Meštani Hrtkovaca se plaše da će ostati bez zemlje zbog auto-puta, koja je realna cena za obeštećenje

Kroz atare sremskog sela Hrtkovci prolaziće trasa budućeg auto-puta Ruma – Šabac. Saobraćajnica koja je ocenjena kao prioritetna u drumskom transportu jer povezuje Srem, Mačvu i zapadnu Srbiju sa regionom, delu meštana donosi neizvesnost i strah da će ostati bez zemlje od koje žive. Javno preduzeće "Koridori Srbije" im je, za parcele preko kojih će preći auto-put, u postupku eksproprijacije ponudilo nepuna 83 dinara po kvadratnom metru.  

Tezge sa svežim voćem i povrćem, domaće proizvodnje, u Hrtkovcima su raspoređene skoro na svakom ćošku. To je selo koje živi od poljoprivrede. Na oko 250 hektara, međutim, uskoro će se umesto zasada, nalaziti auto-put. Trasa će preći preko Sašine četiri njive, koje on, kaže, ne želi da prodaje. 

"Pre par godina sam dobijao oko deset hiljada evra po jutru. Sada, po ovoj ceni što nam država nudi 82,43 dinara po kvadratu, to izađe otprilike oko tri hiljade evra po jutru", navodi Saša Spajić, poljoprivrednik iz Hrtkovaca.   

Za taj novac drugu zemlju ne može kupiti, a na pitanje zašto ih ne obeštete time što će im dati državno zemljište iste veličine, odgovor je da zemlje nema. Nema ni izbora, a mašine su svakim danom sve bliže.  

"To je moja pradedovina, moje nasleđe, moj posao. Osećamo se nemoćnim da ne možemo ništa da učinimo po pitanju toga. Zavisimo od države i njihove dobre volje", rekao je Saša za Euronews Srbija. 

U dobru volju dodatno sumnjaju otkad su na adrese počela da pristižu rešenja po kojima se dozvoljava predaja nepokretnosti i pre pravosnažne odluke o naknadi.  

"Znači, Koridori da uđu u zemljište, uzimaju nam, otimaju nam zemlju. Ispada kao da smo mi njima dali dozvolu da uđu, a nikakav papir nismo dobili, nit rešenje, niti smo dogovorili cenu. Mi to nećemo dati, ići ćemo tamo i živi zid staviti, nek nas gaze ako treba", kaže Estina Paći, meštanka Hrtkovaca. 

"Loše je, jako loše. Narod se boji da dođe ovamo da priča nešto. Nisam ja heroj, samo pričam ono što jeste. Nisam ja protiv auto-puta, samo realno obeštećenje da bude, ali 82 dinara, to nije to", ističe Ivan Horvat, poljoprivrednik iz Hrtkovaca. 

Kako se utvrđuje realna cena?

A kolika je realna cena? Nadležni navode – postupak na ovom putnom pravcu ulazi u fazu utvrđivanja visine naknade.  

U JP Koridori Srbije za Euronews kažu da na formiranje cene zemljišta oni ne utiču. Podatke o visini naknade za eksproprijaciju pribavljaju, navode, od Poreske uprave.

Osnov za utvrđivanje naknade su vrednosti označene u kupoprodajnim ugovorima sklapanim u poslednja tri meseca na teritoriji lokalne samouprave, pojašnjavaju.

Vlasnici mogu ili da prihvate, ili da stave primedbu na datu ponudu i u tom slučaju postupak nastave pred sudom.

Meštani kažu – za neke od njih pitanje je da li bi dočekali kraj postupka. U međuvremenu, u priču se uključio i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, uz upozorenje da je sličan scenario moguć i u Somboru.  

"Mi smo, s obzirom na to da će se brza cesta preko Sombora pa do Nakova i Kikinde graditi takođe u nekoliko mesta gde žive Hrvati, uputili to priopćenje gde ukazujemo na ono što se desilo u Hrtkovcima, da bi dobro bilo da se to ne dogodi u ovim mestima", rekao je Tomislav Žigmanov iz DSHV.

U oba slučaja državu pozivaju da sasluša zahteve poljoprivrednika i razmotri mogućnost da im, umesto novca, ponudi državnu zemlju.

Bušatlija: Država pre svega mora da ustanovi javni interes

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija je za Euronews Srbija rekao da se u periodima razvoja ekonomije mora očekivati da se neke fabrike šire i da se pravi infrastruktura.  

"To je uvek praćeno jednim procesom eksproprijacije, znači prelaska vlasništva s jednoga na drugoga. S tim što država mora da vodi računa o tome na koji način će da se planira kako će se to raditi. Što se ranije planira, onda ima manje problema", rekao je Bušatlija.  

Kako je dodao, suština je u tome da država pre svega mora ustanovi javni interes.  

"Eksproprijacija može da se izvede na razne načine. Jedan od načina je da ose otkupi zemljište po fer cenama", naveo je Bušatlija.  

Objašnjava da je "fer cena" nasleđe iz Rimskog prava i da se to dve hiljade godina vuče kroz propise svuda, podrazumevajući da fer stvarno bude fer.  

"Bitno je da ljudi zadrže isti način života", navodi Bušatlija i dodaje da, ukoliko se radi o poljoprivrednim zonama, većini bi odgovaralo da dobiju adekvatnu zemlju na nekom drugom mestu.  

Mijatović: Svi su znali šta će da se dogodi

Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda rekao je za Euronews Srbija da je kod Velikog Krivelja reč o ležištu koje je počelo da se razvija u okviru borskog sistema još pre 40, možda i više godina.

On navodi da je svo to stanovništvo znalo šta će da se dogodi u jednom trenutku.  

“Nije se postavljalo pitanje da li će se desiti, nego se postavljalo pitanje kada će se desiti. To se npr. sad desilo u poslednje vreme kada je većinski vlasnik Zi Đin krenuo u daleko veći obim eksploatacije”, rekao je Mijatović.  

On je objasnio da će se u narednom periodu u kopu vršiti masovna miniranja, ukazao je na prašinu, izduvne gasove... 

"Najbolje bi bilo celo to selo iseliti. Takva je i bila namera kada se krenulo u razradu površinskog kopa u Veliko Krivelju", rekao je Mijatović.