Igre 
Kako obezbediti predvidivost prihoda za poljoprivrednike: Da li je Srbija spremna za fjučers tržište?
Komentari21/07/2024
-12:00
Poljoprivrednici se svake godine suočavaju sa brojnim problemima i strepe za rod kome štetu mogu da nanesu vremenske neprilike poput visoke temperature, nedostatka vlage ili olujnih vetrova. U takvim uslovima postavlja se pitanje postoji li za poljoprivrednike bilo kakva izvesnost kada je reč o prihodima. Zajedničkim aktivnostima sa Produktnom berzom Novi Sad obezbedićemo predvidivost za naše poljoprivrednike, rekao je nedavno ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.
On je naveo da je poljoprivrednicima dostupna mogućnost efikasnog osiguranja cena žitarica i uljarica korišćenjem fjučers tržišta, dok je proizvod još uvek na njivi u samoj fazi proizvodnje.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je Srbija spremna za to.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je fjučers tržište dobra ideja jer je predvidivost ključna za poljoprivredne proizvođače, ali i naglašavaju da za to srpsko tržište nije spremno.
Šta su fjučersi?
Fjučers ugovor je standardizovani sporazum koji se sklapa na fjučers berzi. U okviru ovih ugovora, roba i instrumenti se kupuju ili prodaju po unapred dogovorenoj ceni. Datum kupovine, odnosno prodaje takođe se određuje unapred.
Ministar Momirović je rekao da je sigurnost u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda od velikog, ako ne i od presudnog značaja za srpski agrar, navodeći da je sastanku sa menadžmentom Produktne berze Novi Sad konstatovano da se promene cena žitarica i uljarica na svetskom tržištu reflektuju i na Srbiju, kao i da se oscilacije cena mogu očekivati i u narednom periodu usled klimatskih promena koje imaju uticaj na obim proizvodnje.
"Svaki poljoprivrednik koji bude želeo može preko Produktne berze osigurati cene za svoje proizvode kroz fjučers tržište. Ovo je jako važno jer omogućava poljoprivrednicima da preduprede bilo kakvu nepredvidivost i osiguraju siguran prihod za svoje proizvode. Ministarstvo trgovine će nastaviti sa ulaganjima koje će dovesti do podizanja organizovanosti i bezbednosti našeg tržišta", rekao je Momirović, najavljujući pokretanje sistemske, kontinuirane edukacione kampanje vezane za načine osiguranja cene žitarica i uljarica na postojećim terminskim tržištima.
Profimedia
Povezane vesti
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava da poljoprivredni proizvođači na fjučers tržištu mogu da obezbedite sebi cenu u momentu dok rod još nije dospeo za "skidanje" u celini.
Galetin je objasnio da srpsko tržište u ovom trenutku nema dovoljnu frekventnost trgovanja, likvidnost i dubinu tržišta da bi se organizovalo fjučers tržište.
On dodaje da to ne znači da poljoprivredni proizvođači iz Srbije ne mogu da nastupaju preko svojih brokera na inostranim berzama koje imaju razvijeno fjučers, odnosno terminsko tržište.
"Budimpešta nije uspela da razvije fjučers tržište, jedno pravo fjučers tržište poljoprivrednih proizvoda u Evropi, to je MATIF u Parizu i to jeste referentno tržište za nas. Mnogo naših velikih kompanija koje se bave trgovinom žitaricama i uljaricama trguju na terminskim berzama, štite svoje pozicije i svoju trgovinu. Na globalnom, svetskom nivou to je Čikago, čikaška robna berza, koja je takođe terminska berza", rekao je Galetin.
Navodeći da je ideja o fjučers tržištu u Srbiji preduhitrena, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da fjučers tržište može da predupredi nepredvidljivosti i da osigura siguran prihod za proizvode.
"To je plaćanje unapred nekog roda, neke robe koju ćeš kupiti. Platićeš sada, a preuzećeš je u nekom kasnijem periodu kada to sazri i ako je bude. Nisam siguran da uopšte građani Srbije na takav način mogu da funkcionišu. Možda ljudi koji imaju velike površine zemlje i koji proizvode velike količine pšenice, verovatno tako i funkcionišu. To je uvek rizik. Nekad kada cena žitarice padne posle žetve, a neko je prodao po nekoj ranije višoj ceni, onda je to za proizvođača plus. A kada se desi obrnuto, onda se sekiraš", rekao je Savić za Euronews Srbija.
On kaže da su poljoprivredni proizvođači u Srbiji uglavnom za to da imaju pšenicu kod sebe dok ne dobiju novac i da znaju na čemu su, jer je fjučers tržište nešto što je potpuno nepoznato za većinu srpskih poljoprivrednika.
Povezane vesti
"Ne verujem da to može da bude neka opcija koja je razumljiva i koja je prihvatljiva za većinu srpskih poljoprivrednika. To je dobro za velike igrače i za trgovce koji igraju na veliko. Negde će u startu promašiti u proceni, negde će dobro pogoditi. Ali bitno je da kada to sve završe da budu u plusu, jer njih to ništa nije koštalo, nisu oni proizvodili pšenicu, nisu oni snosili rizike", naveo je Savić.
Rizici i "jagoda na vrhu kolača"
Galetin je rekao da su srpski poljoprivrednici vrlo lakonski izašli sa zahtevom da hoće terminsko tržište za koje navodi da je komplikovana materija.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
"Jednostavno ne možemo. U ovom trenutku srpsko tržište nije spremno, ima tu mnogo razloga", rekao je on.
