Igre 
Kako na srpske kompanije utiče kriza na Crvenom moru? Napadi Huta usporili su transport, ali za sada nema svetske krize
Komentari19/01/2024
-16:00
Srpske kompanije za sada nisu u značajnijoj meri prijavile probleme zbog krize u Crvenom moru i zastoja trgovine kroz Suecki kanal, kazao je za Euronews Srbija Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
"Zabrinutost određena postoji, ali ono što je posebno bitno je da imate određene pojedinačne slučaje, gde naše kompanije govore da jednostavno nisu u stanju da dobace određene sirovine, na primer do istočne Azije, zato što su tu glavni pravci snabdevanja. Međutim, u širem smislu nema još uvek neke panike, apsolutno, što je i dobro, a opet sa druge strane nema ni neke bojazni, imajući u vidu da mnoge kompanije koje posluju kod nas imaju dovoljne zalihe, što je postojeća, naravno, i naučenih lekcija iz perioda pandemije i tako dalje. Ali, kada govorimo o snabdevanju tržišta naftom, generalno, u Evropi, to se najbolje oslikava na ceni koja je stabilna, samim tim nema tih disrupcija, odnosno prekida u snabdevanju za sada i verujemo da će tako ostati", kazao je Stanić.
Učestali napadi Huta na brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu sigurno će uticati na usporavanje u lancima snabdevanja, kaže Stanić, ali ne misli da će doći do prekida kao što je bio slučaj za vreme pandemije
"Neki ukazuju da to može da bude slična kriza kao sa pandemijom, međutim to nije uporedivo na globalnom nivou. Ono što je bitno, kada govorimo o svetskoj trgovini, tu prolazi oko 15 odsto svetske trgovine. To jeste svakako značajno, posebno za Evropu kada se spustite na nivo odnosa trgovinskih između Evrope i Azije, tu onda ide gotovo 40 odsto. Dakle, to jeste problem za pre svega Evropu, naravno i za deo Azije, ali činjenica je da na globalnom nivou to ne može predstavljati toliku pretnju", smatra stručnjak.
Profimedia
Kao najbolji indikator situacije, on navodi cene nafte, koje su bile stabilne u proteklom periodu, a posebno brent naftu koja je bila na nekih 77-78 dolara, što je ispod psihološke granice od 80.
"Samim tim što imamo ovo usporavanje globalne privrede, što je posledica naravno svih ovih dešavanja geopolitičkih, inflatornih i drugih, jednostavno to utiče da nafta ne može da poraste značajno više iz prostog razloga što je jednostavno to ono što pokreće celokupnu svetsku privredu. Dakle, jednostavno kakva je međunarodna tražnja. A kada govorimo o ovom pritisku na rast cene nafte koja je izazvan krizom u južnom delu Crvenog mora, onda svakako to nije dovoljno da bi preokrenilo nagli rast cenu nafte, a samim tim da se to posle prelije i na druge proizvode", kaže Stanić.
Što se tiče druge robe, troškovi i dužina transporta biće uvećani, ali on ne misli da ova kriza, makar za sada, bitno utiče na svetsku ekonomiju.
Povezane vesti
"Ono što je činjenica je da poskupljuju sami troškovi transporta, zbog jednostavno sporijeg transporta sada, zbog toga što se mora obilaziti oko Afrike i tako dalje, zbog naravno činjenice da je sada put do Evrope duži za nekih deset dana do dve nedelje, što je naravno u zavisnosti kakvi su vremenski uslovi, kakva je vrsta robe i tako dalje. Ali ono što je jako bitno istaći, dakle, ova kriza koja traje još uvek ne utiče toliko na svetsku privredu i mnogo su bitnije recimo stvari kao što su, na primer, štrajkovi u Nemačkoj, pripreme za izbore u Sjedinjenim državama, nego što je ova tema. Ali ono što je bitno, u svom potencijalu ona može biti rizična i po širu, da kažemo, svetsku privredu, imajući u vidu da su određeni regionalni igrači u političkom smislu, dakle regionalne sile, više zainteresovane za dešavanje u Jemenu nego, na primer, za dešavanje u Gazi", navodi Stanić.
Napadi Huta na brodove u Crvenom moru ugrozili su izvoz mnogih zemalja. Neka pristaništa u Luci Trst, na severoistoku Italije, nisu bila tako zauzeta kao danas. To je jedno od glavnih međunarodnih čvorišta za trgovinu u mediteranskom regionu koje je pogođeno napadima Huta u Crvenom moru.
Oko 40 odsto italijanskih uvoznih i izvoznih aktivnosti je nekada prolazilo kroz Suecki kanal, ali je saobraćaj tom rutom sada prepolovljen. Većina plovila preusmerena je i sada je potreban veći broj brodova za pokrivanje veće udaljenosti.
"Brodovi se pune na isti način kao i ranije, tako da ne možete da uočite razliku. Imali smo dve nedelje pauze jer su ona plovila koja je trebalo da prođu kroz Suecki kanal morala da prođu sve do Afrike. Sada je na tržištu i kupcu da se odluči. Samo da vam dam primer. Imamo svakodnevne železničke veze sa Budimpeštom. Da li će strani klijenti ostati sa nama ili radije izabrati drugu luku kao što je Hamburg?", objasnio je za Euronews predsednik luke u Trstu i predsednik Organizacije evropskih morskih luka (ESPO) Zeno Dagostino.
Euronews/Printscreen
Ovdašnje vlasti strahuju da bi ovaj kutak Mediterana mogao da bude delimično odsečen od globalne trgovine.
"Ova luka je bila konkurencija severnoevropskim lukama i uspela je da osvoji tržište jer se nalazimo odmah preko Sueckog kanala. Tako da su svi u poslu shvatili da je odavde razdaljina između Evrope i Azije daleko manja", dodaje Dagostino.
Nacionalna asocijacija pomorskih biznisa Italije (ANCIP) prva je podigla uzbunu.
Povezane vesti
"Mislim da su vlada i institucije sada potpuno svesni ozbiljnosti situacije. Govorimo o velikom bezbednosnom pitanju koje se tiče italijanske države u celini. Luke u stvari predstavljaju stratešku imovinu zemlje", rekao je za Euronews generalni direktor ANCIPA-a Gaudencio Parenti
Sjedinjene države i Velika Britanija pokrenule su desetine vazdušnih napada širom Jemena protiv Huta u znak odmazde za gađanje brodova u Crvenom moru. Ali kako tvrde poznavaoci, grupa koju podržava Iran verovatno neće odustati i, ako se napadi i nastave, to bi moglo dovesti do šire regionalne eskalacije i trajnih poremećaja u globalnoj trgovini.
Komentari (0)