Igre 
Postupak protiv četiri trgovinska lanca: Kako će Antimonopolska komisija da raspetlja dogovor o cenama?
Komentari14/10/2024
-20:00
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delhaize, Mercator, Dis i Univerexport zbog sumnje da su dogovarali cene. Tokom više meseci pratila je cene za 35 istih proizvoda kod ovih prodavaca i zaključila da su one identične. Takođe, Komisija je primetila i da je rast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka.
Postavlja se pitanje šta ukoliko se dokaže da je to istina i kako se uopšte formiraju cene na srpskom tržištu.
Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić kaže za Euronews Srbija da su tri ključna faktora kada je reč o formiranju cena, a to su troškovi kompanije koje ima u vezi sa prodajom proizvoda, tražnja pa u slučaju da je ona jaka za neki proizvod, cene mogu da se povećaju, i delovanje konkurencije.
"Ukoliko konkurencija deluje jače na vas, vi ćete svakako morati da se odreknete dela profita zbog toga da biste ostali konkurentni na tržištu", dodaje on.
A na pitanje šta potrošači mogu da učine povodom toga, pravnik iz Udruženja "Efektiva" Jovan Ristić kaže za Euronews Srbija da potrošač u uslovima tržišne ekonomije i kada postoji normalna konkurencija, ako je jedan subjekt skup, odlazi kod drugog subjekta i bira ono što mu više odgovara.
"Nekome je bitno da kupi skuplje, a kvalitetnije. Nekome je bitnije da kupi jeftinije, ali je izbor na nama. Ali, ipak, bitno je da ta konkurencija bude fer. Kad se ovakve stvari dešavaju, u stranim zemljama ljudi rade bojkote. Mi ovde moramo da se oslonimo na Antimonopolsku komisiju, koja se probudila iz dubokog sna. Ne kritikujemo samo mi, i drugi je kritikuju zbog toga što ima vrlo malo pokrenutih postupaka u zemlji, za koje se čini običnom čoveku da postoje dogovorene cene, posebno kad kupuje po prodavnicama", rekao je Ristić.
On kaže da u slučaju da Komisija za zaštitu konkurencije u postupku koji je pokrenula utvrdi prekršioce, njima može biti izrečena kazna do 10 odsto godišnjeg prihoda kazna.
Povezane vesti
"Nažalost, potrošači su to naduvanim cenama platili, a videćemo kako će Antimonopolska komisija dalje da radi", kaže Ristić.
Profesor Lukić je naveo da Komisija za zaštitu konkurencije do sada u svojim aktivnostima nije proizvela velike efekte u smislu toga da su je protiv nekih privrednih subjekata preduzeta neka mera i da je njihovo poslovanje patilo.
"Ovo je jedan od velikih, čini mi se, napora i planova poduhvata Komisije za zaštitu konkurencije gde će ona nastojati da proveri svoje slutnje i sumnje da je došlo do povrede konkurencije. Formulacija prekršaja koju koristi Komisija za zaštitu konkurencije jeste restriktivni sporazum. Restriktivni sporazum podrazumeva jedno neposredno ili posredno dogovaranje, odnosno kooperaciju, koordinaciju između aktera koji treba da budu direktni konkurenti, koji naravno ide na štetu potrošača", objasnio je profesor.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Prema negovim rečima, za povredu konkurencije na godišnjem nivou maksimalan penal je do 10 odsto godišnjeg prihoda kompanije.
"Ako Komisija izađe sa nalogom i kompanije koje moraju po tom nalogu da postupe ne postupe, one moraju na dnevnom nivou da plaćaju između 500 i 5.000 evra dodatne kazne. Dakle, za svaki dan prekoračenja ispunjenja dostavljenog naloga. To su kazne koje kod nas do sad nisu izricane", rekao je profesor.
On kaže da postoje sumnje na dogovaranje cena i na zloupotrebu različitih vidova tržišta i da su u tom smislu najveće svetske kompanije stalno pod budnim okom onih koji proveravaju da li oni oštećuju svoje kupce, odnosno naplaćuju neodmereno visoke cene.
Šta je uzrok visokih cena?
Profesor kaže da je problem visokih cena širi problem, navodeći da ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu postoji problem sa inflacijom koja je tinjala protekle dve godine, a koja se sada smiruje i stabilizuje.
Povezane vesti
"Međutim, ono što vidimo jeste da najvažniji faktor proizvodnje, to je radna snaga, jeste najviše pogođen tim rastom cena i da ono što ljudi osećaju to je da je životni standard pogoršan. Pošto je to tako, onda nameravamo da otkrijemo sve razloge zbog kojih te cene možda jesu visoke, i ako su u pitanju restriktivni sporazumi ili neka forma nečega što tome teži, oni mogu da budu uzrok problema i naravno mogu biti izvor rešenja", rekao je Lukić.
Ristić navodi da se kada god su podizane cene, svi su to uradili u isto vreme, navodeći da ga brine to što kompanije misle samo na profit i da je ljudska pohlepa vrlo problematična osobina.
