Dinar vredeo kao nemačka marka: Avramović na današnji dan pre tri decenije zaustavio hiperinflaciju

Pre tačno 30 godina tadašnji guverner Narodne banke SRJ Dragoslav Avramović predstavio je novi dinar i prekinuo hiperinflaciju nezapamćenu u istoriji zemlje.

Dinar je u to vreme vredeo kao i jedna nemačka marka.

Velimir Lukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je za RTS istakao da je s Avramovićevim programom privreda SR Jugoslavije dobila stabilan novac, a da su devizne rezerve dopunjene i obezbeđivale potpunu konvertibilnost.

Pre toga, 1993. godine, najvrednije novčanice vredele su 500 milijardi dinara i što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su bile i bačene na ulici.

To vreme obeležili su i dileri deviza, prodaja benzina na ulicama, nestašica osnovnih životnih proizvoda, piramidalne banke, dugi redovi za namirnice i mnogo sive ekonomije, odnosno švercovane robe, neformalnih radnji na otvorenom, najčešće na običnim kartonskim kutijama.

Lukić navodi da hiperinflacija nije došla baš niotkuda, već da je 1989. godine u bivšoj zemlji stopa inflacije iznosila preko 1.200 procenata.

Takođe, osamdesetih godina su bili zaoštreni odnosi među bivšim republikama, paralelno s krizom vraćanja javnog inostranog duga.

"To je dolilo gorivo na odluku na putu ka ocepljenju nekih republika, pre svih Slovenije i Hrvatske, a čini mi se da se mi nismo snašli u to vreme, da nismo uočili da počinje nova epoha u istoriji Evrope sa Berlinom bez granica", objašnjava Lukić.

Krah je, dodaje, bio skoro pa neminovan, a nikad ne treba smetnuti sa uma da je ekonomija tada više ličila na ratnu ekonomiju nego na mirnodopsku.

Mesečna inflacija od 313 miliona odsto

Lukić podseća da je u januaru 1994. godine, mesečna inflacija bila je 313 miliona odsto, a zemlja na ivici kraha.

"Tada se pojavio deda Avram, pa konačno dolazi program rešenja, tako što je uveden je novi konvertibilni dinar sa fiksnim paritetnim kursom, odnosno na nemačku marku, jedan prema jedan, a privreda je dobila zdrav i stabilan novac, devizne rezerve su dopunjene u međuvremenu i obezbeđivale su tu potpunu konvertibilnost", ističe profesor.

Naglašava i da su sve špekulativne aktivnosti, kako u finansijskoj sferi, manipulacije sa žiralnim novcem, šticovanje deviznog kursa, špekulacije, povlačenje robe iz prodavnica, čuvanje robe, prodavanje samo za čvrstu valutu, odjedanput postale ili nemoguće ili u potpunosti neisplative, a nivo proizvodnje se za nepune tri meseca 1994. vratio na nivo iz juna 1993. godine.

Ističe da od jula 1994. godine više nije bila deficitarno finansirana od Narodne banke Jugoslavije.

"I država je to učinila sa svoje strane, moramo da priznamo. Razlike među platama, ti rasponi nisu bili značajni, a društvo se nekako smirilo i vratilo se na neki normalni kolosek i normalni način funkcionisanja", navodi profesor.

Spasitelj nacionalne valute semenjen 1996. godine

On dodaje da je spasitelj nacionalne valute ipak 1996. godine smenjen sa svoje pozicije, guvernera Narodne banke i onda je opet krenuo krah dinara, a Avramović je odlazeći, za skupštinskom govornicom poručio da ne želi da štampa novac.

"Izbor je bio sledeći, ili će Deda Avram da ostane upamćen u istoriji kao nepokolebljivi branilac monetarne stabilnosti i opšteg interesa, ili će prihvatiti da i dalje bude guverner i da gleda kako se pred njegovim očima urušavaju rezultati onoga programa koji je on postavio", ocenjuje Lukić.

Podseća da posle toga dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već odavno je bio mnogo važniji od onog zvaničnog.

Kurs je najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1, da bi jedna marka krajem 1998. godine vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.