Igre 
Prodaja Stare šećerane: Hoće li država iskoristiti pravo preče kupovine zaštićenog kulturnog dobra
Komentari12/06/2024
-16:15
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) oglasila je nedavno prodaju Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898" iz Beograda, po početnoj ceni od oko 680,7 miliona dinara. Javno nadmetanje za kupovinu Stare šećerane na Čukarici održano je juče, 11. juna na adresi ALSU u Beogradu. Kako su preneli mediji, Stara šećerana je prodata za 690 miliona dinara, a ženska osoba koja je učestvovala u licitaciji i koja je jedina prihvatila ponudu od 690 miliona dinara, rekla je da je tu u ime jedne advokatske kancelarije, koja predstavlja kupca čije ime nije želela da otkrije.
Međutim, iako su pojedini mediji objavila ko je kupac, to zvanično nije saopšteno.
Na licitaciji su učestvovala četiri ponuđača, a kako su juče najavili u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) gde je prodaja i obavljena, ime kupca trebalo je da bude objavljeno na sajtu ALSU oko 13 sati.
Međutim, internet stranica ALSU jutros nije bila dostupna, potom je proradila ali podataka o kupcu u tom trenutku nije bilo, da bi kasnije tokom dana ponovo bila nedostupna.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je, nakon što je na javnom nadmetanju Stara šećerana na Čukarici prodata za 690 miliona dinara, da je očigledno da je stečajni upravnik žurio sa prodajom tog kompleksa za male pare, ali da država ima pravo preče kupovine koje će, uveren je, iskoristiti, kako bi taj prostor bio revitalizovan i očuvan.
Naveo je da država ima pravo da u roku od mesec dana prihvati tu cenu i po njoj otkupi Staru šećeranu i izrazio nadu i uverenje da će država tu mogućnost i iskoristiti, kako bi kompleks pripao državi.
Vesić je nekoliko dana pre zakazane prodaje poručio potencijalnim kupcima prostora stare Šećerane na Čukarici da džabe bacaju pare ako misle da će tu moći nešto da grade, jer je ceo taj kompleks zaštićeno kulturno dobro, što će i ostati.
Povezane vesti
Vesić je tada rekao za Tanjug da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zajedno sa Ministarstvom kulture čvrsto stoji pri tome da je stara Šećerana zaštićeno kulturno dobro i da tu nikada neće biti dozvoljena bilo kakva promena namene.
To, istakao je Vesić, znači da na tom prostoru nikada neće moći da se gradi bilo šta i poručio da je tu moguće samo obnoviti čitav objekat i koristiti ga za namenu predviđenu urbanističkim planovima, a to je kultura.
Vesić je naveo da će stara Šećerana, gde se nalazi kultno pozorište KPGT Ljubiše Ristića, postati mesto za pozorište, umetničke galerije i takve vrste sadržaja, kao i za habove u kojima će moći da rade startap kompanije.
Ko je napravio grešku u koracima?
Kako su preneli pojedini mediji, jučerašnja procedura prodaje u ALSU protekla je uz ometanje od strane poslanika Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute i drugih okupljenih građana koji su tražili da se prodaja prekine, jer kako su tvrdili, nije obavljena u skladu sa propisima.
Da bi takve prodaje morale da budu transparente smatra profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, pogotovo, kako dodaje, kada neko kupi neki objekat, morala bi i javnost, a morala bi i država to da zna.
Fonet/Marko Dragoslavić
To što juče nije zvanično saopšteno ime kupca i to što je Stara šećerana prodata za, kako kaže, smešan novac, smatra profesor Savić, navodi na pomisao da to nisu čista posla.
"Ali nije zadatak da to istražuje bilo ko od nas, ovde je i prva i poslednja adresa država", rekao je Savić za Euronews Srbija .
Povezane vesti
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za Euronews Srbija da je dosta nejasnih stvari oko prodaje Stare šećerane pogotovo u slučaju kada se u javnosti pominje mogućnost da će država iskoristiti pravo preče kupovine tog objekta.
On navodi da se postavlja pitanje da li je država imala bilo kakve sopstvene planove i da li i dalje ima sopstvene planove sa tim objektom, kao i to da, ako je imala planove, da li je država mogla da krene sa realizacijom tih planova na neki drugi način, izuzimanjem tog objekta iz stečajne mase.
Sada, dodaje, imamo veoma čudnu situaciju jer se opravdano bude sumnje.
Nenadić navodi da glavna bojazan kad god se prodaju neki objekti jeste pitanje da li su potencijalnim investitorima poznate unapred sve bitne informacije.
"Veoma često se dešavalo da se neki objekat proda u doba kada su uslovi za buduće ulaganje veoma restriktivni, a da se potom izmenama urbanističkih planova predvidi nešto potpuno drugačije i da onda na kraju ispostavi da je kupoprodajna cena bila daleko niža nego što bi bila da je ta prodaja vršena nakon izmena urbanističkih uslova i planova", rekao je Nenadić.
Profesor Savić navodi da se ne treba ljutiti ni na kupca ni na stečajnog upravnika.
"Možda je on prekoračio neko svoje ovlašćenje, ali nije to problem. Problem je država koja mu je dala dozvolu da to prodaje", rekao je profesor.
Prema njegovim rečima, najmanje što se od ministra građevinarstva očekivalo je da se ne oglasi uopšte, nego da država iskoristi pravo preče kupovine, isplati taj iznos kupcu, preuzme objekat i uradi ono što se nameravalo.
"Država treba to da poništi i da prevede objekat u državno vlasništvo. Ne treba dramiti oko toga", rekao je profesor Savić.
On smatra da ne treba da dižu "nikakvu galamu u javnosti" i da se od toga pravi neki slučaj.
"Tu nema mesta nikakvom slučaju. Neko je prekoračio ovlašćenja, možda čak i nije. Možda stečajni upravnik uopšte nije prekoračio svoja ovlašćenja, jednostavno čovek je poštovao zakon, ispalo je tako kako je ispalo. Nije zadatak stečajnog upravnika da razmišlja da li je to za prodaju, kao i sva druga preduzeća što su rasporodata budzašto, ili je to kulturno-istorijski spomenik ili industrijska baština. O tome neko drugi odlučuje i obaveštava stečajnog upravnika", rekao je profesor Savić.
On dodaje da ne može da zaključi ko je sad tu napravio greške u koracima - da li stečajni upravnik ili država, ili i jedni i drugi.
Komentari (0)