Kako su pandemija i "zaključavanje" uticali na produktivnost: Novo istraživanje kaže da nas je to "vratilo" 40 godina

Komentari

Autor: Euronews

18/02/2024

08:02

Kako su pandemija i "zaključavanje" uticali na produktivnost: Novo istraživanje kaže da nas je to "vratilo" 40 godina - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Uticaj "zatvaranja" na obrazovanje dece tokom pandemije Covid-19 mogao bi da smanji šanse za povećanje globalnog ekonomskog rasta i do 40 godina, pokazala su predviđanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Sumorno predviđanje je izneo OECD u svojoj privremenoj ekonomskoj perspektivi iz februara 2024: "Jačanje temelja za rast".

Privremeni izveštaj bavi se globalnim ekonomskim izgledima i prognozama inflacije za 2024. godinu, kao i tekućim geopolitičkim rizicima kao što su poremećaji trgovine zbog sukoba u Crvenom moru.

Negativni efekti na globalnu produktivnost

Između 2018. i 2022. godine, tokom godina pandemiju, došlo je do neviđenog pada rezultata na testu iz matematike i čitanja među petnaestogodišnjacima, otkriva se u izveštaju, citirajući OECD-ov globalni izveštaj o učinku za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) za 2023.

Slabi rezultati testiranja bi potencijalno mogli da imaju negativne efekte prelivanja na globalnu produktivnost, širenje znanja i inovacije u periodu između 30 i 40 godina, procenjuje OECD, kao posledica nižih rezultata koji utiču na ocene u srednjoj školi i, na kraju, na fakultete i prilike za zapošljavanje.

U izveštaju se navodi da se ovi rezultati uglavnom mogu pripisati nekoliko škola i kurseva za učenje koji su implementirali onlajn nastavu tokom pandemije, pošto deca iz ekonomski ugroženijih porodica nisu imala koristi od učenja na mreži kao drugi učenici, zbog nedostatka resursa.

Takvi nedostaci su se kretali od nedostatka pristupa internetu ili računara, prostora za učenje, pa čak i podrške nastavnika i vršnjaka. Sa zatvaranjem koje je trajalo godinama u nekim zemljama, određeni broj studenata je takođe uvideo uticaj na njihovo mentalno zdravlje, što se takođe odražava na njihov akademski život.

"Mnogi od nas su znali šta će se dogoditi. Da deca budu isključena iz škole bila je katastrofa", rekao je britanski konzervativni poslanik Dankan Smit, prenosi "This Is Money".

Reforme obrazovanja kao pravi put

Rezultati testova su, međutim, takođe istakli neke ključne nedostatke u nekoliko obrazovnih sistema koji su postojali mnogo pre pandemije i jasno pokazuju potrebu za promenama.

To uključuje viši standard kvalifikacija nastavnika, kao i bolji kvalitet nastave. Potrebno je više podrške školama i deci u nepovoljnom položaju u vidu boljih i efikasnijih resursa, navodi se u izveštaju.

Štaviše, za starije učenike i studente, kao i za postojeće, potrebno je više izbora u doživotnom učenju, kursevima zasnovanim na veštinama i stručnoj obuci, što bi idealno trebalo da bude prilagođeno trenutnim zahtevima tržišta.

Inflacija će se više smanjiti u narednih nekoliko godina

Prema OECD-u, u većini zemalja G20 bi trebalo da bude blizu ili unutar cilja do kraja sledeće godine. Očekuje se da će za 2024. ukupna inflacija zemalja G20 biti oko 6,6 odsto, sa prosečnom baznom inflacijom oko 2,5 odsto.

Predviđa se da će ukupna inflacija za ekonomije G20 u 2025. biti oko 3,8 odsto, sa baznom inflacijom na 2,1 odsto.

Centralne banke i ekonomski instituti će, međutim, verovatno nastaviti sa opreznim optimističkim pristupom zasnovanim na podacima, pri čemu je Banka Engleske odlučila da zadrži kamatne stope stabilne na 5,25 odsto na februarskom sastanku. To se radi kako bi se obezbedila sigurnost da su pokretači inflacije pod kontrolom pre nego što se preduzmu bilo kakvi ključni koraci za ublažavanje monetarne politike.

"Monetarna politika treba da ostane razborita kako bi se osiguralo da se osnovni inflatorni pritisci trajno obuzdaju. Postoji prostor za početak snižavanja nominalnih referentnih stopa pod uslovom da inflacija nastavi da popušta, a smanjenje referentne kamatne stope počinje u Sjedinjenim Državama i evrozoni sa drugim i trećim kvartalom 2024. godine, ali bi politički stav trebalo da ostane restriktivan još neko vreme", ističe se u izveštaju.

Poremećaji na Crvenom moru - kašnjenja u isporuci i povećanje troškova

OECD procenjuje da se 2022. godine oko 15 odsto globalnog obima pomorske trgovine odvijalo kroz Crveno more. Pošto i dalje nema nagoveštaja jenjavanja napada Huta u Crvenom moru, troškovi dostave za brojne kompanije su naglo porasli.

Ovo je uglavnom zbog nekoliko kompanija kao što su Hapag Lloid, Maersk i Mediterranean Shipping Compani (MSC) koje su najavile da će pauzirati tranzit kroz Crveno more zbog sve veće opasnosti od napada na komercijalne brodove.

profimedia

To je dovelo do zabrinutosti oko kapaciteta isporuke širom sveta. Nekoliko kompanija je već poslalo više narudžbi za kontejnerske brodove nakon pandemije, pa postoji nada da će to sada pomoći da se popuni jaz u snabdevanju i na kraju smanje troškovi.

Troškovi dostave mogu imati snažan uticaj na globalnu inflaciju, pri čemu nekoliko evropskih trgovaca kao što su Tesco, Primark, Nekt i Marks and Spencer upozoravaju da bi situacija na Crvenom moru mogla dovesti do povećanja cena za nekoliko proizvoda, kao i da pojedini budu nedostupni ili da se duže čeka na isporuku.

OECD procenjuje da bi, ukoliko troškovi transporta nastave da rastu, godišnja inflacija uvoznih cena potencijalno mogla da poraste za oko 5 odsto. To bi moglo da dovede do povećanja inflacije potrošačkih cena za oko 0,4 odsto za oko godinu dana.