Profesor Lukić kaže da je Komisija za zaštitu konkurencije primetila da količinski obim prodaje, odnosno prometa, pada.
Povezane vesti
"Dakle, u uslovima opadajućeg prometa i stagnirajućih cena to je delatnost koja je osuđena na sužavajući, skupljajući profit, odnbosno prihod. U slučaju kontrakcije prihoda, ne možemo očekivati veliku dobit, sem ukoliko štedimo na troškovima. I takva je situacija u većini industrija", rekao je profesor.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Mnogi pominju da na više cene utiču trgovačke marže, a profesor Lukić navodi da je uvek opravdano postaviti pitanje koja je marža razumna.
"Da li je to 20, 30, 40, 50, možda kod nekih proizvoda i 100 odsto? Imate puno proizvoda u asortimanu, nisu marže iste na svaki proizvod. Ono što mi možemo računovodstveno da obuhvatimo jeste kolika je ta marža u proseku za proizvode i ona se zaista značajno povećala od 2016. godine", rekao je profesor.
Razlike u cenama
Na pitanje zašto se u Srbiji za isti proizvod plaća nekoliko puta više od građana nekih drugih država, profesor navodi da se takve razlike u cenama primete kada neko kupuje proizvod određenog stranog brenda u Srbiji i inostranstvu, i da to može da naljuti i rasrdi potrošača.
"Najčešće polazimo od toga da smo mi zemlja relativno u odnosu na evropski prosek, ipak skromnijeg nivoa životnog standarda i negde očekujemo da i cene u našim trgovinama prate takva kretanja. Ono što možemo takođe da primetimo jeste da takva kretanja cena nekada nas, naravno, mogu učiniti nespokojnim, no strane kompanije i, naravno, njihovi proizvodi koji dolaze iz dalekih zemalja, oni biraju svoju politiku cena, oni biraju svoje ovlašćene predstavnike ovde i, naravno, nastoje da izvuku najveći profit", rekao je on.
"I mi negde trpimo posledicu toga da kad imate vaš proizvod koji prodajete u vašoj zemlji, uvek imate druge instrumente kojima možete da utičete na ovaj ili onaj način kroz neku vrstu moralnog ubeđivanja da ta cena bude, da kažemo, u nekoj razumnoj meri", rekao je Lukić.
Potrošači iz Srbije su se uverili da su neki domaći proizvodi iz Srbije, u BiH, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji jeftiniji nego u Srbiji.
"Ljudi iz kompletne zapadne Evrope, iz Amerike nam šalju koliko su jeftiniji naši proizvodi nego ovde", rekao je Ristić.
Profesor objašnjava da kada neko posluje u Srbiji, ima neki uslovno rečeno lokalni proizvod, a među njima u inostranstvo se izvoze najčešće oni proizvodi iz prehrambene industrije.
"Dakle, mi targetiramo tu zonu hrane i pića, kategoriju proizvoda. Uvek je teško postići uspeh na stranom tržištu. Kada treba da izađete na strano tržište, morate da budete najutegnutiji, najborbeniji što je to moguće i morate biti spremni na neka odricanja i žrtvovanja. I najčešće, kada naše kompanije žele da postignu uspeh, taj uspeh skupo plaćaju. A cena tog uspeha na stranom tržištu jesu, između ostalog, i cena njihovih proizvoda, koja je manja ili veća", rekao je on.
Lukić objašnjava da je negde zaticao neke proizvode iz Srbije koji su skuplji u inostranstvu, negde neke proizvode koji su jeftiniji.
"Nije baš linearna situacija da je kod svih proizvoda ista situacija i sličan problem. Ali, taj problem postoji, objektivno rečeno", dodaje on.
Lukić kaže da kada kupujemo uvozni proizvod, plaćamo ga skupo i izgleda nam da je to nepošteno, a onda kada kažemo da izvozimo naš proizvod, pa ga opet plaćamo skuplje nego drugi, onda je to nekako dupli nakovanj.
"Dakle, sa obe strane se osećate nekako nepošteno i povređeno. Ali, kad pogledate tako, nije pošteno prema našim kupcima, ali je to sasvim legitiman kompanijski potez prema zaposlenima, akcionarima, jer moraju se platiti nekako zarade i isplatiti troškovi", rekao je profesor Lukić.
Šta mogu potrošači da urade?
Ristić navodi da je za razliku od stranih zemljama koje imaju jako razvijenu zaštitu potrošača i jako razvijena potrošačka udruženja, to u Srbiji, nažalost, nije slučaj.
U stranim zemljama potrošači se odlučuju na bojkot.
"Znači, dođu, e, nećemo da se igramo više, taj je digao cene, ne idemo. Ali to su jako udružena, dobro koordinisana potrošačka udruženja. Nažalost, ovde ne mogu da potvrdim da je slučaj, ali zaista jedan ozbiljniji bojkot bi mogao neke stvari da promeni, svakako", smatra Ristić.