Galetin je naveo da je ranije bio sproveden jedan projekat edukacije u saradnji sa Produktnom berzom Novi Sad i Privrednom komorom Vojvodine u vezi sa fjučers tržištem i da je prvi krug te edukacije bio jako uspešan.
"Pokušali smo ljudima da objasnimo, da im približimo kako izgleda to terminsko tržište, kako da čitaju podatke sa terminskih tržišta, i na kraju krajeva kako da naprave strategiju da i sami mogu na neki način trguju na tim terminskim tržištima. Naš zadatak je bio da ljude edukujemo, da im pokažemo kako to mogu da urade, šta to znači, kakve koristi od toga mogu da imaju. To ne mora nužno da znači da bi oni sad i odmah mogli da idu na terminsko tržište. Znači, prvo moraju da se obuče, da se edukuju, da vide, ali u svakom slučaju mogućnost postoji", rekao je Galetin.
On je, međutim, ukazao da niko ne može da pobegne od rizika, nego rizici mogu da se umanje, navodeći da je tržište hirovito.
Galetin kaže da fjučers tržište, takozvano hedžiranje, omogućava zaštitu od tržišnog rizika putem hedžing operacija, odnosno osiguranja cene.
"To jeste način da vi možete da se zaštitite od rizika gubitka, ali berza je jedna velika kockarnica. 'Skaču' ljudi sa 30. sprata na Wall Streetu kada počne da pada vrednost neke akcije, a iza njih stoji jedna ozbiljna finansijska operativa, jedna ozbiljna analitika i sve - pa promaše. Niko ne može biti danas, pogotovo u poljoprivredi, 100 odsto siguran, ali način da se to ublaži i da se amortizuju ti tržišni šokovi, postoji", rekao je Galetin.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednik iz Srbije može da nađe kanale kako da sebe zaštiti preko nekih brokerskih kuća koje trguju napolju i preko izvoznika sa kojima sarađuje, ali to nije jednostavna operacija.
Galetin kaže da je, na primer, na čikaškoj berzi na desetine i stotine hiljada trgovanja fjučers ugovorima, kao i ulazaka i izlazaka iz pozicije u toku dana, a da bi se došlo do jedne dobre cene, mora da bude što veće trgovanje.
"To je ta takozvana likvidnost tržišta koju mi nemamo. Nema čarobnog štapića, ništa ne može preko noći", rekao je Galetin navodeći da su od 2002. do 2016. godine četiri zakona koje je predlagala Produktna berza Novi Sad "propala" i da tu nije samo reč o tome da se donese zakon, nego je za to potrebno dosta pripremnih radnji.
Profesor Savić je naveo da je poljoprivrednik u Srbiji nepoverljiv i dodaje da nema ni količine proizvoda za berzu.
"Ne može da se pojaviti na berzi sa 10 tona. Figurativno, mogao bi, ali u suštini ne bi bio interesantan kupcima jer oni ne računaju sa tako mali količinama, više vole da kupe veliku količinu. Znači, kako razbiti to nepoverenje kod seljaka? Papir je papir, ugovor je ugovor. Mnogo toga je bilo, mnogo ugovora je bilo sa seljacima, ali to nije bilo tako. Tako da ideja o fjučers tržištu uopšte nije loša ideja i podržavam je, samo što mislim da je to preduhitren potez. Ima mnogo poteza koje treba povući pre toga. Kada ima dovoljno hrane, dovoljno raznovrsne i stabilne ponude, onda se može razmišljati o tom tržištu", rekao je Savić.
On navodi da bi prvo država trebalo da pomogne poljoprivrednicima, a da onda oni "trpe tržišnu utakmica".
"Prvo poluvreme bi bilo da im pomogne i to da im od početka pomogne, kod subvencionisanja đubriva, kod subvencionisanja nafte, to država kod nafte radi, da nagovori ljude da osiguraju i da i tu pomogne pri čemu i to osiguranje može biti stepenasto. Ako je šteta, da država preuzme veći deo osiguranja, ako nema štete, da država preuzme manji deo osiguranja ili da uopšte ne učestvuje u osiguranju, da malo podeli taj rizik neizvesnosti poljoprivredne proizvodnje. To je prava pomoć države. Da obezbedi otkup po nekim cenama koje će garantovati u najmanju ruku seljaku da barem ne radi u korist svoje štete. Da nema ni zarade, ali da nema ni gubitka. To je pomoć za velike proizvođače. Šta da radi za male? Rešenje je da se pomogne upravljavanju nekih preradnih kapaciteta", rekao je Savić.
On kaže da su u najvećem riziku primarni proizvođači i da oni praktično jedini snose rizik i to počev od suše i grada do pada cena, dok svi drugi imaju neznatan ili manji rizik.
"Najbolje prolazi onaj koji prodaje, figurativno rečeno, jagodu na vrhu kolača. Taj zaradi uvek, kako god, i njega baš briga šta se dešava pre toga. On samo izabire ono što je za njega najpovoljnije i skine masnu zaradu. Zadatak ministarstva i države jeste da pomogne ovim ljudima na početku, primarnim proizvođačima. Najveća pomoć za seljaka jeste smanjivanje neizvesnosti. To je najteže, a to se ne radi od slučaja do slučaja i to se ne radi od ministarstva do ministarstva. To se radi sistematski", naglasio je Savić.
Profesor je rekao da najbolja pomoć jeste ona što je nekad bila, navodeći nekadašnji veliki kombinat PKB.
On je, međutim, dodao da "za prosutim mlekom ne vredi žaliti".
Komentari (0)