gigavata. Iz stacionarne snage, iz solara je skromnije, stotinak i nešto MW. Dakle, nismo se tu mnogo proslavili u prethodnom periodu u smislu te izgradnje, te vrste kapaciteta", kaže on.
Kako će se to odraziti na cenu struje?
Ono što je dobro za Srbiju, kako navodi, jeste da posedujemo jedan značajan deo zelene energije koju proizvodimo iz vode.
"Dakle, imamo hidroelektrane. Samom strategijom je predviđeno, a i neke naše računice pokazuju da bismo ispunili taj cilj od 45 odsto učešća zelene energije u proizvodnji, odnosno električne energije do 2030, bilo bi potrebno u smislu ovih varijabilnih izvora da izgradimo bar još nekih 4 GW. Nešto manje strategija predviđa, ali ja sam, što kaže, malo zaokružio. Znači, negde oko 2 GW u vetru i 2 GW u solaru. To je i neka količina koju bi naš sistem mogao da primi i mogao da se izbori u smislu te varijabilnosti proizvodnje".
Povezane vesti
Govoreći o ceni struje u našoj zemlji, Marković ocenjuje da se ona nalazi ispod tržišne cene.
"Postoji jedna kategorija koja se zove nivelisani trošak električne energije, i ona kaže kolika je cena proizvodnje iz tog izvora koja treba da obezbedi, naravno, i samoodrživost te investicije, odnosno da ta investicija bude isplativa, i te cene se kreću ispod sto eura, a trenutna cena električne energije na tržištu je negde na nivou sto eura kojom se trguje na berzi", objašnjava stručnjak.
profimedia
To, kako kaže, znači da bi struja trebalo da bude povoljnija, budući da će električna energija koja se proizvodi iz lignita biti sve skuplja zbog taksi koje nas očekuju na emisiju CO2.
Povezane vesti
Govoreći o kompaniji sa kojom je potpisan ugovor, Marković kaže da su oni u ovom slučaju "project developer-i"
"Oni razvijaju taj projekat, a druge kompanije će raditi na izgradnji, kao što su i Hyundai Engineering, ali, naravno, biće uključene i domaće kompanije. Tako da sada, što se tog dela tiče, ne bih tu mnogo imao komentara", zaključuje naš sagovornik.
Preporuka za vas
Komentari (0)