Profesor Lukić kaže da u svetu kompanije i te kako reaguju na te bojkote.
"Uvek je ta negativna kampanja, odnosno negativni marketing koji na taj način nastaje, vid popularizacije problema, podizanja problema na jedan viši nivo", naveo je profesor.
Profesor Lukić kaže da je Komisija za zaštitu konkurencije sada pokrenula istraživanje onih koji su najbliži potrošačima, a to je maloprodaja.
"Međutim, ja mislim da neće biti dugo do trenutka kada će se taj proces raspleta, odnosno raspetljavanja tih marži, kada je u pitanju trgovina ili profitnih stopa, kada su u pitanju druge industrije, da krene naniže. Jer jednom kada ste ušli u trgovinu, jednom kada ste videli ugovore, a Komisija za zaštitu konkurencije ima uvid te ugovore koji su zaključeni sa dobavljačima, onda možete da preispitate sve druge u lancu, pa sve do onoga poslednjeg u nizu lanca PDV. I to je zapravo ono što može ovaj problem da učini složenijim, ali sa druge strane da pozove na neki vid društvene odgovornosti, društvene savesnosti kompanije, da one razumnije pristupe u organizaciji svog poslovanja i naravno određivanju cena", rekao je profesor.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Ristić je naveo da se nada da su u menadžmentu kompanija koje su označene od strane Komisije za zaštitu konkurencije zabrinuti i da bi trebalo da se zabrinu.
"Možda dođe do nekog lepog raspleta. Kao što kaže profesor, mi nismo videli neku ozbiljniju akciju Antimonopolske komisije u Republici Srbiji. Voleo bih da se te stvari promene", rekao je Ristić.
U manjim trgovinskim radnjama mogu da se nađu isti proizvodi kao u velikim trgovinskim lancim, a profsor Lukić kaže da obično te male radnje koje su povoljne imaju oskudniji izbor artikala, one se trude da privuku potrošače i žele da oni primete da su proizvodi koje često potrošač kupuje na drugim mestima, kod njih jeftiniji.
"A kada se radi generalno o problemu nas i inostranstva i kako se tamo država uključuje za zaštitu potrošača, uglavnom i ključno kroz obezbeđenje kvaliteta i bezbednosti proizvoda, a od potrošača se očekuje zapravo da konkurentski reaguju. Pa ako vi, recimo, želite određenu kozmetiku ili nešto slično da koristite, kućnu hemiju, da se preorijentišete na neke druge proizvode, dakle da se odreknete onoga, odnosno prekinete lojalnost nekom brendu ili nekoj marki. I to su najčešća konkurentska ponašanja koja mi možemo kao potrošači da uradimo", rekao je profesor.
On navodi da je pritom uvek dobro da država sa svoje strane učini sve što je moguće, da iskoristi sve institucije kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, da zapravo raspetlja šta se to dešava sa cenama i da se neki sektori dovedu u red.
Kakva je regulativa Evropske unije
U EU se zaštita konkurencije fokusira na sprečavanje formiranja kartela i drugih oblika antikonkurentskog ponašanja.
Ove aktivnosti su regulisane pravilima Evropske unije, koja su ugrađena u zakone zemalja članica.
Evropski dopisnik Euronews Srbija Nemanja Milutinović kaže da su pravila o tržištu ugrađena u sam ugovor o funkcionisanju Evropske unije, na kojem je Unija i sastavljena.
Ugovorom je zabranjeno bilo kakvo udruživanje preduzetnika koje utiče na narušavanje slobodne trgovine.
Posebno je zabranjeno formiranje kartela, dogovaranje cena ili ograničavanje proizvodnje.
"Povrh toga, Evropska unija je 2019. godine donela direktivu o nepoštenoj trgovinskoj praksi u poljoprivredi i lancima snabdevanja hranom, a sve države članice ovo su morale da ugrade u svoje zakonodavstva. Cilj je bio pre svega da se zaštite poljoprivredni proizvođači, od kojih trgovinski lanci kupuju proizvode, ali i manje prodavnice, kojima nije lako da se izbore sa velikim igračima na tržištu", preneo je evropski dopinsik Euronews Srbija.
Evropska komisija je izdala još jednu direktivu koja se tiče transparentnosti cena, odnosno praćenja razlike između otkupne i prodajne cene.
Svaka država Evropske unije mora da se stara o sprovođenju pravila, a Evropska komisija može da istražuje sumnje na postojanje kartela.
Kršenja pravila zabeležena su u više država članica, a u Nemačkoj je kažnjen tzv. kobasičarski kartel, koji je činilo više od 20 kompanija koje su veštački podizale cenu ovog omiljenog nemačkog proizvoda.
U Francuskoj je bilo slično sa jogurt kartelom, a u Italiji sa pečurka kartelom.
Osim što su kršili zakone, još nešto im je zajedničko - svi su platili kazne od po više od milion ili desetina miliona evra.
Komentari (0)