Igre 
EU želi veće parče kolača na tržištu mikročipova, ali bankrot jedne belgijske firme bi mogao da sruši njihove snove
Komentari16/08/2024
-20:45
Priča o propasti belgijskog proizvođača mikročipova pokazuje kako se Evropa, ne baš uspešno, bori da ispuni svoje industrijske ciljeve i kako je sve teže istisnuti Kinu sa tržišta.
BelGaN, fabrika u kineskom vlasništvu u Belgiji, bila je redak primer evropskog proizvođača mikročipova koje je Evropska unija očajnički želela da privuče. Ali, posle četiri decenije rada, firma je ovog meseca podnela zahtev za bankrot.
Iza propasti je kombinacija loših procena i ulaganja.
Suprotstavljeni ciljevi Evrope
Fabrika, zapadno od Brisela, već je imala značajne gubitke i oslanjala se na nove tehnologije koje zahtevaju velika ulaganja kako bi ostvarila rast. Pored toga, postojala je i zabrinutosti u vezi sa kineskim vlasnicima fabrike, nakon što su je 2021. godine preuzela dva fonda iz Hong Konga.
Slučaj BelGa možda najbolje pokazuje kako ciljevi EU mogu na kraju biti međusobno suprotstavljeni.
EU je 2023. usvojila plan za mikročipove vredan 43 milijarde evra koji ima za cilj da učetvorostruči udeo regiona na globalnom tržištu čipova na 20 procenata do 2030.
Takože, cilj je i da Evropa smanji svoje oslanjanje na glavna proizvodna čvorišta u Tajvanu, Sjedinjenim Državama, Južnoj Koreji i Kini.
Povezane vesti
Ali dok Evropska komisija smatra mikročipove kritično važnom tehnologijom, zemlje EU pojačavaju kontrolu nad stranom - posebno kineskom - kontrolom nad tehnologijom.
Nekoliko zapadnih kompanija iz više zemalja našlo se "zarobljeno" u ovom geopolitičkom nadnetanju oko kontrole i vlasništva.
Često citirani primer je Nexperia, proizvođač čipova u kineskom vlasništvu sa sedištem u Holandiji, koji se suočio sa revizijom svojih aktivnosti od strane holandske vlade u poslednjih nekoliko godina.
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva takođe je naredila kompaniji Nexperia da se 2022. godine povuče iz fabrike Newport Wafer Fab zbog nacionalne bezbednosti.
Prema rečima lokalnog flamanskog poslanika Robrehta Botina, koji je posetio kompaniju prošle godine, provera veza BelGaN-a u Kini je "verovatno jedan od elemenata" koji je sprečio flamansku vladu da omogući subvencije kako bi firma isplivala iz finansijskih problema.
Veze sa kineskom vladom?
Član flamanskog parlamenta desnog centra rekao je za Politico da se BelGaN proverava kako bi se utvrdilo da li ispunjava uslove za podršku. U jednom medijskom izveštaju se navodi da se ispituje da li vlasnička struktura kompanije ima veze sa kineskom vladom.
Flamansko ministarstvo ekonomije odbilo je da komentariše projekciju, rekavši da je "dokumentacija poverljiva". BelGaN nije odgovorio na pitanja Politica na ovu temu.
profimedia
Povezane vesti
Kako Evropa daje milijarde javnih subvencija za ovaj sektor, isplata te podrške direktno kompanijama u kineskom vlasništvu je generalno "malo problematična", rekao je Frank Bosenberg, generalni direktor Silicon Saxony, lobističke grupe za čipove u ovoj istočnoj nemačkoj pokrajini.
BelGaN je osnovan 1980-ih, dok je severni region Flandrije nastojao da se izgradi u dolinu mikročipova. Nastao je otprilike u isto vreme kada i Imec, centar za istraživanje i razvoj čipova, koji je od tada postao svetski lider u ovoj oblasti.
Zamka nove tehnologije
Ipak, rezultati BelGaN-a su mešoviti. Kompanija je mnogo puta menjala vlasnika; poslednja promena vlasništva bila je 2021. godine kada su dva fonda sa sedištem u Hong Kongu, Rockley i Wuxi Group, kupila firmu od američkog proizvođača čipova Onsemi i postavila veterana čipova Alana Džen Džoua na mesto izvršnog direktora.
Povezane vesti
Kompanija je udvostručila novi proizvodni proces, sa čipovima zasnovanim na galijum nitridu umesto na silicijumu.
Ova tehnologija bi mogla da poveća energetsku efikasnost i da se uključi u usijano tržište električnih automobila.
Prošle godine, kompanija je obezbedila evropsku podršku za istraživanje i razvoj kao partnera u širokom nizu projekata koji su obezbedili ukupno osam milijardi evra državne pomoći.
BelGaN se promovisao kao fabrika fokusirana na automobile, aktivno privlačeći nove investitore da dalje omoguće svoju kapitalno intenzivnu tranziciju. Ali stvari su krenule loše 2023. godine, kada je zabeležen neto gubitak od 8,3 miliona evra na 55 miliona evra prihoda, za šta je kompanija okrivila veće troškove energije, hemikalija i radne snage.
Kompanija je takođe izrazila skepticizam u pogledu toga da li subvencije za istraživanje i razvoj mogu zaista da pomognu stvarnoj proizvodnji.
"Vreme je isteklo"
"Evropa je mnogo ulagala u inovacije u poslednjih 40 godina, ali to ne vodi bezuslovno do proizvodnje", rekao je glavni tehnološki direktor kompanije Marniks Tak za lokalni list De Tijd u aprilu.
"Mnoge kompanije ne uspevaju da od istraživanja pređu u industrijsku proizvodnju, za šta je potrebno mnogo više ulaganja".
Vreme je isteklo pre nego što je kompanija uspela da maksimalno iskoristi tržišnu priliku.
Administratori su počeli da traže nove investitore koji bi potencijalno pokupili komade. Flamansko ministarstvo ekonomije je izjavilo za Politico da je otvoreno da "olakša" nove privatne investitore bilo koinvesticijom ili garancijom.
Poslanik Botin se nada da su razgovori sa kandidatima za investitore uspešni, takođe i zarad cilja EU. Da bi se došlo do cilja 2030, "prvi logičan korak je da se trenutni proizvodni kapaciteti održavaju ažurnim", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)