I Švajcarci greše: Kakvu je pometnju napravila računica o rashodima za državne penzije

Komentari

Autor: Euronews

09/08/2024

23:30

I Švajcarci greše: Kakvu je pometnju napravila računica o rashodima za državne penzije - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Švajcarska vlada je priznala da je pogrešno izračunala prognozu iznosa budžetskih sredstava za državne penzije, što znači da će manje novca biti potrošeno na isplate nego što je ranije predlagano. I dok neki to što će penzije ostaviti manje crne rupe u državnoj kasi nego što su zvaničnici tvrdili vide kao dobru vest, mnogi u Švajcarskoj se osećaju izigrano.

Deficit za 2033. povezan sa takozvanim državnim penzijama AHV biće oko četiri milijarde švajcarskih franaka (4,2 milijarde evra), umesto prethodno navedenih sedam milijardi franaka (7,4 milijarde evra), potvrdili su zvaničnici.

"Tokom svog kontrolnog rada, (Federalni zavod za socijalno osiguranje) BSV je otkrio dve matematičke formule u programu za izračunavanje finansijskih perspektiva AHV koje su dovele do neuverljivih vrednosti za rashode AHV na duži rok", rekli su zvaničnici Federalnog zavoda.

"Ovo predstavlja budući finansijski razvoj AHV-a u previše negativnom svetlu", dodaju.

Glasanje u Švajcarskoj o penzijama

Dok je deficit manji od predviđenog nesumnjivo dobra vest, penzije su mučna tema u Švajcarskoj - i mnogi građani se osećaju iznevereno od strane vlade.

U martu ove godine, švajcarski birači izašli su na birališta na nacionalnom referendumu i odlučili da povećaju penzije.

Skoro 60 odsto biračkog tela bilo je za uvođenje 13. godišnje isplate za penzionere, koja važi od 2026. godine.

U odvojenom glasanju na istom glasačkom listiću, oko 75 odsto biračkog tela odbilo je povećanje starosne granice za penziju sa 65 na 66 godina.

Referendum je bio istorijski trenutak za Švajcarsku u smislu da socijalna davanja nisu podizana glasanjem javnosti od 1848.

Mnogi su bili skloni 13. penziji zbog rastućih troškova života u Švicarskoj, iako su ministri savetovali da se ne preduzima taj potez.

"Trinaesta državna penzija je toliko skupa da se ne može učiniti bez dodatnog finansiranja", rekla je ministarka finansija Karin Keler-Sutter iz FDP-a.

"Ako ova inicijativa bude prihvaćena, teško da ćemo moći da izbegnemo povećanje poreza", rekla je ona za Neue Zürcher Zeitung u decembru prošle godine.

Konkretnije, Keler-Sutter je sugerisala da će možda morati da se povećaju doprinosi poslodavaca i zaposlenih, i napomenula je da bi povećanje PDV-a moglo da bude u planu.

Političke implikacije greške

Nejasno je kakav politički efekat sada mogu da izazovu ispravljene brojke.

"Svi se očito zalažu za nezavisnu istragu o tome kako je greška takve veličine mogla da se dogodi", rekao je Georg Lutz, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Lozani.

On je napomenuo da neki glasovi na levici posebno pozivaju na ponavljanje referenduma 2022. godine, koji je podigao starosnu granicu za penzionisanje Švajcarkinja za jednu godinu na 65 godina.

"Politički, ovakvih tvrdnji levičarskih partija već ima, s obzirom na to da je važan argument u prilog reformi bio projektovan mnogo veći deficit penzionog sistema", objasnio je on.

„Međutim, potencijalno poništavanje predloga koji se već sprovodi postavlja sve vrste političkih i pravnih pitanja", dodaje profesor.

Narušeno poverenje

Martin Eling, profesor ekonomije osiguranja na Univerzitetu St.Gallen, primetio je da, iako otkrivene greške utiču samo na državne penzije - a ne na one kojima upravljaju penzioni fondovi - šteta je široko rasprostranjena.

"Verujem da će većina ljudi sumnjati u bilo kakve kalkulacije u narednim mesecima, bez obzira da li se radi o prvom ili drugom stubu (penzionih šema)", rekao je on za Euronews Business.

"Zbog toga sam skeptičan u pogledu predloženih povećanja PDV-a i smanjenja penzija, iako su oni neophodni da bi se osigurala održivost sistema", dodao je on.

Isabel Z. Martinez, viši istraživač na ETH u Cirihu, rekla je za Euronews da su greške "neuobičajene" u takvim proračunima stanja.

Uprkos tome, objasnila je Martinez, "postoji kompromis između dodavanja više detalja u nadi da će se dobiti tačnija prognoza" i povećanja "složenosti" u meri u kojoj su greške češće.